Beginning
Давидов. Поучна песма.
32 Благо ономе коме је опроштен преступ,
коме је покривен грех.
2 Благо човеку коме Господ не урачунава грех
и у чијем духу нема преваре.
3 Хтедох да прећутим, ал’ кости ми усахнуше,
јер дан читави у вапају сам проводио.
4 Јер дању и ноћу
рука ме је твоја тешко притискала,
снага ми је сахнула
као на летњој жези. Села
5 Тада признах теби грех свој,
и преступ свој нисам крио.
Рекох: „Признаћу Господу своје преступе.“
И ти си ми преступ греха опростио. Села
6 Зато нека ти се сваки верни моли
у времену кад се можеш наћи;
чак и потоп да јурне на њега,
силне воде сустићи га неће.
7 Ти си мени уточиште,
чувај ме од невоље;
ти ме заогрћеш радошћу избављења. Села
8 „Ја ћу те умудрити и поучити
којим путем ти ваља кренути;
савет ћу ти дати и над тобом бдети.
9 Не будите као коњ или мазга без разума,
који се кроте вођицама и уздом,
иначе ти неће прићи близу.“
10 Многи јади сналазе опакога,
а оног ко се узда у Господа окружује милост.
11 Радујте се у Господу,
веселите се, ви праведни,
кличите, ви с честитим срцем!
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао.
34 Благосиљаћу Господа непрестано,
стално ће га усне моје хвалити.
2 Хвалиће се Господом моја душа;
нека чују понизни, нека се радују.
3 Величајте са мном Господа,
заједно му узвисујмо име.
4 Тражио сам Господа, и он ми одговори,
од свих ме је страхова избавио.
5 Ведри су они који гледају у њега,
лице се њихово неће постидети.
6 Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
и од свих га је невоља избавио.
7 Анђео Господњи табором окружује
оне који га се боје; избавља их.
8 Искусите и видите да је Господ добар,
благо човеку што у њему уточиште нађе.
9 Бојте се Господа, ви свети његови,
јер нема оскудице за оне који га се боје.
10 И млади лавови трпе и гладују,
али онима што траже Господа,
њима добра никаквог не мањка.
11 Дођите, о, децо, и чујте ме,
богобојазности ћу вас поучити.
12 Који човек воли живот?
Ко жели да добре дане види?
13 Нек се твој језик од зла уздржи,
нек ти усне не говоре лажи,
14 зла се клони, а добро чини,
тражи мир и за њим ти иди.
15 Очи Господње мотре на праведне,
и уши његове вапај им чују.
16 Лице се Господње мршти на зликовце,
да са земље помен им истреби.
17 Господ чује кад праведни завапе,
од свих невоља он их избавља.
18 Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
он спасава оне са клонулим духом.
19 Многа зла сналазе праведника,
али Господ га избавља од свих.
20 Он чува све кости његове,
ниједна му се неће поломити.
21 Зло ће убити опакога,
а који мрзе праведника биће окривљени.
22 Господ откупљује живот својих слугу;
неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.
Давидов.
35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2 Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3 Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4 Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5 Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6 нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7 Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8 Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9 А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11 Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17 Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26 Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.