Beginning

Езекијина болест и опоравак

(Ис 38,1-8, 21-22; 2. Лет 32,24-26)

20 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

² Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: ³ »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.«

И горко заплака.

⁴ А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА: ⁵ »Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ. ⁶ Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«

⁷ Исаија рече: »Направите облог од смокава.«

Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.

⁸ Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

⁹ Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«

¹⁰ »Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«

¹¹ Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.

Гласници из Вавилона

(Ис 39,1-8)

¹² У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест. ¹³ Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.

¹⁴ Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«

»Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«

¹⁵ Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«

»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«

¹⁶ Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ: ¹⁷ ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. ¹⁸ ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«

¹⁹ »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«

Крај Езекијине владавине

(2. Лет 32,32-33)

²⁰ Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²¹ Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.

Манасија, цар Јуде

(2. Лет 33,1-20)

21 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ³ Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им. ⁴ Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.« ⁵ У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. ⁶ Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.

⁷ Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. ⁸ Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.«

⁹ Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.

¹⁰ ГОСПОД рече преко својих слугу пророка: ¹¹ »Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех, ¹² овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу. ¹³ Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако. ¹⁴ Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани, ¹⁵ јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘«

¹⁶ Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.

¹⁷ Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ¹⁸ Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон.

Амон, цар Јуде

(2. Лет 33,21-25)

¹⁹ Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. Мајка му се звала Мешулемет кћи Харуцова, а била је из Јотве. ²⁰ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. ²¹ У свему је ишао стопама свога оца: служио је идолима којима је служио и његов отац и клањао им се. ²² Оставио је ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и није живео као што ГОСПОД тражи.

²³ Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. ²⁴ Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.

²⁵ Остали догађаји Амонове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁶ Сахранише га у његовој гробници у Узином врту, а на месту цара наследи га његов син Јосија.

Јосија, цар Јуде

(2. Лет 34,1-35,27)

22 Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. Мајка му се звала Једида кћи Адајина, а била је из Боцката. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.

Откриће Књиге закона

(2. Лет 34,8-28)

³ Осамнаесте године своје владавине, цар Јосија посла бележника Шафана сина Ацалје сина Мешуламовог у Дом ГОСПОДЊИ, рекавши му: ⁴ »Иди првосвештенику Хилкији. Нека изброји новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ, који су чувари капија сакупили од народа. ⁵ Нека га повери на чување људима одређеним да надгледају радове у Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови нека исплате раднике ⁶ – тесаре, градитеље и зидаре. Нека купе и дрво и тесани камен за оправку Храма. ⁷ Они не треба да полажу рачун за новац који им је поверен, јер раде поштено.«

⁸ Првосвештеник Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.«

Онда му је даде и овај је прочита.

⁹ Потом бележник Шафан оде цару и извести га: »Твоји службеници су исплатили новац који је био у Храму и поверили га на чување радницима и надгледницима у Дому ГОСПОДЊЕМ.«

¹⁰ Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.

¹¹ Када је цар чуо речи Књиге закона, раздре своју одећу, ¹² па заповеди свештенику Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Ахбору сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: ¹³ »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име, у име народа и целе Јуде о ономе што пише у књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ којим је плануо на нас зато што наши праоци нису слушали речи ове књиге и нису чинили оно што је у њој записано за нас.«

¹⁴ Свештеник Хилкија, Ахикам, Ахбор, Шафан и Асаја одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Тикве сина Хархасовог, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.

¹⁵ Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: ¹⁶ Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље онако како је записано у књизи коју је јудејски цар прочитао. ¹⁷ Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће планути на ово место и неће се угасити. ¹⁸ Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: ¹⁹ Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред ГОСПОДОМ када си чуо шта сам рекао против овог места и његових житеља – да ће бити опустошени и проклети – и зато што си раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. ²⁰ Зато ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.‘«

И они пренеше њен одговор цару.