Beginning

Азарја, цар Јуде

(2. Лет 26,1-23)

15 Двадесет седме године владавине израелског цара Јаровама, поче да влада јудејски цар Азарја син Амацјин. ² Имао је шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима. ³ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја, ⁴ али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.

⁵ ГОСПОД удари цара губом, па овај остаде такав све до смрти. Становао је у одвојеној кући, а његов син Јоатам управљао је двором и народом у земљи.

⁶ Остали догађаји Азарјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ⁷ Азарја умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јоатам.

Захарија, цар Израела

⁸ Тридесет осме године владавине јудејског цара Азарје, Захарија син Јаровамов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шест месеци. ⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима као и његови праоци. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

¹⁰ Шалум син Јавешов скова заверу против Захарије, нападе га пред народом и уби, па постаде цар место њега. ¹¹ Остали догађаји Захаријине владавине записани су у Књизи летописа царева Израела. ¹² Тако се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јехуу: »Твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«

Шалум, цар Израела

¹³ Шалум син Јавешов постао је цар тридесет девете године владавине Озије^[a], цара Јуде, а владао је у Самарији месец дана. ¹⁴ Тада Менахем син Гадијев крену из Тирце на Самарију, па нападе Шалума сина Јавешовог, уби га и постаде цар место њега.

¹⁵ Остали догађаји Шалумове владавине, и завера коју је сковао, записани су у Књизи летописа царева Израела.

¹⁶ А Менахем је тада, док је долазио из Тирце, напао Тифсах и погубио све у њему и околини, јер су одбили да отворе капије. Чак је и свим трудницама распорио трбух.

Менахем, цар Израела

¹⁷ Тридесет девете године владавине јудејског цара Азарје, Менахем син Гадијев постаде цар Израела, а владао је у Самарији десет година. ¹⁸ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Све време своје владавине није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

¹⁹ Тада Тиглатпилесер, цар Асирије, освоји земљу, а Менахем му даде хиљаду таланата^[b] сребра да би придобио његову подршку и учврстио своју власт у царству. ²⁰ Менахем је тај новац добио од имућних Израелаца тако што је од сваког изнудио по педесет шекела^[c] сребра за асирског цара. Тако се асирски цар повукао и није остао у земљи.

²¹ Остали догађаји Менахемове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела. ²² Менахем умре, а на месту цара наследи га његов син Пекахја.

Пекахја, цар Израела

²³ Педесете године владавине јудејског цара Азарје, Пекахја син Менахемов постаде цар Израела у Самарији, а владао је две године. ²⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце. ²⁵ Један од његових главних заповедника, Пеках син Ремалјин, скова заверу против њега. Он поведе педесет људи из Гилада, па у кули царске палате у Самарији уби Пекахју, заједно са Арговом и Арјеом. Тако Пеках уби Пекахју и постаде цар место њега.

²⁶ Остали догађаји Пекахјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Пеках, цар Израела

²⁷ Педесет друге године владавине јудејског цара Азарје, Пеках син Ремалјин постаде цар Израела у Самарији, а владао је двадесет година. ²⁸ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

²⁹ У време израелског цара Пекаха, дође Тиглатпилесер, цар Асирије, и заузе градове Ијон, Авел-Бет-Мааху, Јаноах, Кедеш и Хацор и подручје Гилада и Галилеје, укључујући и цео Нефталимов крај, и одведе народ у Асирију. ³⁰ Тада Осија син Елин скова заверу против Пекаха сина Ремалјиног, па га нападе и уби и постаде цар место њега двадесете године владавине Јоатама сина Озијиног.

³¹ Остали догађаји Пекахове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Јоатам, цар Јуде

(2. Лет 27,1-9)

³² Друге године владавине израелског цара Пекаха сина Ремалјиног, Јоатам син Озијин постаде цар Јуде. ³³ Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Мајка му се звала Јеруша кћи Садокова. ³⁴ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов отац Озија, ³⁵ али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. Јоатам је обновио Горњу капију Дома ГОСПОДЊЕГ.

³⁶ Остали догађаји Јоатамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ³⁷ У то време ГОСПОД поче против Јуде да шаље арамејског цара Рецина и израелског цара Пекаха сина Ремалјиног. ³⁸ Јоатам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду, граду његовог оца. На месту цара наследи га његов син Ахаз.

Ахаз, цар Јуде

(2. Лет 28,1-27)

16 Седамнаесте године владавине Пекаха сина Ремалјиног, поче да влада јудејски цар Ахаз син Јоатамов. ² Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога, као његов праотац Давид. ³ Ишао је стопама царева Израела, па је чак и свог сина принео као жртву паљеницу по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ⁴ Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом.

⁵ Тада арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин нападоше Јерусалим и опседоше га, али нису могли да надјачају Ахаза. ⁶ У исто време арамејски цар Рецин поврати Елат тако што из њега истера Јудеје. Тада се у Елат уселише Едомци, који тамо живе и данас.

⁷ Ахаз посла гласнике да кажу асирском цару Тиглатпилесеру: »Ја сам твој слуга и поданик. Дођи и спаси ме из руку цара Арама и цара Израела, који ме нападају.«

⁸ Ахаз узе сребро и злато који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате и посла их на поклон цару Асирије. ⁹ Цар Асирије га услиши, па нападе Дамаск и освоји га. Његове житеље одведе у Кир, а Рецина погуби.

¹⁰ Када је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне са асирским царем Тиглатпилесером, виде тамошњи жртвеник, па свештенику Урији посла његов нацрт и све појединости за његову изградњу. ¹¹ Свештеник Урија сагради жртвеник по свим упутствима која је цар Ахаз послао из Дамаска, довршивши га пре царевог повратка. ¹² Када се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, принесе жртве на њему. ¹³ Принесе своју жртву паљеницу и житну жртву, изли своју жртву леваницу и запљусну жртвеник крвљу своје жртве за заједништво. ¹⁴ А бронзани жртвеник који је стајао пред ГОСПОДОМ, испред Храма – између новог жртвеника и Дома ГОСПОДЊЕГ – премести северно од новог жртвеника.

¹⁵ Онда цар Ахаз овако заповеди свештенику Урији: »На великом новом жртвенику приноси јутарњу жртву паљеницу и вечерњу житну жртву, цареву жртву паљеницу и његову житну жртву, и жртве паљенице целог народа и њихове житне жртве и жртве леванице. Запљускуј жртвеник крвљу свих паљеница и кланих жртава. А ја ћу користити бронзани жртвеник да од Бога тражим савет.«

¹⁶ И свештеник Урија уради све онако како му је заповедио цар Ахаз.

¹⁷ Цар Ахаз скину постраничне плоче са покретних постоља и скиде умиваонике с њих. Скину и Море са бронзаних бикова који су га држали и постави га на камени под. ¹⁸ Да би показао покорност асирском цару, он из Дома ГОСПОДЊЕГ уклони унутрашњу надстрешницу, која му је служила суботом, и спољни царски улаз.

¹⁹ Остали догађаји Ахазове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁰ Ахаз умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Езекија.

Осија, цар Израела

17 Дванаесте године владавине јудејског цара Ахаза, Осија син Елин постаде цар Израела у Самарији, а владао је девет година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као други израелски цареви, његови претходници.

³ Асирски цар Салманасар нападе Осију, учини га својим подаником, па му је Осија плаћао данак.

⁴ Када је открио да је Осија издајник, пошто је овај послао гласнике египатском цару Соу и није платио данак асирском цару као сваке године, Салманасар га ухвати и баци у тамницу.

Пад Самарије

⁵ Асирски цар прође кроз сву земљу и крену на Самарију, па ју је опседао три године. ⁶ Девете године Осијине владавине, асирски цар освоји Самарију и одведе Израелце у Асирију, где их насели у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима.

⁷ Све се то догодило зато што су Израелци згрешили против ГОСПОДА, свога Бога, који их је извео из Египта, где су били под влашћу фараона, египатског цара. Клањали су се другим боговима ⁸ и држали се обичајâ народâ које је ГОСПОД истерао пред њима, као и обичајâ које су увели цареви Израела. ⁹ Израелци су против ГОСПОДА, свога Бога, потајно чинили оно што није исправно. Подигли су себи узвишице у свим градовима, од најмањег до највећег. ¹⁰ Поставили су свете стубове и Ашерине мотке на сваком брду и под сваким крошњатим дрветом. ¹¹ На свакој узвишици палили су кâд, као што су чинили народи које је ГОСПОД истерао пред њима. Чинили су зла дела и изазивали ГОСПОДА на гнев. ¹² Служили су идолима иако је ГОСПОД рекао: »Не чините то.«^{[d] 13} ГОСПОД је опомињао Израел и Јуду преко свих својих пророка и виделаца: »Окрените се од свога злог начина живота. Држите се мојих заповести и уредби из целог Закона који сам дао вашим праоцима и који сам вам објавио преко мојих слугу пророка.«

¹⁴ Али они нису послушали, јер су били тврдоглави као и њихови праоци, који нису веровали ГОСПОДУ, своме Богу. ¹⁵ Одбацили су његове уредбе и савез који је склопио с њиховим праоцима и опомене које им је упућивао и пошли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни. Угледали су се на околне народе иако им је ГОСПОД заповедио: »Не чините оно што они чине.«^[e]

¹⁶ Одбацили су све заповести ГОСПОДА, свога Бога, и начинили себи два ливена идола у облику телета и Ашерину мотку. Клањали су се свим звездама и служили Ваалу. ¹⁷ Приносили су своје синове и кћери као жртве паљенице, бавили се враџбинама и гатањем и сасвим се посветили чињењу онога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајућу га на гнев.

¹⁸ Зато се ГОСПОД силно разгневио на Израелце и одбацио их од себе^[f]. Остало је само Јудино племе, ¹⁹ али ни Јудеји се нису држали заповести ГОСПОДА, свога Бога, него су прихватили обичаје којих су се држали Израелци. ²⁰ Зато је ГОСПОД одбацио све Израелове потомке: ударао их је невољама и предавао у руке пљачкашима све док их није потпуно одбацио од себе.

²¹ Када их је отргнуо од Давидове владарске куће, Израелци су поставили Јаровама сина Неватовог за свога цара. Јаровам је одмамио Израелце од ГОСПОДА и навео их да почине велик грех. ²² Израелци су истрајали у свим Јаровамовим гресима и нису одступали од њих ²³ док их ГОСПОД није сасвим одбацио од себе, као што их је опомињао преко свих својих слугу пророка да ће учинити. Тако су Израелци одведени из своје земље у Асирију и још су тамо.

Асирци насељавају Израел

²⁴ Асирски цар доведе људе из Вавилона, Куте, Аве, Хамата и Сефарвајима и насели их по самаријским градовима, да тамо замене Израелце. Они запосеше Самарију, па су живели у њеним градовима. ²⁵ Када су почели да се насељавају, нису се клањали ГОСПОДУ, па ГОСПОД посла лавове међу њих да их убијају.

²⁶ То јавише асирском цару: »Народ који си преселио и населио га по самаријским градовима не зна шта тражи бог те земље, па је он зато послао лавове међу њих, који их убијају.«

²⁷ Тада асирски цар издаде ову наредбу: »Нека се један од свештеника које сте одвели оданде врати да тамо живи и да научи народ шта бог те земље тражи.«

²⁸ Тако један од свештеника који су били одведени из Самарије дође да живи у Бетелу, па је учио народ како да се клања ГОСПОДУ.

²⁹ Али сви ови народи, сваки у свом граду, и даље су правили своје богове и постављали их по светилиштима која су Самарићани изградили на узвишицама. ³⁰ Вавилонци направише Сукот-Бенота, Кутани Нергала, а Хамаћани Ашиму. ³¹ Авијци направише Нивхаза и Тартака, а Сефарвајимци су приносили своју децу као жртве паљенице својим боговима Адрамелеху и Анамелеху. ³² Клањали су се и ГОСПОДУ, али су поставили неке од својих људи да служе као свештеници у светилиштима на узвишицама. ³³ Клањали су се ГОСПОДУ, али су служили и својим боговима по обичајима народâ између којих су доведени.

³⁴ Они се до дана данашњег држе својих старих обичаја. Нити се клањају ГОСПОДУ, нити се држе уредби и законâ, Закона и заповести које је ГОСПОД дао потомцима Јакова, коме је дао име Израел. ³⁵ Када је ГОСПОД склопио савез са Израелцима, заповедио им је: »Не клањајте се другим боговима. Не падајте ничице пред њима, не служите им и не приносите им жртве. ³⁶ Него, клањајте се ГОСПОДУ, који вас је силном снагом и испруженом руком извео из Египта. Пред њим падајте ничице и њему приносите жртве. ³⁷ Довека помно извршавајте уредбе и законе, Закон и заповести које је за вас записао. Не клањајте се другим боговима. ³⁸ Не заборавите Савез који сам склопио с вама и не клањајте се другим боговима, ³⁹ него само ГОСПОДУ, своме Богу. Он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.«

⁴⁰ Али они нису хтели да слушају, него су се и даље држали својих старих обичаја. ⁴¹ А чак и када су се ови народи клањали ГОСПОДУ, служили су и својим идолима. И дан-данас њихова деца и унуци и даље чине као што су чинили њихови праоци.