Beginning
Давидова песма ГОСПОДУ
(Пс 18)
22 Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ:
2 Он рече:
»ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
3 Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо,
уточиште моје и спаситељ – од насилника ме спасава.
4 »Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
5 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
6 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
7 У невољи ГОСПОДУ завапих,
свом Богу завапих.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај до ушију му допре.
8 »Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи небеса,
задрхташе јер се разјарио.
9 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
10 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
11 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
12 Тмину учини заклоном око себе,
окружен облацима небеским, мрачним и пуним воде.
13 Од његовог сјаја
угљевље ужарено запламса.
14 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
15 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
блеском муње у бег их нагна.
16 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
пред прекором ГОСПОДЊИМ
и силином даха његових ноздрва.
17 »Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
18 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
19 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
20 »Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
21 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
22 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
23 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
24 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
25 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту моју.
26 »Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
27 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
28 Понизне спасаваш,
а охоле на оку држиш, да их унизиш.
29 Ти си моја светиљка, ГОСПОДЕ,
ГОСПОД моју таму осветљава.
30 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
31 »Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
32 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
33 »Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
34 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
35 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
36 »Дајеш ми штит своје победе,
пригињеш се да ме учиниш великим.
37 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
38 Гоним непријатеље и затирем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
39 Скршим их потпуно, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
40 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
41 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
42 Гледају ко ће им помоћи,
а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
43 Мрвим их у прах земаљски,
сабијам и газим као блато на улици.
44 »Избавио си ме од мог народа бунтовног,
одржао ме владаром многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
45 Туђинци ми удворички прилазе,
чим чују за мене, покоре ми се.
46 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
47 »Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, Стена, мој Спаситељ!
48 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
49 који ме од непријатељâ ослобађа.
»Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
50 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
51 »Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.«
Давидове последње речи
23 Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:
2 »Дух ГОСПОДЊИ кроз мене је говорио,
реч његова била ми је на језику.
3 Бог Израелов проговори,
Стена Израелова ми рече:
‚Ко људима влада праведно,
ко влада у страху од Бога,
4 тај је као светлост јутарња када сунце изађе,
као јутро без облакâ,
као светлуцање после кише
која траву измамљује из земље.‘
5 Моја владарска кућа чврсто стоји пред Богом,
јер он је са мном склопио савез вечан,
у свему утаначен и утврђен.
Он ми спасење доноси
и свакој мојој жељи удовољава.
6 Све ништарије су као трње које се баца –
нико га голим рукама не хвата,
7 нико га не дотиче
осим алатком гвозденом или копљачом,
и спаљује га где га затекне.«
Давидови најславнији ратници
(1. Лет 11,10-41)
8 Ово су имена Давидових јунака:
Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.
9 Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли, 10 али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.
11 Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима, 12 али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.
13 Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. 14 У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.
15 Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«
16 Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.
17 »Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.«
И не хтеде да пије.
Такви су били подвизи ове тројице јунака.
18 Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. 19 Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.
20 Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. 21 Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. 22 То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. 23 Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
24 Међу Тридесеторицом су били:
Асаел брат Јоавов,
Елханан син Додов из Витлејема,
25 Шама Хародовац,
Елика Хародовац,
26 Хелец Палтијевац,
Ира син Икеша Текоанца,
27 Авиезер Анатотац,
Мевунај Хушанин,
28 Цалмон Ахоховац,
Махрај Нетофљанин,
29 Хелев син Баане Нетофљанина,
Итај син Риваја из Гиве Венијаминове,
30 Бенаја Пиратонац,
Хидај из клисура Гааша,
31 Ави-Алвон Аравац,
Азмавет Бархумац,
32 Елјахба Шаалвонац,
Јашенови синови, Јонатан,
33 Шама Харарац,
Ахиам син Шарара Харарца,
34 Елифелет син Ахасбаја Маахатовца,
Елиам син Ахитофела Гилонца,
35 Хецро Кармелићанин,
Паарај Аравац,
36 Јигал син Натана из Цове,
Бани Гадовац,
37 Целек Амонац,
Нахарај Беероћанин, штитоноша Јоава сина Церујиног,
38 Ира Јетеровац,
Гарев Јетеровац,
39 и Урија Хетит.
Било их је укупно тридесет седам.
Давид врши попис народа
(1. Лет 21,1-27)
24 Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих.
ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«
2 Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«
3 Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«
4 Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ. 5 Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру. 6 Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону. 7 Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.
8 Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. 9 Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.
10 Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«
11 Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу: 12 »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«
13 Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«
14 Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«
15 Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.
16 Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«
Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.
17 Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«
18 Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«
19 И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.
20 Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони, 21 па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?«
А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«
22 Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва. 23 Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.«
И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«
24 Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.«
Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела[b] сребра, 25 па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International