Beginning

David doznaje za Šaulovu i Jonatanovu smrt

1 Nakon Šaulove smrti, David se vratio u Siklag. Bilo je to nakon pobjede nad Amalečanima. Tu se zadržao dva dana. ² Treći je dan stigao jedan čovjek iz Šaulovog tabora, razderane odjeće i glave posute prašinom.^[a] Kad je došao do Davida, poklonio se pred njim do zemlje.

³ »Odakle dolaziš?« upitao je David.

Čovjek je odgovorio: »Pobjegao sam iz izraelskog tabora.«

⁴ »Što se dogodilo? Pričaj!«

»Izraelska vojska povukla se iz borbe«, odgovorio je čovjek. »Poginulo je mnogo ljudi. Šaul i njegov sin Jonatan su mrtvi.«

⁵ David je upitao mladića: »Kako znaš da su Šaul i Jonatan mrtvi?«

⁶ »Zatekao sam se na planini Gilboa«, odgovorio je mladić. »Naišao sam na Šaula. Oslanjao se na koplje, dok su mu se brzo približavala neprijateljska bojna kola i konji. ⁷ Osvrnuo se i ugledao me. Pozvao me i spremno sam se odazvao. ⁸ Pitao me tko sam, a ja sam mu rekao da sam Amalečanin. ⁹ Tada mi je rekao: ‘Ubij me! U smrtnim sam mukama, jedva sam još živ.’ ¹⁰ Znao sam da onako ranjen neće preživjeti. Ubio sam ga, skinuo mu krunu s glave i narukvicu koju je imao na ruci te ih donio tebi, gospodaru.«

¹¹ Kad je to čuo, David je, silno tužan, razderao svoju odjeću. Svi ljudi oko njega učinili su isto. ¹² Pjevali su tužaljke, glasno plakali i postili sve do večeri. Oplakivali su Šaula i Jonatana, a i mnogo ratnika iz BOŽJEG naroda Izraela, koji su bili poginuli u borbi.

David osuđuje Amalečanina na smrt

¹³ David je upitao mladića koji mu je donio loše vijesti: »Odakle si?«

»Sin sam jednog stranca, Amalečanina«, odgovorio je on.

¹⁴ »Kako si se usudio dići ruku na kralja, BOŽJEG pomazanika^[b]?« upitao je David. ¹⁵ Pozvao je jednog od svojih slugu i zapovjedio: »Pogubi ga!«

Sluga je tada ubio glasnika.

Dok je mladić umirao, ¹⁶ David mu je dobacio: »Sam si kriv za svoju smrt. Presudio si sebi rekavši: ‘Ubio sam BOŽJEG pomazanika.’«

Davidova tužaljka za Šaulom i Jonatanom

¹⁷ David je ispjevao tužaljku o kralju Šaulu i njegovom sinu Jonatanu. ¹⁸ Zapovjedio je narodu Jude da je nauče i pjevaju. Pjesma se zove »Oružje« i zapisana je u Knjizi junaka pravednika^[c]:

David postaje kralj Jude

2 Nakon što je završilo tugovanje za Šaulom i Jonatanom, David je upitao BOGA: »Trebam li ići u neki Judin grad?«

BOG je rekao: »Idi!«

David upita: »Kamo?«

»U Hebron«, odgovorio je BOG.

² Tako je David otišao u Hebron, a s njim i njegove dvije žene, Ahinoama iz Jezreela i Abigajla iz Karmela, Nabalova udovica. ³ Pratili su ga njegovi ljudi sa svojim obiteljima. Svi su se nastanili u Hebronu i okolici. ⁴ Judejci su u Hebronu postavili^[g] Davida za kralja nad Judinim plemenom.

Kad je David od njih čuo kako su stanovnici Jabeša u Gileadu pokopali Šaula, ⁵ poslao je onamo glasnike s porukom: »Neka vas BOG blagoslovi jer ste kralju Šaulu iskazali vjernost i ljubav te ga dostojno pokopali. ⁶ Neka vam BOG iskaže svu svoju vjernu ljubav, a i ja ću vam dobrim uzvratiti. ⁷ Sad budite snažni i hrabri! Vaš je gospodar Šaul mrtav. Judino je pleme mene odabralo za kralja.«

Išbošet postaje kralj

⁸ U međuvremenu, Abner, Nerov sin, zapovjednik Šaulove vojske, sklonio je Šaulovog sina Išbošeta^[h] u Mahanaim. ⁹ Postavio ga je za kralja Gileada, Ašera, Jezreela, Efrajima, Benjamina i cijelog Izraela. ¹⁰ Išbošet je imao četrdeset godina kad je zavladao Izraelom. Vladao je dvije godine, dok je Judino pleme podržalo Davida za svog kralja. ¹¹ David je vladao Judom u Hebronu sedam i pol godina.

Smrtonosni sukob

¹² Abner, Nerov sin, poveo je Išbošetove ljude iz Mahanaima u grad Gibeon. ¹³ Ususret njima krenuo je Joab, Serujin sin^[i], s Davidovim ljudima. Susreli su se kod velikoga gradskog spremnika za vodu u Gibeonu i utaborili na suprotnim stranama.

¹⁴ Abner je predložio Joabu: »Neka se momci koje odaberemo bore pred nama prsa o prsa.«

»Neka se bore«, odgovorio je Joab.

¹⁵ Odredili su jednak broj boraca—dvanaestoricu iz Benjaminovog plemena, koji će se boriti za Šaulovog sina Išbošeta, i dvanaestoricu za Davida. ¹⁶ Svaki je borac dohvatio svog protivnika za glavu i zarinuo mu mač. Svi su popadali zajedno. Zato se to mjesto u Gibeonu zove Polje mačeva.

¹⁷ Tada je započela žestoka bitka u kojoj su Davidovi ljudi porazili Abnera i Izraelce.

Abner ubija Asahela

¹⁸ Na Davidovoj su se strani borila sva trojica Serujinih sinova: Joab, Abišaj i Asahel. Asahel je bio brz kao srna u polju. ¹⁹ Krenuo je u potjeru za Abnerom, trčeći ravno za njim.

²⁰ Abner se osvrnuo: »Jesi li to ti, Asahele?«

»Jesam«, odgovorio mu je njegov progonitelj.

²¹ Tada mu je Abner rekao: »Odustani! Uhvati nekoga mladog vojnika i uzmi njegove stvari.«

Ali Asahel nije prestajao progoniti Abnera.

²² Abner je ponovio upozorenje: »Prestani me progoniti! Što ako te ubijem? Kako ću poslije tvom bratu Joabu pogledati u oči?«

²³ No Asahel nije odustajao. Abner mu je zarinuo stražnji kraj svog koplja u trbuh. Koplje ga je probilo i izašlo mu kroz leđa.

Joab i Abišaj nastavljaju potjeru za Abnerom

Asahel je pao i ostao na mjestu mrtav. Tko god je naišao, zastao bi na mjestu gdje je poginuo Asahel.

²⁴ Joab i Abišaj nastavili su potjeru za Abnerom. U suton, stigli su do brda Ame, koje je blizu Gije, na putu prema gibeonskoj pustinji. ²⁵ Tu su se Benjaminovci okupili oko Abnera i zauzeli položaj na vrhu jednog brda.

²⁶ Abner je doviknuo Joabu: »Moramo li stalno padati od mača? Ne vidiš li da će sve nesretno završiti? Kad ćeš zaustaviti ovu suludu potjeru za vlastitom braćom?«

²⁷ »Zaklinjem se pred Bogom«, odgovorio je Joab, »da nisi ovo rekao, moji bi ljudi nastavili potjeru do jutra.«

²⁸ Zatim je Joab zatrubio u rog i cijela se njegova vojska zaustavila. Prestali su progoniti Izraelce.

²⁹ Abner i njegovi ljudi povlačili su se kroz Jordansku dolinu cijelu noć. Prešli su rijeku Jordan i nakon pola dana hoda stigli u Mahanaim.

³⁰ Joab je zaustavio potjeru i okupio svoju vojsku. Osim Asahela, nedostajalo je još devetnaest ljudi. ³¹ A s druge strane, Davidovi su sluge ubili tristo šezdeset Abnerovih Benjaminovaca. ³² Asahela su pokopali u grobnicu njegovog oca u Betlehemu. Potom su Joab i njegovi vojnici hodali cijelu noć te su u zoru stigli u Hebron.

Rat između Izraela i Jude

3 Rat između pristaša Šaulove i Davidove obitelji trajao je dugo. David je sve više jačao, a Šaulova je obitelj postajala sve slabija.

Davidovih šestorica sinova rođenih u Hebronu

(1 Ljet 3,1-4)

Abner prelazi k Davidu

⁶ Tijekom rata između Šaulovih i Davidovih pristaša, Abner je postajao sve utjecajniji u skupini pristaša Šaulove kraljevske obitelji.

⁷ Šaul je imao ženu ropkinju^[j], Rispu, Ajinu kći.

Jednom je prilikom Išbošet upitao Abnera: »Zašto si spavao sa ženom ropkinjom moga oca?«

⁸ Abner se razbjesnio i odgovorio mu: »Zar sam ja potpuno bezvrijedan? Danas sam dokazao odanost obitelji tvoga oca Šaula i njegovim pristašama. Nisam te prepustio Davidu, a ti me ipak optužuješ da sam zgriješio s ovom ženom! ⁹ A sad, neka me BOG kazni ako ne pomognem da se ispuni Njegovo obećanje Davidu: ¹⁰ Šaulovoj ću obitelji oduzeti kraljevstvo i predati ga Davidu, koji će vladati Izraelom i Judom, od Dana do Beer Šebe!^[k]«

¹¹ Išbošet nije više od straha rekao ni riječ.

¹² Tada je Abner poslao Davidu glasnike s porukom: »Tko će vladati ovom zemljom? Sklopimo savez i ja ću ti pomoći da zavladaš cijelim Izraelom.«

¹³ »Dobro«, rekao je David. »Sklopit ću savez s tobom. No uz jedan uvjet—dovedi mi Šaulovu kćer Mikalu.«

¹⁴ David je poslao poruku Išbošetu: »Vrati mi moju ženu Mikalu, na koju sam stekao pravo kad sam Šaulu donio sto kožica^[l] ubijenih Filistejaca.«

¹⁵ Išbošet je odmah poslao ljude da Mikalu oduzmu Paltielu, Laiševom sinu. ¹⁶ No Mikalin je muž išao za njom sve do Bahurima, plačući cijelim putem.

Ondje mu je Abner rekao: »Vrati se kući!«

I on se vratio sâm.

¹⁷ Abner je poslao poruku starješinama Izraela: »Već duže vrijeme želite proglasiti Davida svojim kraljem. ¹⁸ Učinite to sada jer je BOG obećao o Davidu: ‘Pomoću svog sluge Davida spasit ću narod Izrael od Filistejaca i svih drugih neprijatelja.’«

¹⁹ S Benjaminovcima je Abner o Davidu razgovarao zasebno. Potom je otišao u Hebron i prenio Davidu želje cijelog Izraela i Benjaminovog plemena. ²⁰ Abner je stigao u Hebron s dvadesetoricom ljudi, a David je za sve njih priredio gozbu.

²¹ Rekao mu je: »Pusti me da odmah krenem i okupim sav Izrael za tebe, svoga gospodara i kralja, da s tobom sklope savez, pa ćeš vladati cijelim Izraelom kao što si želio.«

David je pustio Abnera da mirno ode.

Abnerova smrt

²² Joab se iz pohoda vraćao s nekoliko Davidovih vojnika. Donijeli su bogat ratni plijen. Abner tada više nije bio s Davidom u Hebronu pošto ga je ovaj pustio da ode u miru. ²³ Joab i njegovi ljudi stigli su u Hebron. Joabu su rekli: »Abner, Nerov sin, bio je kod kralja i on ga je pustio da ode.«

²⁴ Tada je Joab otišao kralju i rekao: »Što si to učinio? Abner je bio kod tebe i ti si ga pustio! Zašto? ²⁵ Zar ne znaš da je Abner, Nerov sin, bio ovdje samo da te prevari, da sazna kud se krećeš i što radiš?«

²⁶ Joab je potom otišao od Davida i poslao glasnike za Abnerom. Sustigli su ga kod bunara Sire. David o tome nije ništa znao. ²⁷ Kad je Abner vraćen u Hebron, Joab ga je odveo na stranu, kao da želi s njim nasamo razgovarati. Usmrtio ga je ubodom noža u trbuh te mu se osvetio za smrt svog brata Asahela.

David tuguje za Abnerom

²⁸ Kad je David to saznao, rekao je: »Ja i moje kraljevstvo nismo krivi pred BOGOM za smrt Abnera, Nerovog sina. ²⁹ Neka Joab i njegova obitelj snose odgovornost i prokletstvo! Neka u Joabovoj obitelji uvijek netko boluje od spolne ili kožne bolesti, neka obavljaju ponižavajuće poslove, ginu u ratu i gladuju.«

³⁰ A braća Joab i Abišaj ubili su Abnera kako bi osvetili smrt svog brata Asahela u bitci kod Gibeona.

³¹ David je rekao Joabu i svim njegovim ljudima: »Razderite na sebi odjeću, obucite tkanine za žalovanje i oplakujte Abnera.«

I kralj im se pridružio.

³² Abnera su sahranili u Hebronu, a kralj David i cijela pratnja glasno su plakali na grobu.

³³ Kralj je tužno pjevao:

I svi su s Davidom tugovali za Abnerom.

³⁵ Toga su dana nagovarali Davida da nešto pojede, ali on se zakleo: »Neka me stigne BOŽJA kazna ako okusim kruh ili bilo što drugo prije negoli zađe sunce.«

³⁶ Svi su vidjeli što se dogodilo i odobravali mu. Ljudi su odobravali sve što je David činio. ³⁷ Cijeli je narod Jude i Izraela shvatio da kralj nije sudjelovao u ubojstvu Nerovog sina Abnera.

³⁸ David je rekao svojim vojnicima: »Razumijete li da je danas u Izraelu ubijen jedan plemenit i velik čovjek? ³⁹ Iako sam danas posvećen za kralja, još uvijek sam blag, a Serujini sinovi okrutni. Neka ih BOG kazni kao što zaslužuju!«