Beginning

Давид сазнаје за Саулову и Јонатанову смрт

1 После Саулове смрти, Давид се, пошто је поразио Амалечане, врати у Циклаг и тамо остаде два дана. ² Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони.

³ »Одакле долазиш?« упита га Давид.

А он одговори: »Умакао сам из Израеловог табора.«

⁴ »Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!«

»Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.«

⁵ На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?«

⁶ »Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега. ⁷ Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘ ⁸ Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘ ⁹ Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘ ¹⁰ Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.«

¹¹ На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим. ¹² Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.

¹³ Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?«

»Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај.

¹⁴ »Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид, ¹⁵ па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!«

И слуга га уби.

Док је младић умирао, ¹⁶ Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘«

Давидова тужбалица за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану ¹⁸ и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој.

Давид помазан за цара

2 После тога Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да одем горе у неки Јудин град?«

А ГОСПОД рече: »Иди.«

Давид упита: »Куда да идем?«

»У Хеврон«, одговори ГОСПОД.

² Тако Давид оде онамо са своје две жене, Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовицом Навала из Кармела. ³ Давид поведе са собом и људе који су били с њим и њихове породице, па се настанише у Хеврону и околним градовима. ⁴ Онда Јудеји дођоше у Хеврон и тамо помазаше Давида за цара над Јудиним племеном.

Када су Давиду рекли да су житељи Јавеш-Гилада сахранили Саула, ⁵ он им посла гласнике с поруком: »Благословио вас ГОСПОД што сте показали овакву љубав према свом господару Саулу тиме што сте га сахранили. ⁶ Нека сада ГОСПОД вама покаже своју љубав и верност, а и ја ћу вам узвратити добрим зато што сте то учинили. ⁷ Сада будите јаки и храбри, јер ваш господар Саул је мртав, а мене је Јудино племе помазало за свога цара.«

Давидова војска се сукобљава са Сауловом

⁸ У међувремену је Авнер син Неров, главни заповедник Саулове војске, узео Сауловог сина Иш-Бошета и одвео га преко у Маханајим, ⁹ па га поставио за цара над Гиладом, Ашуријем, Јизреелом, Ефремом, Венијамином и целим Израелом. ¹⁰ Иш-Бошет син Саулов имао је четрдесет година када је постао цар Израела и владао је две године. Али Јудино племе је подржавало Давида. ¹¹ Давид је у Хеврону владао над Јудиним племеном седам година и шест месеци.

¹² Авнер син Неров оде са слугама Иш-Бошета сина Сауловог из Маханајима у Гивон. ¹³ Јоав син Церујин и Давидове слуге изађоше им у сусрет код језерцета Гивона. Једни седоше с једне стране језерцета, а други с друге.

¹⁴ Тада Авнер предложи Јоаву: »Нека младићи устану и побију се прса у прса овде пред нама.«

»Добро«, одврати Јоав.

¹⁵ Онда одредише једнак број младића – дванаесторицу из Венијамина за Иш-Бошета сина Сауловог и дванаесторицу од Давидових слугу. ¹⁶ Сваки од њих зграби свог противника за главу и зари му бодеж у бок, па падоше заједно. Због тога се то место у Гивону зове Хелкат Хацурим^[a].

¹⁷ Тога дана се поведе жестока битка и Давидове слуге поразише Авнера и Израелце. ¹⁸ Тамо су била три Церујина сина: Јоав, Авишај и Асаел. Асаел је био брз као газела, ¹⁹ па он појури за Авнером, не скрећући ни лево ни десно док га је гонио.

²⁰ Авнер се осврну и упита: »Јеси ли то ти, Асаеле?«

»Јесам«, одговори он.

²¹ Тада му Авнер рече: »Скрени десно или лево. Ухвати неког младића, па њему отми оружје.«

Али Асаел не хтеде да престане да га гони.

²² Авнер поново опомену Асаела: »Престани да ме гониш! Што да те убијем? Како бих онда могао да изађем на очи твом брату Јоаву?«

²³ Асаел опет одби да прекине потеру, па му Авнер зари задњи крај свога копља у трбух. Копље Асаелу изађе на леђа и он паде и остаде на месту мртав. Ко год је наишао на место где је Асаел пао и умро, застао је.

²⁴ Али Јоав и Авишај наставише потеру за Авнером и у сутон стигоше до брда Аме близу Гије, на путу према гивонској пустињи.

²⁵ Тада се Венијаминовци окупише иза Авнера, саставише чету и заузеше положај на врху једног брда.

²⁶ Авнер довикну Јоаву: »Зар треба довека да нас прождире мач? Зар не схваташ да ће се ово горко завршити? Колико ћеш још чекати да наредиш својим људима да престану да гоне своју сабраћу?«

²⁷ »Тако ми Бога живога«, одврати Јоав, »да ниси проговорио, моји људи би наставили да гоне своју сабраћу до јутра.«

²⁸ Онда Јоав дуну у овнујски рог, и сва његова војска се заустави – више нису гонили Израел ни борили се.

²⁹ Авнер и његови људи су целу ту ноћ ишли кроз Араву. Прешли су преко реке Јордан, продужили кроз цео Битрон и стигли у Маханајим.

³⁰ Јоав се врати из потере за Авнером и окупи сву војску. Осим Асаела, недостајало је деветнаест Давидових војника. ³¹ Давидове слуге убиле су три стотине шездесет Венијаминоваца који су били с Авнером. ³² Асаела узеше, па га сахранише у гробници његовог оца у Витлејему. Потом су Јоав и његови војници ходали целу ноћ и стигли у Хеврон пред свитање.

3 Рат између Саулове и Давидове владарске куће трајао је дуго. Давид је све више јачао, а Саулова кућа слабила.

Авнер прелази на Давидову страну

⁶ Током рата измећу Саулове и Давидове владарске куће, Авнер је јачао свој положај у Сауловој кући.

⁷ А Саул је имао наложницу која се звала Рицпа кћи Ајина.

Иш-Бошет упита Авнера: »Зашто си спавао с наложницом мога оца?«

⁸ Авнер се силно наљути што му је Иш-Бошет то рекао, па одговори: »Зар сам ја псето које служи Јуди? И дан-данас показујем љубав према кући твог оца Саула и његовој породици и пријатељима. Нисам те предао у Давидове руке, а ти ме сада оптужујеш да сам згрешио с том женом! ⁹ Нека ме Бог најстроже казни ако не учиним за Давида оно што му је ГОСПОД уз заклетву обећао: ¹⁰ да ће одузети царство Сауловој кући и успоставити Давидов престо над Израелом и Јудом од Дана до Беер-Шеве!«

¹¹ Иш-Бошет се више не усуди да иједном речју одговори Авнеру, јер га се уплашио.

¹² Тада Авнер посла гласнике да у његово име кажу Давиду: »Чија је земља? Склопи савез са мном, и ја ћу ти помоћи да цео Израел пређе у твоје руке.«

¹³ »Добро«, рече Давид. »Склопићу савез с тобом. Али једно тражим од тебе: немој да ми долазиш ако са собом не доведеш Саулову кћер Михал.«

¹⁴ Онда Давид посла гласнике Иш-Бошету сину Сауловом с поруком: »Врати ми моју жену Михал, с којом сам се верио кад сам донео сто филистејских обрезака.«

¹⁵ На то Иш-Бошет посла људе да Михал одузму њеном мужу Палтиелу сину Лаишевом. ¹⁶ Али њен муж пође с њом, плачући иза ње целим путем до Бахурима.

Тамо му Авнер рече: »Врати се кући!«

И он се врати.

¹⁷ Авнер посла поруку старешинама Израела: »Већ неко време желите да прогласите Давида за свога цара. ¹⁸ Учините то сада, јер је ГОСПОД обећао Давиду: ‚Руком свога слуге Давида спашћу свој народ Израел из руку Филистејаца и свих његових непријатеља.‘«

¹⁹ А с Венијаминовцима Авнер поразговара лично, па оде у Хеврон да пренесе Давиду све што Израел и цело Венијаминово племе желе. ²⁰ Када је Авнер са двадесторицом својих људи дошао Давиду у Хеврон, Давид им приреди гозбу.

²¹ Авнер рече Давиду: »Пусти ме да одмах пођем и окупим сав Израел за тебе, мога господара цара, да с тобом склопе савез, па ћеш владати над свиме што ти срце жели.«

И Давид га пусти и он оде у миру.

Авнерова смрт

²² Управо тада се из похода вратише Давидове слуге и Јоав и са собом донеше велик плен. Авнер није више био с Давидом у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру. ²³ Када је Јоав стигао са свом војском, рекоше му: »Авнер син Неров био је код цара и цар га је пустио да оде у миру.«

²⁴ На то Јоав оде цару и рече: »Шта си то учинио? Авнер је био код тебе, а ти си га пустио да оде! Зашто, ²⁵ кад знаш Авнера сина Неровог – да је дошао к теби само зато да те превари и да види куда се крећеш и сазна све што радиш?«

²⁶ Јоав онда оде од Давида, па посла гласнике за Авнером, и они га вратише од бунара Сире, а да Давид о томе није ништа знао. ²⁷ Када се Авнер вратио у Хеврон, Јоав га одведе на страну, у један улаз, као да жели с њим насамо да разговара, па га, да би осветио крв свога брата Асаела, убоде у трбух, и Авнер умре.

²⁸ Дознавши за то касније, Давид рече: »Ја и моје царство бићемо довека недужни пред ГОСПОДОМ за крв Авнера сина Неровог. ²⁹ Нека кривица за проливање његове крви буде на Јоаву и на свој његовој породици. Нека у Јоавовој породици увек буде неко ко болује од гнојних рана, или заразне кожне болести, или ко иде уз помоћ штапа, или ко ће пасти од мача, или ко нема шта да једе.«

³⁰ Јоав и његов брат Авишај убили су Авнера зато што је убио њиховог брата Асаела у бици код Гивона.

³¹ Тада Давид рече Јоаву и свем народу с њим: »Раздерите своју одећу и обуците се у кострет, па идите ожалошћени пред Авнером.«

Онда и он сам пође за мртвачким носилима.

³² Авнера сахранише у Хеврону. Цар Давид је гласно плакао на његовом гробу, а плакао је и сав народ.

³³ Цар отпева ову тужбалицу за Авнером:

И сав народ опет заплака за њим.

³⁵ После је сав народ долазио да наговара Давида да нешто поједе док је још дан, али Давид се закле: »Нека ме Бог најстроже казни ако окусим хлеба или нечег другог пре но што зађе сунце.«

³⁶ Сав народ је за то сазнао, па му је одобравао, као што је народ и иначе одобравао све што је чинио. ³⁷ Тога дана су сав народ и сав Израел схватили да цар није имао удела у убиству Авнера сина Неровог.

³⁸ Цар рече својим слугама: »Зар не схватате да је данас у Израелу пао један кнез и велик човек? ³⁹ Ја сам данас слаб, иако сам помазани цар, а ови људи, синови Церујини, за мене су прејаки. Нека ГОСПОД узврати злочинцу према његовом злоделу.«