Beginning

Наређење за полазак у обећану земљу

33 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ ² Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ³ Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«

⁴ Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. ⁵ Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« ⁶ Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.

Шатор састанка

⁷ Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. ⁸ Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. ⁹ Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. ¹⁰ Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. ¹¹ А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.

Мојсије и Слава ГОСПОДЊА

¹² Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ ¹³ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«

¹⁴ А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«

¹⁵ Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде. ¹⁶ Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«

¹⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«

¹⁸ Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«

¹⁹ »Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим. ²⁰ Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«

²¹ ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену. ²² Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«

Нове камене плоче

(5. Мојс 10,1-5)

34 ГОСПОД рече Мојсију: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, а ја ћу на њима исписати речи које су биле на првим плочама, које си разбио. ² Ујутро буди спреман, па се попни на Синајску гору и тамо, на врху горе, стани пред мене. ³ Нека нико не иде с тобом и нека се нико не појављује нигде на гори. Нека ни ситна ни крупна стока не пасе под гором.«

⁴ И Мојсије исклеса две камене плоче као што су биле оне прве, па се рано ујутро попе на Синајску гору, као што му је ГОСПОД заповедио, носећи плоче у рукама. ⁵ ГОСПОД се спусти у облаку, стаде крај њега и изговори име ГОСПОД. ⁶ Онда прође испред Мојсија, говорећи: »ГОСПОД, ГОСПОД, сажаљив и милостив Бог, спор да се разгневи, препун љубави и истине, ⁷ који показује љубав хиљадама, опрашта опакост, побуну и грех, али кривца не оставља некажњеног, него за грех очева кажњава децу и унуке до трећег и четвртог колена.«

⁸ Мојсије сместа паде на земљу и поклони се.

⁹ »Господе«, рече, »ако сам нашао милост у твојим очима, нека мој Господ пође с нама. Иако је ово тврдоглав народ, опрости нам нашу опакост и наш грех и прихвати нас као своје наследство.«

Обнова Савеза

(2. Мојс 23,14-19; 5. Мојс 7,1-5; 16,1-17)

¹⁰ ГОСПОД му рече: »Ево, склапам савез. Пред целим твојим народом учинићу чуда каква досад нису учињена ни у једном народу на целом свету. Сав народ међу којим живиш видеће колико је страшно дело које ће ГОСПОД учинити за тебе. ¹¹ Држи се онога што ти данас заповедам. Пред тобом ћу истерати Аморејце, Ханаанце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ¹² Пази да не склапаш савез са становницима земље у коју идеш, да то не буде замка у твојој средини. ¹³ Него, порушите њихове жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и посеците њихове Ашерине мотке. ¹⁴ Не клањај се ниједном другом богу, јер ГОСПОД, чије је име Љубоморни, љубоморан је Бог. ¹⁵ Не склапај савез са становницима те земље. Јер, када се буду одавали блуду у част својих богова и приносили им жртве, позваће те и ти ћеш јести од њихових жртава. ¹⁶ И неке од њихових кћери узећеш за жене својим синовима, а оне ће се одавати блуду у част својих богова и навести твоје синове да се одају блуду у част њихових богова.

¹⁷ »Не прави себи ливене богове!

¹⁸ »Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана једи бесквасни хлеб, као што сам ти заповедио, у одређено време месеца авива, јер си у месецу авиву изашао из Египта.

¹⁹ »Сваки првенац мајчине утробе припада мени, сваки прворођени мужјак твоје стоке, било крупне, било ситне. ²⁰ Прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом, а ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи све своје прворођене синове. Нека нико не излази пред мене празних руку.

²¹ »Шест дана ради, а седмог дана се одмарај. Одмарај се чак и у време орања и жетве.

²² »Слави Празник седмица првином пшеничне жетве и Празник бербе на крају године. ²³ Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

²⁴ »Истераћу народе пред тобом и проширити твоје подручје. Нико неће пожелети да ти отме земљу када три пута годишње будеш ишао да се покажеш пред ГОСПОДОМ, својим Богом.

²⁵ »Не приноси ми крв жртве заједно с нечим у чему има квасца и немој да жртва принесена за Пасху дочека јутро.

²⁶ »У Дом ГОСПОДА, свога Бога, доноси најбоље од првина своје земље.

»Не кувај јаре у млеку његове мајке.«

²⁷ Онда ГОСПОД рече Мојсију: »Запиши ове речи, јер су оне основ на ком сам склопио савез с тобом и с Израелцима.«

²⁸ Мојсије је тамо са ГОСПОДОМ провео четрдесет дана и четрдесет ноћи а да није јео ни пио. Онда је на плоче записао речи Савеза – Десет заповести.

Мојсије силази са Синајске горе

²⁹ Док је Мојсије силазио са Синајске горе, носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да његово лице зрачи светлошћу зато што је ГОСПОД говорио с њим. ³⁰ Када су га Аарон и сви Израелци угледали, Мојсијево лице је зрачило светлошћу, па су се плашили да му приђу. ³¹ Мојсије их позва, па се Аарон и сви поглавари заједнице вратише к њему. Мојсије им је говорио, ³² а после тога му приђоше и сви Израелци, и он им заповеди да чине све што му је ГОСПОД рекао на Синајској гори.

³³ Када је Мојсије престао да им говори, покри лице велом. ³⁴ Али, кад год је улазио пред ГОСПОДА, да с њим разговара, скидао је вео док не изађе. А када је излазио и Израелцима преносио оно што му је заповеђено, ³⁵ они су видели да му лице зрачи светлошћу. Потом је Мојсије опет велом покривао лице док опет не уђе да разговара са ГОСПОДОМ.

Прописи о суботи

35 Мојсије окупи сву израелску заједницу и рече: »Ево шта вам је ГОСПОД заповедио да чините: ² Шест дана нека се обавља посао, а седми дан нека вам буде свети дан, ГОСПОДЊИ суботњи одмор. Ко тога дана буде обављао било какав посао, нека се погуби. ³ Где год живели, у суботу не палите ватру.«

Прилози за светилиште

(2. Мојс 25,1-9)

⁴ Мојсије рече свој израелској заједници: »Ево шта је ГОСПОД заповедио: ⁵ Између себе сакупите прилог ГОСПОДУ. Ко год је вољан, нека ГОСПОДУ донесе прилог – злато, сребро и бронзу, ⁶ плаво, љубичасто и скерлетно предиво, танак лан и кострет, ⁷ црвено обојене овнујске коже и коже морских крава, багремово дрво, ⁸ уље за осветљење, зачине за уље за помазање и за мирисни кâд, ⁹ и оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник.«

Предмети за светилиште

(2. Мојс 39,32-43)

¹⁰ »А сви међу вама који су вешти, нека дођу да направе све што је ГОСПОД заповедио: ¹¹ Боравиште са његовим шатором и његовим прекривачем, копчама, дирецима, пречагама, стубовима и постољима; ¹² ковчег са његовим моткама и Помирилиштем и завесу која га заклања; ¹³ сто са његовим моткама, сав његов прибор и хлеб Присуства; ¹⁴ свећњак за осветљење и његов прибор, светиљке и уље за осветљење; ¹⁵ кадиони жртвеник са његовим моткама; уље за помазање и мирисни кâд; завесу за улаз у Боравиште; ¹⁶ жртвеник за жртве паљенице са његовом бронзаном решетком, његове мотке и сав његов прибор; умиваоник са његовим постољем; ¹⁷ завесе за двориште, његове стубове и постоља и завесу за улаз у двориште; ¹⁸ кочиће за Боравиште и за двориште и њихову ужад; ¹⁹ ткану одећу за службу у светилишту – како свету одећу за свештеника Аарона, тако и одећу за његове синове када буду служили као свештеници.«

Народ доноси прилоге

²⁰ Тада сва израелска заједница оде од Мојсија, ²¹ и сви које је срце подстицало и дух чинио вољнима дођоше и донеше прилоге ГОСПОДУ за изградњу Шатора састанка, за сву службу у њему и за свету одећу. ²² Сви који су били вољни – и мушкарци и жене – донеше брошева, минђуша, прстења, наруквица и других златних украса сваке врсте – сви донеше ГОСПОДУ прилоге у злату. ²³ Ко год је имао плавог, љубичастог или скерлетног предива, танког лана или кострети, црвено обојених овнујских кожа или кожа морских крава, то је и донео. ²⁴ Ко год је хтео да дâ сребра или бронзе, донео их је као прилог ГОСПОДУ, и ко год је имао багремовог дрвета употребљивог за било који рад, донео га је. ²⁵ Све веште жене преле су својим рукама и доносиле оно што су испреле: плаво, љубичасто и скерлетно предиво и танак лан. ²⁶ А све жене које је срце подстицало на то и које су биле томе веште, преле су кострет. ²⁷ Поглавари народа донеше оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник, ²⁸ уље за осветљење и зачине за уље за помазање и за мирисни кâд. ²⁹ Тако сви Израелци, мушкарци и жене, који су били вољни, донеше жртве драговољне за сав посао који им је ГОСПОД преко Мојсија заповедио да обаве.

Градитељи светилишта

(2. Мојс 31,1-11)

³⁰ Тада Мојсије рече Израелцима: »Ево, ГОСПОД је изабрао Бецалела сина Урија сина Хуровог, из Јудиног племена, ³¹ и испунио га Божијим Духом, вештином, способношћу и познавањем свих врста заната, ³² да смишља нацрте за радове од злата, сребра и бронзе, ³³ да сече и умеће драго камење, да ради с дрветом и да обавља све врсте занатских послова. ³⁴ Њему и Ахолиаву сину Ахисамаховом, из Дановог племена, дао је и способност да уче друге. ³⁵ Обдарио их је вештином да обављају све врсте послова као занатлије, цртачи, везиоци плавим, љубичастим и скерлетним предивом и танким ланом, и као ткачи – способни су за сваки посао и вешти у нацртима.