Beginning

Израелци код Синајске горе

19 Када се навршило три месеца од изласка из Египта, баш тог дана, Израелци стигоше у Синајску пустињу. ² Након што су отишли из Рефидима, ушли су у Синајску пустињу и у њој се утаборили подигавши табор пред гором.

³ Тада се Мојсије попе к Богу, а ГОСПОД га позва са горе, па му рече: »Овако кажи Израелцима, Јаковљевом народу: ⁴ ‚Видели сте шта сам учинио са Египтом, како сам вас носио на орлујским крилима и довео вас себи. ⁵ Ако ми се будете потпуно покоравали и држали се мога савеза, бићете ми драгоцена својина међу свим народима. Иако је цео свет мој, ⁶ ви ћете ми бити царство свештеникâ и свети народ.‘ Ове речи пренеси Израелцима.«

⁷ Мојсије се врати и позва старешине народа, па пред њима исприча све што му је ГОСПОД заповедио да каже.

⁸ А сав народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«

Тада Мојсије оде ГОСПОДУ с одговором народа.

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: »Доћи ћу ти у густом облаку, да народ чује кад будем говорио с тобом и да ти увек верује.«

Потом Мојсије пренесе ГОСПОДУ одговор народа, ¹⁰ а ГОСПОД му рече: »Иди народу и освештај га данас и сутра. Нека оперу одећу, ¹¹ а трећега дана нека буду спремни, јер ће се трећега дана ГОСПОД спустити на Синајску гору наочиглед целом народу. ¹² Народу постави међе око горе и реци: ‚Пазите да се не пењете на гору и да не дотичете њено подножје. Ко дотакне гору, биће погубљен. ¹³ Нека таквога не дотакне рука, него нека се каменује или убије стрелом. Био то човек или животиња, нека не остане у животу.‘ Тек када се отегнуто огласи овнујски рог, нека се пењу на гору.«

¹⁴ Када се са горе спустио к народу, Мојсије их освешта и они опраше своју одећу.

¹⁵ Онда им рече: »Спремите се за трећи дан. И не прилазите жени.«

¹⁶ Трећега дана ујутро проломи се грмљавина и севнуше муње, над гору се надви густ облак и зачу се снажан звук рога. Сав народ у табору задрхта. ¹⁷ Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу, па стадоше у подножју горе. ¹⁸ Синајску гору обавијао је дим, јер се ГОСПОД спустио на њу у огњу. Из ње је куљао дим као из пећи и сва се гора страховито тресла, ¹⁹ а звук рога бивао све јачи. Тада Мојсије поче да говори, а Божији глас му је одговарао.

²⁰ ГОСПОД се спусти на врх Синајске горе и позва Мојсија на њен врх.

Мојсије се попе онамо, ²¹ а ГОСПОД му рече: »Сиђи и опомени народ да не покушава на силу да се пробије да би видео ГОСПОДА, јер би многи погинули. ²² И сами свештеници, који прилазе ГОСПОДУ, нека се освештају, да их ГОСПОД не уништи.«

²³ Мојсије рече ГОСПОДУ: »Народ не може да се попне на Синајску гору, јер си нас ти сам опоменуо када си рекао: ‚Постави међе око горе и прогласи је светом.‘«

²⁴ »Сиђи«, рече му ГОСПОД, »па се опет попни заједно с Аароном, али нека се свештеници и народ не пробијају на силу да би се попели до ГОСПОДА, да их ГОСПОД не уништи.«

²⁵ И Мојсије сиђе к народу и то му рече.

Десет заповести

(5. Мојс 5,1-21)

20 Онда Бог изговори све ове речи:

² »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.

³ »Немој да имаш других богова осим мене. ⁴ Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. ⁵ Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грех родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, ⁶ а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.

⁷ »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.

⁸ »Сети се да суботу држиш светом. ⁹ Шест дана ради и обављај своје послове, ¹⁰ али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твоја стока, ни дошљак који живи међу вама. ¹¹ Јер, ГОСПОД је за шест дана начинио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана се одмарао. Зато је ГОСПОД благословио суботу и учинио је светом.

¹² »Поштуј свога оца и своју мајку, да поживиш дуго у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

¹³ »Не убиј.

¹⁴ »Не учини прељубу.

¹⁵ »Не укради.

¹⁶ »Не сведочи лажно против свога ближњега.

¹⁷ »Не пожели кућу свога ближњега. Не пожели жену свога ближњега, ни његовог роба ни робињу, ни његовог вола ни магарца, ни било шта друго што припада твоме ближњему.«

Народ у страху

(5. Мојс 5,22-33)

¹⁸ Када је сав народ видео громове и муње, чуо звук рога и видео гору обавијену димом, задрхта од страха и стаде подаље.

¹⁹ Народ рече Мојсију: »Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Али немој да нам говори Бог, да не погинемо.«

²⁰ А Мојсије рече народу: »Не бојте се, јер Бог је дошао да вас искуша, да страх од Бога буде у вама и не дâ вам да згрешите.«

²¹ Народ остаде подаље, а Мојсије приђе густој тмини у којој је био Бог.

Жртвеник

²² ГОСПОД рече Мојсију: »Овако реци Израелцима: ‚Сами сте видели да сам вам говорио са неба. ²³ Не правите уз мене богове од сребра ни богове од злата.‘

²⁴ »Подигни ми жртвеник од земље и на њему ми приноси своје жртве паљенице и жртве за заједништво, своју ситну и крупну стоку. Доћи ћу и благословити те на сваком месту на ком одредим да се помиње моје Име. ²⁵ Ако ми подигнеш жртвеник од камена, не прави га од клесаног камена, јер ћеш га оскврнавити ако га дотакнеш алатком. ²⁶ Не пењи се до мог жртвеника уза степенице, да се на њему не покаже твоја голотиња.

21 »Ово су закони које ћеш им изложити:«

Закон о робовима

(5. Мојс 15,12-18)

² »Када купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме године нека оде као слободан човек, без откупнине. ³ Ако дође сам, нека сам и оде, а ако је ожењен, нека с њим оде и његова жена. ⁴ Ако му господар нађе жену, и она му роди синове или кћери, онда нека жена и њена деца припадну њеном господару, а он нека оде сам. ⁵ Ако роб отворено каже: ‚Волим свога господара, своју жену и децу – нећу да будем слободан‘, ⁶ нека га онда његов господар доведе пред Бога. Нека га доведе до врата или до довратка и нека му шилом пробуши ухо, а овај нека му служи до краја живота.

⁷ »Када човек прода своју кћер као робињу, нека она не постане слободна као мушки робови. ⁸ Ако не буде по вољи господару који ју је за себе одабрао, нека јој он дозволи да буде откупљена. Нема право да је прода странцима, пошто јој је отказао верност. ⁹ Ако је одабере за свога сина, нека с њом поступа као са кћери. ¹⁰ Ако себи узме другу жену, првој нека не ускраћује храну, одећу и брачна права. ¹¹ Ако јој то троје ускрати, онда она може да оде без откупнине.«

Закони о делима насиља

¹² »Ко удари човека, па овај умре, нека се погуби. ¹³ Ако то не учини с предумишљајем, него Бог допусти да се то деси, одредићу ти место на које може да побегне. ¹⁴ Али, ако неко с предумишљајем нападне свога ближњег и мучки га убије, одведи га од мог жртвеника и погуби га.

¹⁵ »Ко удари свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁶ »Ко отме човека, па било да га је продао или је овај још код њега када га ухвате, нека се погуби.

¹⁷ »Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁸ »Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, а тај не умре, него падне у постељу ¹⁹ и после устане и хода, макар и са штапом, онда онај који га је ударио није крив. Нека му само плати за изгубљено време и нека се постара да се сасвим излечи.

²⁰ »Ко батином удари свога роба, било мушког или женског, па роб одмах умре, нека се казни. ²¹ Али, ако роб преживи дан или два^[a], нека господар не буде кажњен, јер је роб његова својина.

²² »Ако се људи потуку и ударе трудницу, па она побаци, али не претрпи друге повреде, нека онај који ју је ударио плати одштету коју њен муж затражи, а судије одобре. ²³ Али, ако има других повреда, онда нека казна буде живот за живот, ²⁴ око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, ²⁵ опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.

²⁶ »Ко свога роба, било мушког или женског, удари у око и упропасти му га, нека га ослободи, као накнаду за око. ²⁷ Ако робу, било мушком или женском, избије зуб, нека га ослободи, као накнаду за зуб.

²⁸ »Ако бик смртно прободе човека или жену, нека се каменује и нека се његово месо не једе, али његов власник није крив. ²⁹ Али, ако је тај бик и раније убадао људе, а његов власник га и поред опомена није чувао, па бик убије човека или жену, нека се каменује, а и власник нека се погуби. ³⁰ Али, ако се од власника тражи да плати откупнину за свој живот, нека плати колико му се одреди. ³¹ Ако бик прободе дечака или девојчицу, нека се примени овај исти закон. ³² Ако бик прободе роба, било мушког или женског, нека власник бика плати тридесет шекела^[b] сребра робовом гоподару, а бик нека се каменује.

³³ »Ако неко отвори јаму или је ископа, а не покрије је, па у њу упадне бик или магарац, ³⁴ власник јаме нека плати одштету. Нека исплати власника животиње, а угинула животиња нека припадне њему.

³⁵ »Ако нечији бик повреди туђег бика, и овај угине, нека живог бика продају, па поделе и новац и угинулог бика. ³⁶ Али, ако се знало да је тај бик и раније убадао туђу стоку, а власник га није чувао, онда нека власник дâ бика за бика, а угинула животиња нека припадне њему.«