Beginning

13 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«

³ Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца. ⁴ Данас излазите, у месецу авиву. ⁵ Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред: ⁶ седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину. ⁷ Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница. ⁸ Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘ ⁹ Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ¹⁰ Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«

Прописи о првенцима

¹¹ »Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда, ¹² предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ. ¹³ Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима. ¹⁴ Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства. ¹⁵ Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘ ¹⁶ Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«

Бог изводи Израелце из Египта

¹⁷ Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« ¹⁸ Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.

¹⁹ Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«^[a]

²⁰ Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. ²¹ А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. ²² И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.

Фараон креће у потеру за Израелцима

14 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. ³ Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ ⁴ Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

И Израелци учинише тако.

⁵ Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«

⁶ Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. ⁷ Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. ⁸ ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. ⁹ Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.

Бог раздваја воде Црвеног мора

¹⁰ Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.

¹¹ »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? ¹² Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«

¹³ »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. ¹⁴ ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«

¹⁵ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, ¹⁶ а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. ¹⁷ Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. ¹⁸ Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«

¹⁹ Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа, ²⁰ поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.

²¹ Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле, ²² Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране. ²³ Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.

²⁴ У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу. ²⁵ Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима.

Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«

²⁶ ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«

²⁷ Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега. ²⁸ Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.

²⁹ А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране. ³⁰ Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу. ³¹ Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.

Мојсијева песма

15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:

Мирјамина песма

¹⁹ Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, ²⁰ Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. ²¹ Мирјам им запева:

У Мари и Елиму

²² Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. ²³ Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара^[b].

²⁴ Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«

²⁵ Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка.

Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.

²⁶ Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«

²⁷ Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.