Beginning

Јаков поново у Бетелу

35 Бог рече Јакову: »Спреми се, па иди у Бетел и тамо живи. Тамо подигни жртвеник Богу који ти се показао када си бежао од свога брата Исава.«

² Јаков рече својим укућанима и свима који су били с њим: »Одбаците туђе богове које имате са собом, очистите се и пресвуците, ³ а онда хајдемо у Бетел. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио када сам био у невољи и био са мном на путу којим сам ишао.«

⁴ Тако они предадоше Јакову све туђе богове које су имали и минђуше које су носили на ушима, а Јаков то закопа под једном смрдљиком код Сихема. ⁵ Потом кренуше, а Бог учини да житеље околних градова обузме страх од Јаковљевих синова, па нико не пође у потеру за њима.

⁶ Јаков и сав народ који је био с њим стигоше у Луз, то јест Бетел, у Ханаану, ⁷ где он сагради жртвеник. Он то место назва Ел Бетел^[a], јер му се тамо Бог показао када је бежао од свога брата.

⁸ Тада умре Девора, Ревекина дојкиња, па је сахранише ниже Бетела, под храстом који назваше Алон Бахут^[b].

⁹ Након што се Јаков вратио из Падан-Арама, Бог му се опет показа и благослови га.

¹⁰ »Зовеш се Јаков«, рече му Бог, »али се више нећеш звати тако, него ће ти име бити Израел.«

Тако му Бог даде име Израел.

¹¹ Бог му још рече: »Ја сам Бог Свесилни. Буди плодан и множи се. Од тебе ће потећи народ и мноштво народâ, и биће царева међу твојим потомцима. ¹² Земљу коју сам дао Аврааму и Исааку, дајем и теби, а даћу је и твоме потомству.«

¹³ Тада се Бог подиже од њега са места на ком је с њим разговарао.

¹⁴ Јаков усправи један камен као стуб на месту на ком је Бог с њим разговарао, па на њега изли жртву леваницу, а поли га и уљем. ¹⁵ Место на ком је Бог с њим разговарао Јаков назва Бетел^[c].

Рахиљина смрт

¹⁶ Онда Јаков и његови кренуше из Бетела. Када је било још врло мало до Ефрате, Рахиља поче да се порађа, а имала је јаке трудове.

¹⁷ Док су трудови трајали, бабица јој рече: »Не бој се, јер и ово ће бити син.«

¹⁸ На издисају – јер је умирала – даде сину име Бен-Они^[d], али му његов отац даде име Венијамин^[e].

¹⁹ Тако Рахиља умре, па је сахранише на путу за Ефрату, то јест Витлејем. ²⁰ Јаков постави камени стуб над њеним гробом и тај стуб до дана данашњег означава Рахиљин гроб. ²¹ Потом Израел крену даље и разапе свој шатор са друге стране куле Едер.

²² Док је Израел живео у том крају, Рувим оде и леже са Билхом, наложницом свога оца, а Израел за то сазна.

Јаковљеви синови

(1. Лет 2,1-2)

Јаков је имао дванаест синова.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.

Исаакова смрт

²⁷ Јаков се врати свом оцу Исааку у Мамру код Кирјат-Арбе, то јест Хеврона, где су боравили и Авраам и Исаак. ²⁸ Исаак је живео 180 година. ²⁹ Умро је у дубокој старости, поживевши много година, и његови га синови Исав и Јаков сахранише.

Исавови потомци

(1. Лет 1,34-37)

36 Ово је повест о Исаву, то јест Едому:

² Исав се оженио Ханаанкама: Адом кћери Елона Хетита, Охоливамом кћери Анином, а унуком Цивона Хивијца, ³ и Босмат кћери Јишмаеловом, а сестром Невајотовом.

⁴ Ада Исаву роди Елифаза, Босмат роди Реуела, ⁵ а Охоливама роди Јеуша, Јаалама и Кореја.

То су Исавови синови који су му се родили у Ханаану.

⁶ Исав узе своје жене, синове, кћери и све своје укућане, своју стоку и остале животиње и сву имовину коју је стекао у Ханаану, па оде у једну земљу подаље од свога брата Јакова. ⁷ Јер, њихова је имовина била толико велика да не би могли да живе заједно – земља у којој су боравили није могла да их издржава обојицу због њихове стоке. ⁸ Тако се Исав, то јест Едом, настани у горском крају Сеиру.

⁹ Ово су потомци Исава, праоца Едомаца, у горском крају Сеиру.

¹⁵ Ово су племена потекла од Исава:

¹⁹ То су Исавови, то јест Едомови, синови и то су њихова племена.

Сеирови потомци

(1. Лет 1,38-42)

²⁰ Ово су синови Сеира Хоријца, који су живели у Едому^[f]:

Цареви Едома

(1. Лет 1,43-54)

³¹ Ово су цареви који су владали у Едому пре него што је владао цар Израелаца:

⁴⁰ Ово су имена племенâ потеклих од Исава, по њиховим братствима и подручјима:

Јосиф и његова браћа

37 Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану.

² Ово је повест о Јакову:

Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима.

³ А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач^[h]. ⁴ Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу.

⁵ Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше.

⁶ Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: ⁷ Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.«

⁸ Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?«

И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима.

⁹ А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.«

¹⁰ Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?«

¹¹ И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.

Јосиф продат у Египат

¹² Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, ¹³ Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.«

»Добро«, одврати Јосиф.

¹⁴ »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.«

Тако га посла из Хевронске долине.

Када је Јосиф стигао у Сихем, ¹⁵ виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«

¹⁶ »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«

¹⁷ »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘«

Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. ¹⁸ А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.

¹⁹ »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. ²⁰ »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«

²¹ Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку.

»Немојмо да му узмемо живот«, рече. ²² »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.«

Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.

²³ Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, ²⁴ па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.

²⁵ Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.

²⁶ Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? ²⁷ Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.«

И браћа га послушаше.

²⁸ Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.

²⁹ Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, ³⁰ па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«

³¹ Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, ³² па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«

³³ Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«

³⁴ Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. ³⁵ Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши.

»Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.«

Тако је његов отац плакао за њим.

³⁶ А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.