Beginning

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели.

² Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим^[a].

³ Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, ⁴ заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. ⁵ Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«

⁶ Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«

⁷ Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. ⁸ Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«

⁹ Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ ¹⁰ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. ¹¹ Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. ¹² А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«

¹³ Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.

¹⁶ Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«

¹⁷ А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ¹⁸ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«

¹⁹ Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. ²⁰ И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘«

Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«

²¹ Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.

²² Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. ²³ А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.

Јаков се рве с Богом

²⁴ Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. ²⁵ Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.

²⁶ Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.«

Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«

²⁷ Онај га упита: »Како се зовеш?«

Он одговори: »Јаков.«

²⁸ »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел^[b], јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«

²⁹ Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.«

Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?«

И онда га тамо благослови.

³⁰ Јаков то место назва Пениел^[c], говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« ³¹ Када је прошао Пенуел^[d], сунце грану изнад њега. А због кука је храмао. ³² Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.

Јаковљев сусрет с Исавом

33 Јаков диже поглед и виде Исава како долази са четири стотине људи, па подели децу Лији, Рахиљи и двема слушкињама. ² Напред стави слушкиње и њихову децу, за њима Лију и њену децу, а Рахиљу и Јосифа позади. ³ Он сâм пође пред њима и седам пута се поклони до земље док се приближавао свом брату.

⁴ Исав му потрча у сусрет и загрли га, обеси му се око врата и пољуби га, па обојица заплакаше.

⁵ Онда Исав диже поглед и угледа жене и децу, па упита: »Ко су ови с тобом?«

»Деца коју је Бог милостиво дао мени, твом слузи«, одговори Јаков.

⁶ Тада слушкиње и њихова деца приђоше и поклонише се. ⁷ За њима приђоше Лија и њена деца и поклонише се, а на крају приђоше Рахиља и Јосиф, па се и они поклонише.

⁸ Исав упита: »А шта ћеш са оним крдима што сам их срео?«

»Да нађем милост у твојим очима, господару«, одговори Јаков.

⁹ Али Исав рече: »Ја већ имам много, брате. Задржи своје за себе.«

¹⁰ »Не, молим те«, рече Јаков. »Ако сам нашао милост у твојим очима, прими тај дар од мене. Јер, видети твоје лице је као видети лице Божије, сад кад си ме милостиво примио. ¹¹ Прихвати дар који ти је донет, јер Бог је био милостив према мени, па имам свега.«

Пошто га је Јаков толико наговарао, Исав прихвати дар.

¹² Онда Исав рече: »Кренимо сада на пут. И ја ћу с тобом.«

¹³ Али Јаков му рече: »Ти, господару, знаш да су деца нејака, а треба да пазим и на овце и краве које доје. Ако животиње само један дан буду теране сувише брзо, све ће угинути. ¹⁴ Зато ти, господару, иди испред мене, твог слуге, а ја ћу полако, брзином којом може марва која је преда мном и деца, док не стигнем теби, господару, у Сеир.«

¹⁵ Исав рече: »Дај да барем оставим с тобом неколико мојих људи.«

»Љубазно је то од тебе, господару, али не треба«, одврати Јаков.

¹⁶ Тако Исав истога дана крену назад у Сеир. ¹⁷ Али Јаков оде у Сукот и тамо себи подиже кућу, а за стоку заклоне. Зато се то место и зове Сукот^[e].

¹⁸ По доласку из Падан-Арама, Јаков срећно стиже до града Сихема у Ханаану и утабори се испред града. ¹⁹ Земљу на којој је разапео свој шатор купи за сто сребрњака од синова Хамора оца Сихемовог. ²⁰ Тамо Јаков подиже жртвеник и назва га по Елу, Богу Израеловом.

Дина силована

34 Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја. ² Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова. ³ Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.

⁴ Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«

⁵ Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.

⁶ Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом. ⁷ Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.

⁸ Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену. ⁹ Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше. ¹⁰ Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«

¹¹ А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете. ¹² Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«

¹³ Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, ¹⁴ и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. ¹⁵ Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. ¹⁶ Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. ¹⁷ Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«

¹⁸ Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. ¹⁹ Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. ²⁰ Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.

²¹ »Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. ²² Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. ²³ Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«

²⁴ И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.

²⁵ Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. ²⁶ Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. ²⁷ Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. ²⁸ Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. ²⁹ Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.

³⁰ Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«

³¹ Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«