Beginning

Уништење Содоме и Гоморе

19 Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.

² »Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«

»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«

³ Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.

⁴ Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.

⁵ Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«

⁶ Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, ⁷ па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. ⁸ Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом^[a].«

⁹ »Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«

И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. ¹⁰ Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. ¹¹ А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.

¹² »Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде ¹³ јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«

¹⁴ И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.

»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«

Али његови зетови су мислили да се шали.

¹⁵ Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«

¹⁶ А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.

¹⁷ Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«

¹⁸ Тада Лот рече: »Не, господару. ¹⁹ Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. ²⁰ Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«

²¹ А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. ²² Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар^[b].

²³ Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. ²⁴ Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба ²⁵ и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.

²⁶ А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.

²⁷ Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. ²⁸ Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!

²⁹ Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.

Порекло Моаваца и Амонаца

³⁰ Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.

³¹ Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. ³² Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«

³³ Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁴ Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«

³⁵ Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁶ Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. ³⁷ Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. ³⁸ И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.

Авраам и Авимелех

20 Авраам крену оданде ка подручју Негева и настани се између Кадеша и Шура. Неко време је боравио у Герару ² и мештанима говорио за Сару да му је сестра. Тада герарски цар Авимелех посла по Сару и узе је к себи.

³ Али Бог дође Авимелеху ноћу у сну и рече му: »Умрећеш због ове жене коју си узео, јер она је удата жена.«

⁴ А Авимелех још није спавао са Саром, па рече: »Господе, зар ћеш побити недужан народ? ⁵ Зар ми онај није рекао: ‚Она ми је сестра‘? И зар ми она сама није рекла: ‚Он ми је брат‘? Учинио сам то чисте савести и неукаљаних руку.«

⁶ А Бог му рече у сну: »Да, знам да си то учинио чисте савести. Зато сам те задржавао да не згрешиш против мене – зато ти нисам дао да је дотакнеш. ⁷ А сада врати том човеку његову жену. Он је пророк и молиће се за тебе, и остаћеш жив. Али, ако је не вратиш, знај да ћеш умрети и ти и сви твоји.«

⁸ Авимелех устаде рано ујутро, па позва све своје службенике. Када им је испричао свој сан, они се силно уплашише.

⁹ Онда Авимелех позва Авраама, па га упита: »Шта си нам то урадио? Шта сам ти скривио да оволики грех навучеш на мене и на моје царство? Учинио си ми оно што не треба чинити.«

¹⁰ Авимелех још упита Авраама: »Из ког разлога си то учинио?«

¹¹ А Авраам одговори: »Мислио сам: ‚У овоме месту се сигурно не боје Бога, па ће ме убити због моје жене.‘ ¹² Осим тога, она ми је заиста сестра, кћи мога оца, али не и моје мајке, и постала ми је жена. ¹³ А када је Бог учинио да одем из очевог дома, рекао сам јој: ‚Овако ћеш ми показати своју љубав: куда год да одемо, кажи за мене да сам ти брат.‘«

¹⁴ Тада Авимелех узе оваца, говеда, робова и робиња и даде их Аврааму. А врати му и његову жену Сару.

¹⁵ »Ево, моја земља ти је на располагању«, рече Авимелех, »настани се где год ти драго.«

¹⁶ А Сари рече: »Дао сам твом брату хиљаду сребрњака. За све који су с тобом то ће бити доказ да си недужна. Тако ћеш бити потпуно оправдана.«

¹⁷ Тада се Авраам помоли Богу, и Бог излечи Авимелеха, његову жену и робиње, па су опет могле да рађају децу. ¹⁸ Јер, ГОСПОД је сваку жену у Авимелеховом дому био учинио нероткињом због Авраамове жене Саре.

Исааково рођење

21 ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: ² Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. ³ Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак^[c].

⁴ Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. ⁵ Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.

⁶ Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«

⁷ И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«

⁸ Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.

Агара и Јишмаел отерани

⁹ Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, ¹⁰ па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«

¹¹ То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.

¹² Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. ¹³ А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«

¹⁴ Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. ¹⁵ Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, ¹⁶ па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«

И док је тако седела, гласно заплака.

¹⁷ Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. ¹⁸ Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«

¹⁹ Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.

²⁰ Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. ²¹ Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.

Авраам склапа савез с Авимелехом

²² У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. ²³ Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.«

²⁴ »Кунем се«, рече Авраам.

²⁵ Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле.

²⁶ А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.«

²⁷ Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез.

²⁸ Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, ²⁹ а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?«

³⁰ Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.«

³¹ Тако оно место доби име Беер Шева^[d], јер су тамо њих двојица положили заклетву. ³² Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. ³³ Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу^[e].

³⁴ Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.