Beginning

Престанак потопа

8 Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. ² Затворише се извори бездана^[a] и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. ³ Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале ⁴ да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. ⁵ Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.

⁶ После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи ⁷ и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. ⁸ Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. ⁹ Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. ¹⁰ Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. ¹¹ Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. ¹² Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.

¹³ Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. ¹⁴ До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.

¹⁵ Тада Бог рече Ноју: ¹⁶ »Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. ¹⁷ Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«

¹⁸ И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. ¹⁹ Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.

²⁰ Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.

²¹ ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.

Божије обећање

9 Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу. ² Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате. ³ Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.

⁴ »Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв. ⁵ За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.

⁷ А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«

⁸ Онда Бог рече Ноју и његовим синовима: ⁹ »Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, ¹⁰ и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи. ¹¹ Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«

¹² Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења: ¹³ Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље. ¹⁴ Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга, ¹⁵ сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења. ¹⁶ Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«

¹⁷ Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«

Нојеви синови

¹⁸ Нојеви синови који су изашли из лађе били су Сим, Хам и Јафет. Хам је био отац Ханаанов. ¹⁹ Та тројица су били Нојеви синови и њихови потомци су се раширили по свој земљи.

²⁰ А Ноје је био земљорадник и засадио је виноград. ²¹ Једном приликом је пио вино, па се опио и легао гô у свом шатору. ²² Хам отац Ханаанов виде свога оца голог, па то рече својој браћи која су била напољу. ²³ Тада Сим и Јафет узеше огртач, пребацише га себи преко рамена и, идући уназад, покрише свога голог оца. Окренули су лице на другу страну, па нису гледали свога оца голог.

²⁴ Када се Ноје отрезнио од вина и сазнао шта му је учинио његов најмлађи син, ²⁵ рече:

²⁶ И још рече:

²⁸ После потопа Ноје је живео још 350 година. ²⁹ Тако је Ноје живео укупно 950 година и умро.

Потомци Нојевих синова

(1. Лет 1,5-23)

10 Ово је повест о Нојевим синовима Симу, Хаму и Јафету, којима су се родили синови после потопа:

Јафетити

Хамити

⁸ Кушу се родио и Нимрод, који је био први силник на земљи. ⁹ Он је био вешт ловац пред ГОСПОДОМ. Зато се каже: »Вешт ловац пред ГОСПОДОМ као Нимрод.« ¹⁰ Прва упоришта његовог царства била су Вавилон, Ерех, Акад и Калне у земљи Шинар. ¹¹ Из те земље отишао је у Асирију, где је сазидао Ниниву, Реховот Ир, Калах ¹² и Ресен, велики град који лежи између Ниниве и Калаха.

Касније су се братства Ханаанаца раштркала, ¹⁹ па се подручје Ханаанаца протезало од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми, Гомори, Адми и Цевоиму, све до Лаше.

²⁰ То су Хамови синови по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

Семити

²¹ А синови су се родили и Симу, Јафетовом старијем брату и праоцу свих Еверових потомака^[c].

³¹ То су Симови синови, по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

³² То су братства Нојевих синова по њиховим лозама унутар њихових народа. Од њих су се после потопа раширили народи по земљи.

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. ² Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

³ »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

⁴ Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

⁵ А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

⁶ »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

⁸ Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, ⁹ који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао^[e] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

Симови потомци

(1. Лет 1,24-27)

¹⁰ Ово је повест о Симу:

Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад. ¹¹ После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.

¹² Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала. ¹³ После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁴ Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер. ¹⁵ После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁶ Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек. ¹⁷ После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.

¹⁸ Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав. ¹⁹ После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.

²⁰ Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. ²¹ После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.

²² Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. ²³ После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.

²⁴ Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара. ²⁵ После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.

²⁶ Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.

²⁷ Ово је повест о Тари:

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.

Харану се родио Лот. ²⁸ Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.

²⁹ И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. ³⁰ А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.

³¹ Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.

³² Тара је живео 205 година и умро је у Харану.