Beginning

Стварање неба и земље

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом^[a] и Божији Дух лебдео је над водама.

Први дан – светлост

³ Тада Бог рече: »Нека буде светлост.«

И би светлост. ⁴ Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме. ⁵ Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«.

И би вече, и би јутро – дан први.

Други дан – небо

⁶ Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«

⁷ И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако. ⁸ Бог назва свод »небо«.

И би вече, и би јутро – дан други.

Трећи дан – копно и биљке

⁹ Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.«

И би тако. ¹⁰ Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.

¹¹ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.«

И би тако. ¹² Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.

¹³ И би вече, и би јутро – дан трећи.

Четврти дан – сунце, месец и звезде

¹⁴ Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. ¹⁵ И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.«

И би тако. ¹⁶ Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. ¹⁷ Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.

¹⁹ И би вече, и би јутро – дан четврти.

Пети дан – рибе и птице

²⁰ Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.«

²¹ И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²² Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.«

²³ И би вече, и би јутро – дан пети.

Шести дан – копнене животиње и човек

²⁴ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.«

И би тако. ²⁵ Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²⁶ Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.«

²⁸ Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.«

²⁹ Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну. ³⁰ А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.«

И би тако.

³¹ Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро.

И би вече, и би јутро – дан шести.

2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.

Седми дан – одмор

² До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. ³ Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

⁴ То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД^[b], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

⁵ Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, ⁶ него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха^[c], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. ⁸ Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ⁹ ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

¹⁰ Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. ¹¹ Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. ¹² Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. ¹³ Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. ¹⁴ Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

¹⁵ ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.

¹⁶ ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, ¹⁷ али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«

¹⁸ Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

¹⁹ Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. ²⁰ Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.

Али за човека се не нађе помагач као што је он. ²¹ Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. ²² Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.

²³ Човек рече:

²⁴ Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

²⁵ А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

Човеков пад

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.

Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

² »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, ³ »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

⁴ Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. ⁵ Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

⁶ Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

⁸ Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

⁹ ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

¹⁰ А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

¹¹ »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

¹² »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

¹³ Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?«

»Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

¹⁴ ГОСПОД, Бог, рече змији:

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Онда рече човеку:

²⁰ Човек даде својој жени име Ева^[e], јер је она мајка свима живима.

²¹ ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

²² »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

²³ Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. ²⁴ Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.