Beginning

1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, ² и сва браћа која су са мном,

црквама у Галатији:

³ милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, ⁴ који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, ⁵ коме слава довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, ⁷ које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. ⁸ Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. ⁹ Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.

¹⁰ Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.

Павла је позвао Бог

¹¹ Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. ¹² Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.

¹³ Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. ¹⁴ У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. ¹⁵ Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења^[a] одвојио и позвао својом милошћу ¹⁶ да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким^[b] посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.

¹⁸ Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом^[c], па сам код њега остао петнаест дана. ¹⁹ Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. ²⁰ (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) ²¹ Потом сам отишао у Сирију и Киликију. ²² А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. ²³ Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« ²⁴ И славили су Бога због мене.

Апостоли признају Павла

2 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. ² Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. ³ Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. ⁴ А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. ⁵ Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. ⁸ Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа^[d] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – ¹⁰ само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.

Павле се супротставља Кифи

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника^[e]. ¹³ У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.

¹⁴ Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља^[f], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«

¹⁵ Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, ¹⁶ знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.

¹⁷ Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! ¹⁸ Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. ¹⁹ Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. ²⁰ Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. ²¹ Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.

Вера или Закон

3 О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет! ² Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули? ³ Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу? ⁴ Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд! ⁵ Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?

⁶ Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«^{(A) 7} Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. ⁸ А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«^{(B) 9} Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.

¹⁰ Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«^{(C) 11} А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«^(D)

¹² Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«^{(E) 13} Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«^(F) – ¹⁴ да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.

Закон и обећање

¹⁵ Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. ¹⁶ А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«^[g], подразумевајући једнога, а то је Христос. ¹⁷ Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. ¹⁸ Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.

¹⁹ Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. ²⁰ А посредника нема где је само један – а Бог је један.

²¹ Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. ²² Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.

²³ А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. ²⁴ Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. ²⁵ А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.

Божији синови

²⁶ Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. ²⁷ Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. ²⁸ Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. ²⁹ А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.