Beginning

У Коринту

18 После тога Павле оде из Атине у Коринт. ² Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима. ⁴ А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.

⁶ Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«

⁷ И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге. ⁸ Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.

⁹ Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш. ¹⁰ Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«

¹¹ Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.

¹² А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд, ¹³ говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«

¹⁴ Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји. ¹⁵ Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«

¹⁶ И истера их из суднице.

¹⁷ Тада они сви дохватише Состена, старешину синагоге, па почеше да га бију пред судом. А Галион за то није нимало марио.

Прискила, Акила и Аполос

¹⁸ Павле остаде тамо још неко време, а онда се опрости од браће, па са Прискилом и Акилом отплови за Сирију. У Кенхреји обрија главу, јер је учинио завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, он их остави, па сâм уђе у синагогу и поче да расправља с Јудејима. ²⁰ Они га замолише да остане још неко време, али он не пристаде, ²¹ него се опрости и рече: »Ако Бог хоће, вратићу вам се.«

Онда отплови из Ефеса. ²² Када је стигао у Кесарију, оде горе^[a] и поздрави цркву, па отпутова у Антиохију.

²³ Пошто је тамо провео неко време, оде оданде, па је од места до места ишао кроз галатијски крај и Фригију и учвршћивао све ученике.

²⁴ А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије. ²⁵ Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.

²⁷ Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали ²⁸ јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.

У Ефесу

19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.

Тамо нађе неке ученике, ² па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«

А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«

³ »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.

А они рекоше: »Јовановим крштењем.«

⁴ »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«

⁵ Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, ⁶ а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. ⁷ Било их је укупно дванаестак.

⁸ Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству. ⁹ Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи. ¹⁰ То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.

Скевини синови

¹¹ Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. ¹² Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.

¹³ А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«

¹⁴ (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)

¹⁵ Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«

¹⁶ И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. ¹⁷ То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.

¹⁸ Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали^[b] своја дела. ¹⁹ Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми^[c]. ²⁰ Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.

²¹ После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«

²² Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.

Метеж у Ефесу

²³ У то време настаде немала узбуна због Пута. ²⁴ Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.

²⁵ Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. ²⁶ Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. ²⁷ Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«

²⁸ Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«

²⁹ Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. ³⁰ Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. ³¹ Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.

³² А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. ³³ Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, ³⁴ али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«

³⁵ Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? ³⁶ Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. ³⁷ Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. ³⁸ Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. ³⁹ А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. ⁴⁰ Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«

⁴¹ И, када је то рекао, распусти скуп.

У Македонији и Грчкој

20 Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. ² Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, ³ где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. ⁴ Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. ⁵ Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. ⁶ Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.

Евтих оживљен

⁷ Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. ⁸ У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. ⁹ А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.

¹⁰ Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«

¹¹ Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. ¹² А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.

Павле се опрашта од ефеских старешина

¹³ Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. ¹⁴ Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. ¹⁵ Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. ¹⁶ Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.

¹⁷ Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, ¹⁸ а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. ¹⁹ Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. ²⁰ Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. ²¹ Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.

²² »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. ²³ Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. ²⁴ Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.

²⁵ »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио^[d] проповедајући Царство, неће видети лице. ²⁶ Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт^[e], ²⁷ јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. ²⁸ Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике^[f]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. ²⁹ Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. ³⁰ Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. ³¹ Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.

³² »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. ³³ Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. ³⁴ И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. ³⁵ Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«

³⁶ И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. ³⁷ Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. ³⁸ Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.