Beginning

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. ² Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. ³ Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. ⁴ Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. ⁵ Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.

⁶ А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. ⁷ Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. ⁸ Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.

Позив за Македонију

⁹ Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ ¹⁰ Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. ¹¹ Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, ¹² а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.

Лидијино обраћење

¹³ У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља^[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. ¹⁴ То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. ¹⁵ А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. ¹⁷ Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ ¹⁸ Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. ²⁰ Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, ²¹ и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“

²² На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. ²³ Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. ²⁴ Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.

²⁵ Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. ²⁷ Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. ²⁸ Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“

²⁹ Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. ³⁰ Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“

³¹ „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. ³² Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. ³³ Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. ³⁴ Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.

Ослобођење Павла и Силе

³⁵ Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ ³⁶ Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ ³⁷ Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“

³⁸ Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. ³⁹ Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. ⁴⁰ Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.

У Солуну

17 Прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, дошли су у Солун, где је била јудејска синагога. ² Павле је по свом обичају ушао у синагогу и током три суботе расправљао с њима на основу Писама. ³ Објашњавао је и доказивао: „Требало је да Христос пострада и ускрсне из мртвих. Исус кога вам ја проповедам је заиста Христос.“ ⁴ Неки од Јевреја су били уверени у то, па су се придружили Павлу и Сили, као и велики број богобојазних Грка и много угледних жена. ⁵ Али други Јевреји, пуни зависти, покупе неке уличне пробисвете, окупе гомилу и направе гужву у граду. Дошли су пред Јасонову кућу тражећи да се Павле и Сила изведу пред народ.

⁶ Како их нису нашли тамо, зграбили су Јасона и још неке од браће и одвукли их пред градске старешине вичући: „Ови људи, који су по целом свету изазивали нереде, сада су дошли и код нас! ⁷ Јасон их је примио у своју кућу. Они раде све што је против царских одредаба говорећи да постоји неки други цар који се зове Исус.“ ⁸ Тако су узбунили грађане и градске старешине који су то чули. ⁹ Али, када су добили јемство од Јасона, ослободили су их.

У Верији

¹⁰ Браћа су исте ноћи брже-боље послала Павла и Силу у Верију. Када су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу. ¹¹ Овдашњи Јевреји су били племенитији од оних у Солуну, па су прихватили поруку са свом преданошћу, свакодневно истражујући Писма да виде да ли је то заиста тако. ¹² Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.

¹³ Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. ¹⁴ Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. ¹⁵ Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.

Павле у Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. ¹⁷ Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. ¹⁸ Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и ускрсењу. ¹⁹ Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? ²⁰ Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ ²¹ (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)

Павлов говор на Ареопагу

²² Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. ²³ Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.

²⁴ Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, ²⁵ нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. ²⁶ Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, ²⁷ да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. ²⁸ У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ ²⁹ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. ³⁰ Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, ³¹ јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је ускрснуо из мртвих.“

³² Кад су чули за ускрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ ³³ Павле се затим удаљио од њих. ³⁴ Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.