Beginning

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Мк 2,23-28)

6 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

² Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

³ »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? ⁴ Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«

⁵ И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Мк 3,1-6)

⁶ Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком. ⁷ Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

⁸ Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.«

И овај се диже и стаде.

⁹ Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

¹⁰ Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.«

Овај тако учини и рука му оздрави. ¹¹ А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)

¹² Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. ¹³ А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: ¹⁴ Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; ¹⁵ Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

Благослови и претње

(Мт 4,23-5,12)

¹⁷ Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. ¹⁸ Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. ¹⁹ Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

²⁰ Тада Исус погледа своје ученике и рече:

²² »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. ²³ Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. ²⁴ Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. ²⁵ Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. ²⁶ Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

Љубав према непријатељима

(Мт 5,38-48; 7,12а)

²⁷ »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, ²⁸ благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају. ²⁹ Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад. ³¹ Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

³² »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих. ³³ И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници. ³⁴ И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

³⁵ »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

Не судите

(Мт 7,1-5)

³⁷ »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено. ³⁸ Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

³⁹ А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.

⁴¹ »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

Дрво и његов плод

(Мт 7,17-20; 12,34б-35)

⁴³ »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод. ⁴⁴ Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине. ⁴⁵ Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

Два темеља

(Мт 7,24-27)

⁴⁶ »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим? ⁴⁷ Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их: ⁴⁸ сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

⁴⁹ »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«

Капетанова вера

(Мт 8,5-13; Јн 4,43-54)

7 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум. ² А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан. ³ Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.

⁴ Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«

⁶ И Исус пође с њима.

Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. ⁷ Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. ⁸ Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

⁹ Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«

¹⁰ А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.

Исус васкрсава удовичиног сина

¹¹ Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. ¹² Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.

¹³ Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«

¹⁴ Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.

Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«

¹⁵ И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«

¹⁷ И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

(Мт 11,2-19)

¹⁸ Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

²⁰ Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«

²¹ А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.

²² Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. ²³ И благо оном ко се о мене не саблазни.«

²⁴ Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? ²⁵ Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу^[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. ²⁶ Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! ²⁷ То је онај за кога је записано:

²⁸ Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«

²⁹ И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. ³⁰ Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.

³¹ »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? ³² Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ ³⁴ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ ³⁵ Али мудрост оправдавају сва њена деца.«

Грешница помазује Исуса

³⁶ Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. ³⁷ Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, ³⁸ па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.

³⁹ Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«

⁴⁰ »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«

»Кажи«, одврати овај.

⁴¹ »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара^[b], а други педесет. ⁴² Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«

⁴³ Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«

»Тачно си просудио«, рече му Исус.

⁴⁴ Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. ⁴⁷ Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«

⁴⁸ Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«

⁴⁹ Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«

⁵⁰ А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«