Beginning

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)

4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. ² И много чему их је учио у причама.

А док их је учио, рече: ³ »Слушајте! Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. ⁸ Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«

⁹ И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)

¹⁰ А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.

¹¹ »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, ¹² да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)

¹³ Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?

¹⁴ »Сејач сеје Реч. ¹⁵ Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. ¹⁶ Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, ¹⁷ али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. ¹⁸ Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, ¹⁹ али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. ²⁰ Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«

Светиљка

(Лк 8,16-18)

²¹ Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? ²² Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. ²³ Ко има уши да чује, нека чује.«

²⁴ И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. ²⁵ Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«

Прича о семену

²⁶ Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, ²⁷ па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. ²⁸ Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. ²⁹ Када сазри, човек одмах узима срп^[a], јер је дошло време за жетву.«

Прича о зрну горушице

(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)

³⁰ »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. ³² Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«

³³ И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, ³⁴ и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Лк 8,22-25)

³⁵ Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«

³⁶ И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.

³⁷ Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. ³⁸ А Исус је на крми спавао на узглављу.

Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«

³⁹ А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«

И ветар утихну и настаде велика тишина.

⁴⁰ Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«

⁴¹ А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)

5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. ² Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. ³ Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. ⁴ Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. ⁵ Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, ⁷ па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

⁸ Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

⁹ Затим га упита: »Како се зовеш?«

А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

¹⁰ И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

¹¹ А на падини брда пасло је велико крдо свиња, ¹² па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

¹³ И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. ¹⁴ А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. ¹⁵ Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. ¹⁶ Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, ¹⁷ па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, ¹⁹ али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

²⁰ И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)

²¹ Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.

И док је он још био поред мора, ²² дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, ²³ усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

²⁴ И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

²⁵ А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. ²⁶ Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. ²⁷ Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, ²⁸ јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« ²⁹ И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

³⁰ Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

³¹ »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

³² А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. ³³ Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

³⁴ »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

³⁵ Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

³⁶ Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

³⁷ И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

³⁸ Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, ³⁹ па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

⁴⁰ А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

⁴¹ Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

⁴² И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. ⁴³ Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.