Beginning

Чисто и нечисто

(Мк 7,1-23)

15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: ² »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

³ »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. ⁴ »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(B) 5} А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу^[a]« ⁶ – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. ⁷ Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

¹⁰ Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: ¹¹ човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

¹² Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

¹³ »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. ¹⁴ »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

¹⁵ Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

¹⁶ »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. ¹⁷ »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? ¹⁸ Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. ¹⁹ Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. ²⁰ То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«

Ханаанкина вера

(Мк 7,24-30)

²¹ Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

²² А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

²³ Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

²⁴ А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

²⁵ Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

²⁶ »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

²⁷ »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

²⁸ »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«

И истог часа њена кћи оздрави.

Излечење многих

²⁹ Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. ³⁰ Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. ³¹ Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 8,1-10)

³² Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

³³ А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

³⁴ »Колико хлебова имате«, упита их Исус.

»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

³⁵ Тада Исус рече народу да поседа по земљи, ³⁶ узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. ³⁷ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

³⁹ Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.

Јонин знак

(Мк 8,11-13; Лк 12,54-56)

16 Фарисеји и садукеји приђоше Исусу с намером да га искушају, па затражише да им покаже знак са неба.

² Он им одговори:^[b] »Кад падне вече, кажете: ‚Биће лепо време, јер је небо црвено‘; ³ а ујутро: ‚Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, а не умете да протумачите знаке времена. ⁴ Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака Јониног.«

Онда их остави и оде.

Фарисејски и садукејски квасац

(Мк 8,14-21)

⁵ Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.

⁶ »Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«

⁷ А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«

⁸ »Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба? ⁹ Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили? ¹⁰ И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили? ¹¹ Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«

¹² Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.

Исус је Христос

(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)

¹³ Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«

¹⁴ Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«

¹⁵ Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«

¹⁶ Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«

¹⁷ »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар^[c] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља^[d] неће је надјачати. ¹⁹ Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«

²⁰ Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 8,31-9,1; Лк 9,22-27)

²¹ Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.

²² А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«

²³ Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«

²⁴ Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном. ²⁵ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. ²⁶ Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? ²⁷ Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.

²⁸ »Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«

Преображење

(Мк 9,2-13; Лк 9,28-36)

17 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, ² и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. ³ Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.

⁴ Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁵ Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«

⁶ Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.

⁷ Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«

⁸ А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«

¹⁰ А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹¹ »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. ¹² Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«

¹³ Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.

Излечење опседнутог дечака

(Мк 9,14-29; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена, ¹⁵ говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.«

¹⁷ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.«

¹⁸ И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави.

¹⁹ Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁰ »Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.« ^21 [e]

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 9,30-32; Лк 9,43б-45)

²² Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.«

А они се веома ражалостише.

Храмски порез

²⁴ Када су ушли у Кафарнаум, Петру приђоше убирачи пореза од две драхме^[f], па га упиташе: »Зар ваш учитељ не плаћа храмски порез^[g]?«

²⁵ »Плаћа«, одговори им он.

Када је Петар ушао у кућу, Исус први проговори и упита: »Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски цареви убиру царину или порез? Од својих синова или од туђих?«

²⁶ »Од туђих«, одговори Петар.

А Исус рече: »Дакле, синови су ослобођени. ²⁷ Али, да их не саблазнимо, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју уловиш. Отвори јој уста и наћи ћеш статер^[h]. Узми га и дај им за мене и за себе.«