Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Beginning

Read the Bible from start to finish, from Genesis to Revelation.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Матеј 13-14

Прича о сејачу

(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)

13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. Много тога им рече у причама, говорећи:

»Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. Ко има уши, нека чује.«

Сврха прича

(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)

10 Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

11 »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. 12 »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама, јер они,

‚иако гледају, не виде,
    и иако слушају, не чују и не разумеју.‘

14 Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:

‚Слушаћете и слушати,
    али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
    али нећете видети.
15 Јер, отврднуло је срце овога народа,
    ушима једва чују
    и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
    ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
    и ја их излечио.‘(A)

16 Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. 17 Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

Објашњење приче о сејачу

(Мк 4,13-20; Лк 8,11-15)

18 »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: 19 Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. 20 Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. 21 Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. 22 Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. 23 Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

Прича о кукољу

24 Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. 26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘

»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. 30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)

31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

33 Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате[a] брашна док све није ускисло.«

34 Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. 35 Тако се испунило оно што је речено преко пророка:

»Своја уста ћу отворити у причама,
објавити оно што је од постанка света сакривено.«(B)

Објашњење приче о кукољу

36 Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

37 Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, 38 а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. 39 Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. 40 Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. 41 Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње 42 и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

Три приче

44 »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

45 »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. 46 Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

47 »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. 48 Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. 49 Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, 50 па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

Ново и старо благо

51 »Јесте ли све ово разумели?« упита их.

»Јесмо«, одговорише они.

52 А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

Пророк у завичају

(Мк 6,1-6; Лк 4,16-30)

53 Када је Исус испричао ове приче, оде оданде 54 и дође у свој завичај.

Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? 55 Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

57 И саблазнише се о њега.

А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

58 И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

13 Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. 14 Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

15 Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

16 Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

17 »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

18 »Донесите ми их овамо«, рече он, 19 па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. 20 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. 21 А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24 А чамац је био већ много стадија[b] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

25 Око три сата ноћу[c], приђе им Исус ходајући по мору. 26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

29 И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

32 Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«

Излечење болесних у Генисарету

(Мк 6,53-56)

34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International