Beginning

Излечење одузетога

(Мк 2,1-12; Лк 5,17-26)

9 Исус уђе у чамац, преплови на другу обалу и стиже у свој град. ² Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.

Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«

³ Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«

⁴ А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? ⁵ Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? ⁶ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«

⁷ И човек устаде и оде кући.

⁸ Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.

Исус позива Матеја

(Мк 2,13-17; Лк 5,27-32)

⁹ Одлазећи оданде, Исус виде човека који се звао Матеј како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

И овај устаде и пође за њим.

¹⁰ Док је Исус обедовао у кући, дођоше многи цариници и грешници, па су обедовали с њим и с његовим ученицима.

¹¹ Када су фарисеји то видели, упиташе Исусове ученике: »Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?«

¹² А Исус је то чуо, па рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. ¹³ Него, идите и научите шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве.‘^(A) Јер, ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«

Исуса испитују о посту

(Мк 2,18-22; Лк 5,33-39)

¹⁴ Тада му приђоше Јованови ученици и упиташе га: »Како то да ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?«

¹⁵ А Исус им рече: »Могу ли сватови да тугују док је младожења с њима? Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.

¹⁶ »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач, јер би се закрпа отргла од огртача, па би рупа постала још већа. ¹⁷ Ни ново вино се не сипа у старе мешине, јер би се мешине поцепале, вино просуло, а мешине пропале. Него, ново вино се сипа у нове мешине, па се обоје сачува.«

Поглаварова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мк 5,21-43; Лк 8,40-56)

¹⁸ Док им је о томе говорио, приђе му један поглавар, поклони му се и рече: »Кћи ми је управо умрла. Дођи и положи своју руку на њу и она ће оживети.«

¹⁹ И Исус устаде и са својим ученицима пође за њим.

²⁰ А једна жена, која је дванаест година патила од крварења, приђе Исусу с леђа и дотаче скут његовог огртача, ²¹ јер је мислила: »Ако само његов огртач дотакнем, оздравићу.«

²² Исус се окрену и, видевши је, рече: »Само храбро, кћери. Твоја вера те је излечила.«

И жена истог часа оздрави.

²³ Када је Исус ушао у поглаварову кућу и видео свираче и ускомешани народ, ²⁴ рече: »Склоните се! Јер, девојчица није умрла, него само спава.«

А они су му се подсмевали.

²⁵ Пошто су истерали народ из куће, Исус уђе, ухвати девојчицу за руку и она устаде. ²⁶ А глас о томе пронесе се по целом том крају.

Излечење двојице слепих

²⁷ Док је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа човека, вичући: »Смилуј нам се, Сине Давидов!«

²⁸ Када је ушао у кућу, они слепи му приђоше, а он их упита: »Верујете ли да ја то могу да учиним?«

А они рекоше: »Да, Господе!«

²⁹ Он онда дотаче њихове очи и рече: »Нека вам буде по вашој вери.«

³⁰ И они прогледаше.

Тада их Исус строго опомену: »Пазите да нико не сазна за ово.«

³¹ Али они одоше и по целом том крају пронеше глас о њему.

Излечење немога

³² Док су они излазили, доведоше му једног немог човека, опседнутог демоном. ³³ Када је демон истеран из њега, неми човек проговори.

Народ се задиви и рече: »Никад нешто слично није виђено у Израелу!«

³⁴ А фарисеји су говорили: »Он истерује демоне уз помоћ демонског владара!«

Радника је мало

³⁵ Исус је ишао по свим градовима и селима и учио народ у тамошњим синагогама, објављујући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и сваку слабост. ³⁶ Када је видео народ, сажали се на њих, јер су били измучени и беспомоћни као овце без пастира.

³⁷ Тада рече својим ученицима: »Жетва је обилна, али је радника мало. ³⁸ Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.«

Послање Дванаесторице

(Мк 3,13-19; 6,7-13; Лк 6,12-16; 9,1-6)

10 Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.

² А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован; ³ Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј; ⁴ Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.

⁵ Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, ⁶ него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. ⁷ Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ ⁸ Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. ⁹ Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, ¹⁰ ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. ¹² Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘^{[a] 13} Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. ¹⁴ Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«

Наговештај прогона

(Мк 13,9-13; Лк 21,12-17)

¹⁶ »Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама. ¹⁸ Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима. ¹⁹ А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите. ²⁰ Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.

²¹ »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. ²² И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен. ²³ Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Истину вам кажем: нећете стићи да обиђете све израелске градове пре него што Син човечији дође.

²⁴ »Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара. ²⁵ Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом^[b], колико ће више тако звати његове укућане?«

Кога се треба бојати

(Лк 12,2-7)

²⁶ »Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ²⁷ Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова. ²⁸ Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу. ²⁹ Зар се два врапца не продају за један асарион^[c]? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца. ³⁰ Па вама је и сва коса на глави избројана. ³¹ Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Лк 12,8-9)

³² »Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима. ³³ А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«

Не мир, него мач

(Лк 12,51-53; 14,26-27)

³⁴ »Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач. ³⁵ Дошао сам да окренем

³⁷ »Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан. ³⁸ Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан. ³⁹ Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«

Награде

(Мк 9,41)

⁴⁰ »Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао. ⁴¹ Ко прима пророка зато што је пророк, добиће пророчку награду, а ко прима праведника зато што је праведан, добиће праведничку награду. ⁴² И ко само чашом хладне воде напоји једнога од ових малих зато што је мој ученик, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«