Beginning
1 Пророштво које је примио пророк Авакум.
Авакум се жали на неправду
2 Докле ћу да запомажем, ГОСПОДЕ, а ти да не чујеш?
Или да ти вичем: »Насиље!« а ти да не спасеш?
3 Зашто ме тераш да гледам неправду?
Зашто трпиш злостављање?
Уништење и насиље су преда мном,
настају спорови и кавге.
4 Зато је Закон немоћан
и правда никад не побеђује.
Опаки опкољава праведника,
па се правда искривљује.
Божији одговор
5 »Погледајте друге народе
и осмотрите – чудом ћете се чудити.
Јер, у ваше дане учинићу дело
у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.
6 »Ево, дижем Халдејце,
народ безочан и хировит,
који иде земљом уздуж и попреко
да запоседне туђа пребивалишта.
7 Они су народ страшан и ужасан,
сами себи закон и мерило части.
8 Коњи им бржи од леопарда,
љући од вукова увече.
Коњаници им поносито јуре,
коњаници им долазе издалека,
лете као орлушина
која се на плен обрушава.
9 Сви долазе ради насиља.
Њихови чопори насрћу као источни ветар
и робље скупљају као песак.
10 С царевима се спрдају и владаре исмевају.
Свакој тврђави се подсмевају,
земљани насип дижу и освајају је.
11 Потом прохује као ветар и оду даље,
зликовци којима је снага постала бог.«
Авакум се поново жали
12 Зар ти ниси од искона,
ГОСПОДЕ, Боже мој, Свече мој?
Ти не умиреш.
ГОСПОДЕ, ти си их поставио да спроведу правду,
ти си их, Стено, одредио да изврше казну.
13 Твоје очи су пречисте да би гледале зло,
злостављање не подносиш.
Зашто онда трпиш подлаце?
Зашто ћутиш кад опаки прождире
праведнијега од себе?
14 Учинио си да људи буду као рибе у мору,
као морска створења која немају владара.
15 Халдејци их све ваде удицом,
својом мрежом извлаче
и потегачом скупљају,
па се радују и веселе.
16 Зато својој мрежи приносе жртве
и својој потегачи пале кâд,
јер од своје мреже живе у раскоши
и најбољим јелом се сладе.
17 Зар ће и даље да празне мрежу
и народе убијају без милости?
2 Стаћу на своје стражарско место
и поставити се на бедем.
Пазићу да видим шта ће ми рећи
и како ће одговорити на моје притужбе.
Божији одговор
2 ГОСПОД одговори:
»Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита. 3 Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.
4 »Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере. 5 Вино је подмукло. Бахати нема починка. Похлепан као Шеол и незасит као смрт, он себи граби све народности и купи све народе. 6 Зар му се сви они неће обраћати ругалицама и погрдним загонеткама, говорећи: ‚Тешко оном ко гомила оно што није његово и богати се оним што је узајмио! Докле ће то тако?‘ 7 Зар твоји повериоци неће изненада устати? Зар се неће пробудити и протрести те? Тада ћеш им постати плен. 8 Зато што си опљачкао многе народе, преостали народи опљачкаће тебе. Јер, ти си проливао људску крв, вршио насиље над земљама и насељима и свим житељима у њима.
9 »Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи! 10 Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.
11 »Камен из зида ће завикати,
а кровна греда му одговорити.
12 »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
и насеље оснива на злочину.
13 Зар није ГОСПОД над војскама одредио
да је људски труд намењен огњу
и да се народи муче узалуд?
14 Јер, земља ће се испунити
спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
као што вода прекрива море.
15 »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
сипајући га из мешине док се овај не опије,
да би гледао његову голотињу.
16 Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
па ће бешчашће прекрити твоју славу.
17 Преплавиће те насиље
које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
и свим житељима у њима.
18 »Каква је корист од идола,
пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
иако је само немушто ништавило начинио.
19 Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
Златом и сребром је опточено,
али животног даха нема у њему.
20 А ГОСПОД је у своме светом Храму;
нека сва земља умукне пред њим.«
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума. Према шигјоноту.
2 »Чуо сам за твоју славу, ГОСПОДЕ,
твоја ми дела уливају страх.
У наше време понови их,
у наше време обзнани их,
у срџби се сети самилости.
3 »Бог стиже из Темана,
Светац са горе Паран. Села
»Његов сјај прекри небеса,
хвале њему испунише земљу.
4 Он блиста као светлост муње;
зраке му севају из руке,
где се његова сила крије.
5 Помор иде пред њим,
врућица га прати у стопу.
6 Он стаде и затресе земљу,
погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
и потонуше прадавна брда
дуж његових стаза прадавних.
7 »Видех невољу у кушанским шаторима,
тресу се крила шатора мидјанских.
8 Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
зар си се разгневио на потоке,
зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
и на својим колима победничким?
9 Свој лук си извадио
спреман да одапне стреле. Села
»Рекама си расцепио земљу.
10 Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
океан[a] загрме
и високо диже своје таласе.
11 Сунце и месец застадоше на својим путањама
пред блеском твојих летећих стрела,
пред сјајем твога севајућег копља.
12 У срџби си газио земљом
и у гневу вршио народе као жито.
13 Изашао си да спасеш свој народ,
да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
и од главе до пете га оголио. Села
14 »Његовим копљем пробо си главу ратницима
када су као вихор јурнули да нас распрше,
ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
15 Ти својим коњима изгази море,
силне воде комешајући.
16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
народу који нас је напао.
17 »Иако смоквино стабло не пупи
и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
ни говедâ по оборима,
18 ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
веселити се у Богу, свом Спаситељу.
19 Господ ГОСПОД је моја снага;
даје ми ноге као у јелена
и да по својим висовима ходам.«
Хоровођи. Уз моје жичане инструменте.
1 Реч ГОСПОДЊА дође Софонији сину Кушија сина Гедалје сина Амарје сина Езекијиног у време владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде:
Дан суда
2 »Збрисаћу све са лица земље«,
говори ГОСПОД.
3 »Збрисаћу и човека и животињу.
Збрисаћу птице на небу и рибе у мору
и оно што тера људе да посрну,
заједно са опакима.
Уклонићу човека са лица земље«,
говори ГОСПОД.
4 »Испружићу руку против Јуде
и свих житеља Јерусалима.
Уклонићу одатле сваки остатак Ваала,
имена незнабожачких и идолских свештеника –
5 оне који се по крововима
клањају звезданом мноштву,
оне који се клањају и заклињу ГОСПОДОМ,
али се заклињу и Молохом,
6 оне који су се одметнули од ГОСПОДА,
па нити га траже, нити га питају за савет.
7 Умукните пред Господом ГОСПОДОМ,
јер близу је Дан ГОСПОДЊИ.
ГОСПОД је припремио жртву
и освештао оне које је позвао.
8 На дан жртве ГОСПОДЊЕ
казнићу службенике, цареве синове
и све који носе туђинску одећу.
9 Тога дана ћу казнити све
који прескачу праг[a],
који кућу својих господара пуне насиљем и преваром.
10 »Тога ће се дана«, говори ГОСПОД,
»зачути вапај са Рибље капије,
кукњава из Друге четврти
и силна ломљава са брдâ.
11 Закукајте, становници Трговачке четврти;
биће збрисани сви ваши трговци,
уклоњени сви који тргују сребром.
12 У то време ћу светиљкама претражити Јерусалим
и казнити безбрижне,
оне који су као вино на свом талогу,
који мисле: ‚Неће ГОСПОД ништа учинити –
ни добро ни зло.‘
13 Благо ће им бити похарано,
куће разорене.
Зидаће куће, али неће живети у њима;
садиће винограде, али неће пити вина од њих.
14 »Близу је велики Дан ГОСПОДЊИ,
близу је и брзо се примиче.
Горак ће бити вапај на Дан ГОСПОДЊИ –
чак ће и ратник закукати.
15 Тај дан биће дан гнева,
дан невоље и тескобе,
дан пропасти и пустошења,
дан мрака и помрчине,
дан облака и густе тмине,
16 дан овнујског рога и бојног поклича
против градова утврђених
и кула угаоних.
17 Ударићу људе невољом,
па ће бауљати као слепи,
јер су згрешили против ГОСПОДА.
Крв ће им се просути као прах,
а црева као балега.
18 Неће их избавити њихово сребро ни злато
на Дан срџбе ГОСПОДЊЕ.
Сву земљу ће прождрети
огањ његове љубоморе,
јер ће изненада докрајчити
све становнике земље.«
Софонија опомиње народ
2 Окупите се, окупите се, бестидни народе,
2 пре него што будете развејани као плева,
која се за један дан распрши,
пре него што се на вас обруши
љути гнев ГОСПОДЊИ,
пре него што се на вас обруши
Дан гнева ГОСПОДЊЕГ.
3 Тражите ГОСПОДА,
сви ви понизни на земљи,
сви који се држите његових закона.
Тражите праведност, тражите понизност,
можда ћете наћи заклон
на Дан гнева ГОСПОДЊЕГ.
Суд над Филистејцима
4 Газа ће бити напуштена
и Ашкелон опустошен.
Ашдод ће бити испражњен у подне,
а Екрон ишчупан из корена.
5 Тешко вама, становници приморја,
народе Керећана!
Против тебе је реч ГОСПОДЊА,
Ханаане, земљо Филистејаца:
»Уништићу те, и нико неће остати.«
6 Тада ће земља у приморју
бити земља пашњакâ,
ливадâ с пастирима и овчијим торовима.
7 Припашће Остатку народа Јуде,
који ће тамо напасати стада,
а увече легати на починак у ашкелонским кућама.
Јер, ГОСПОД, њихов Бог, стараће се о њима
и повратити њихово благостање.
Суд над Моавцима и Амонцима
8 »Чуо сам увреде Моавове
и ругање Амонаца,
који су вређали мој народ
и претили његовој земљи.
9 Стога, тако ми живота«,
говори ГОСПОД над војскама, Бог Израелов,
»Моав ће постати као Содома,
Амонци као Гомора –
место корова и јамâ соли,
пуста развалина довека.
Опљачкаће их Остатак мога народа,
преживели из мога народа
наследиће њихову земљу.«
10 То ће бити цена њихове охолости,
јер су вређали народ ГОСПОДА над војскама
и претили му.
11 ГОСПОД ће им бити страшан
када затре све богове земље.
Клањаће му се народи на свим обалама,
сваки у својој земљи.
Суд над Кушанима и Асирцима
12 »И ви ћете погинути од мога мача, Кушани.«
13 Испружиће руку против севера
и уништити Асирију.
Ниниву ће претворити у пусту развалину
суву као пустиња.
14 Полегаће по њој ситна и крупна стока,
сваковрсна створења.
Пустињска сова и буљина
гнездиће се на главицама њених стубова.
Њихово хукање одјекиваће кроз прозоре,
а вране грактати на прагу.
Кедрове греде биће огољене.
15 Тако ће бити са безбрижним градом,
који је живео спокојно
и мислио: »Ја и нико други.«
Каква пуста развалина постаде,
јазбина дивљим животињама!
Ко год крај њега прође,
цокће од чуда и песницом узмахује.
Будућност Јерусалима
3 Тешко граду угњетача,
бунтовном и укаљаном!
2 Ником се не покорава,
стегу не прихвата.
У ГОСПОДА се не узда,
своме Богу не прилази.
3 Његови службеници су ричући лавови,
његове судије пустињски вукови,
који ни кост неоглодану не остављају до јутра.
4 Пророци су му бахати, подли,
свештеници скврнаве светилиште
и насиље врше над Законом.
5 У њему је праведни ГОСПОД,
он не чини неправду.
Из јутра у јутро дели правду,
свакога дана без изузетка.
Али неправедни не знају за стид.
6 »Народе сам уклонио –
куле су им разорене.
Улице сам им опустошио,
па нико њима не пролази.
Градове сам им уништио –
нема ниједног од њихових житеља.
7 »Рекох: ‚Сигурно ћеш ме се бојати
и прихватити стегу.‘
Тада му боравиште не би било уклоњено,
нити би га снашле све моје казне.
Али они и даље хтедоше
да у свему поступају покварено.
8 Зато ме чекајте«,
говори ГОСПОД,
»до дана када ћу устати да сведочим.
Одлучио сам да окупим народе,
да саберем царства
и да на њих излијем сву своју срџбу,
сав свој љути гнев.
Огањ моје јарости цео свет ће прождрети.
9 »Потом ћу народима дати чисте усне,
да сви могу да призову Име ГОСПОДЊЕ
и да му сложно служе.
10 С оне стране кушанских река
жртвене дарове доносиће ми моји клањаоци,
мој народ распршени.
11 Тога дана се нећеш стидети
свих преступа које си учинио против мене,
јер ћу из тебе уклонити бахате разметљивце,
па више нећеш бити охол на мојој светој гори.
12 Оставићу у теби народ понизан и сиромашан,
који се узда у Име ГОСПОДЊЕ.
13 Остатак Израелов неће чинити неправду
ни говорити лажи,
нити ће се превара наћи у њиховим устима.
Јешће и легати на починак
и нико их неће плашити.«
14 Кличи, Кћери сионска!
Вичи из свега гласа, Израеле!
Радуј се и весели из свега срца,
Кћери јерусалимска!
15 ГОСПОД је повукао твоју пресуду,
твоје непријатеље је истерао.
Усред тебе је ГОСПОД, Цар Израелов,
више се нећеш бојати несреће.
16 Тога дана ће Јерусалиму бити речено:
»Не бој се, Сионе, нека ти руке не клону.
17 Усред тебе је ГОСПОД, твој Бог,
ратник који те спасава.
Због тебе ће га обузети силна радост,
својом љубављу ће те умирити,
због тебе радосно клицати,
18 као на светковини.
Одагнаћу од тебе невољу,
да више не носиш терет срама.
19 У то време ћу казнити твоје тлачитеље.
Избавићу хроме и сабрати изгнане,
учинити да их хвале
и да им указују част
у свакој земљи
у којој су били извргнути срамоти.
20 У то време ћу те сабрати,
у то време ћу те довести кући.
Учинићу да ти указују част
и да те хвале сви народи на земљи
када повратим твоје благостање теби наочиглед«,
каже ГОСПОД.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International