Beginning
Прича о либанском кедру
31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:
»‚Ко је као ти по величанствености?
3 Погледај Асирију:
некада је била кедар либански,
с красним гранама што засењиваху шуму,
високог дебла с врхом до облака.
4 Воде га отхранише,
подземне реке учинише високим:
напајале су место на ком је израстао
и своје рукавце шириле до сваког дрвета.
5 Тако он надвиси све дрвеће.
Стубови му се намножише
и гране издужише од обиља воде.
6 Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима,
све дивље животиње котиле под његовим гранама,
сви велики народи живели у хладу његовом.
7 Био је величанствен у својој лепоти,
са својим дугим стубовима,
јер му је корење сезало до великих вода.
8 Кедрови у Божијем врту нису му били равни,
борови се нису могли мерити са његовим стубовима
ни платане с његовим гранама –
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Ја сам га учинио лепим и тако гранатим,
и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.
10 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, 11 предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, 12 и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. 13 Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. 14 Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.
15 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. 16 Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. 17 Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.
18 »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.
»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
Тужбалица за фараоном
32 Првога дана дванаестог месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, запевај тужбалицу за фараоном, царем Египта, и реци му:
»‚Ти си као лав међу народима.
Ти си као крокодил,
који пљуска по својим рекама,
ногама бућка воду и замућује реке.
3 »‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Ево, разапећу своју мрежу над тобом
када се окупе многи народи,
и они ће те извући мојом мрежом.
4 Бацићу те на земљу
и треснути те о ледину.
Пустићу све птице да слете на тебе
и све звери нахранити тобом.
5 Развући ћу твоје месо по горама
и напунити долине твојом стрвином.
6 Источићу ти крв на земљу и њоме натопити горе
и клисуре ће се њоме испунити.
7 А када ти угасим живот,
прекрићу небеса и затамнити им звезде.
Сунце ћу заклонити облаком,
а месец неће одавати светлост.
8 Затамнићу над тобом
сва блистава светла на небесима
и тамом ти прекрити земљу,
говори Господ ГОСПОД.
9 »‚Многи народи ће се узнемирити када објавим твоје уништење међу народима, у земљама за које ниси ни знао. 10 Многи народи ће бити згрожени оним што те снашло, а њихови ће цареви дрхтати од ужаса када узмахнем својим мачем пред њима. На дан твога пада сваки ће од њих стрепети за свој живот.
11 »‚Јер овако каже Господ ГОСПОД: Мач вавилонског цара доћи ће на тебе. 12 Учинићу да мноштво твога народа падне од мача ратникâ из најбезочнијих народа. Они ће скршити охолост Египта и затрти све мноштво његовог народа. 13 Затрћу сву његову стоку поред обилних вода, које више неће узбуркати човечија нога ни узмутити папак говечета. 14 Тада ћу пустити да му се воде смире и учинити да његове реке теку попут уља, говори Господ ГОСПОД.
15 »‚Када опустошим Египат и оголим земљу од свега што је на њој, када побијем све који тамо живе, тада ће знати да сам ја ГОСПОД. 16 Ово је тужбалица која ће се певати за њим. Певаће је кћери разних народа. Певаће је за Египтом и свим мноштвом његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
17 Петнаестога дана … месеца[a] дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 18 »Сине човечији, закукај за мноштвом египатског народа и пошаљи га у Подземље заједно с кћерима моћних народа, с онима који силазе у гробну јаму. 19 Реци им ‚Зар сте у већој милости од других? Сиђите и лезите међу необрезане.‘ 20 Они ће пасти међу оне који су погинули од мача. Мач је исукан. Нека Египат буде одвучен са свим мноштвом свога народа. 21 Из средишта Шеола највећи ратници говоре о Египту и његовим савезницима: ‚Сишли су овамо и леже с необрезанима, с онима који су побијени мачем.‘
22 »Тамо је Асирија, окружена гробовима свих својих побијених, који су пали од мача. 23 Гробови су им у најдубљем делу јаме и окружују њен гроб. Сви који су ширили ужас у земљи живих, побијени су, пали од мача.
24 »Елам је тамо и све мноштво његовог народа око његовог гроба. Сви су они погинули, пали од мача. Сви који су у земљи живих ширили ужас, сишли су у Подземље, необрезани, и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму. 25 Постеља му је размештена међу побијенима, са свим мноштвом његовог народа око његовог гроба. Сви су они необрезани, погинули од мача. Зато што су ширили ужас у земљи живих, носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму и положени су међу погинуле.
26 »Тамо су Мешех и Тувал, са свим мноштвом свога народа око својих гробова. Сви су они необрезани, погинули од мача, јер су ширили ужас у земљи живих. 27 Не леже с осталим необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у гробну јаму са својим оружјем, чији су мачеви стављени под њихове главе, а штитови преко костију. Ови ратници су ширили ужас у земљи живих.
28 »И ти ћеш, фараоне, бити скршен и лећи међу необрезане, с онима који су погинули од мача.
29 »Тамо је Едом, његови цареви и сви поглавари. Упркос њиховој моћи, положени су с онима који су погинули од мача. Леже с необрезанима, с онима који силазе у гробну јаму.
30 »Тамо су сви кнежеви севера и сви Сидонци. Изазивали су ужас својом моћи, а сишли су у срамоти с онима који су побијени. Леже необрезани с онима који су погинули од мача и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму.
31 »Када их види фараон са свом својом војском, утешиће се због свега мноштва свога народа које је погинуло од мача, говори Господ ГОСПОД. 32 Дао сам му да шири ужас у земљи живих, али он и све мноштво његовог народа биће положени међу необрезане, с онима који су погинули од мача, говори Господ ГОСПОД.«
Језекиљ постављен за осматрача
(Јез 3,16-21)
33 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, реци својим сународницима: ‚Када доведем мач на неку земљу, а народ те земље изабере једнога од својих људи и постави га за свога осматрача, 3 и он види мач где долази на земљу, па дуне у овнујски рог да упозори народ, 4 тада, ко чује рог а оглуши се на опомену, и мач дође и узме му живот, сам ће бити крив за своју смрт. 5 Зато што је чуо звук трубе а није примио опомену, сам ће бити крив за своју смрт. Да се није оглушио на опомену, спасао би се. 6 Али, ако осматрач види мач где долази, а не дуне у овнујски рог да опомене народ и мач дође и узме живот некоме међу народом, тај ће погинути због свога греха, али ја ћу осматрача сматрати одговорним за његову смрт.‘
7 »Сине човечији, тебе сам поставио за осматрача израелском народу. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. 8 Када кажем опакоме: ‚Опаки, умрећеш‘, а ти не проговориш да га одвратиш од његовог начина живота, он ће умрети због свога греха, али ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. 9 Али, ако опоменеш опакога да се одврати од свога начина живота, а он то не учини, умреће због свога греха, а ти ћеш се спасти.
10 »Сине човечији, реци израелском народу: ‚Ви овако говорите: »Наши преступи и греси нас притискају и због њих ископнесмо. Па како онда можемо да живимо?«‘ 11 Реци им: ‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, није ми мила смрт опаких, него ми је мило да се одврате од свога начина живота и да живе. Одвратите се! Одвратите се од свога злог начина живота! Зашто да умрете, израелски народе?‘ 12 Зато, сине човечији, реци својим сународницима: ‚Праведност неће спасти праведника када учини преступ, а опакост неће опакога навести да падне када се одврати од ње. Праведник, ако згреши, неће остати у животу због своје раније праведности.‘
13 »Ако кажем праведнику да ће живети, а он, уздајући се у своју праведност, почини зло, неће му се рачунати ниједно праведно дело које је учинио – умреће због зла које је починио. 14 А ако кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, и он се тада одврати од свога греха и почне да чини оно што је право и праведно – 15 ако врати оно што је узео као залог за позајмицу и плати оно што је опљачкао, ако живи по уредбама које доносе живот и не чини зло – живеће, неће умрети. 16 Неће му се рачунати за зло ниједан грех који је починио. Чинио је оно што је право и праведно, и живеће.
17 »А твоји сународници говоре: ‚То што Господ чини није правично.‘ Није правично то што они чине! 18 Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини зло, умреће због тога. 19 А ако се опаки одврати од своје опакости и чини оно што је право и праведно, због тога ће живети. 20 А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ Али ја ћу, израелски народе, судити сваком од вас према ономе што чини.«
Објашњење пада Јерусалима
21 Петога дана десетог месеца дванаесте године нашег изгнанства, дође ми један бегунац из Јерусалима и рече: »Град је пао!«
22 А вече пре него што ће тај човек доћи, рука ГОСПОДЊА била је на мени и он ми је отворио уста пре него што је човек дошао мени следећег јутра. Тако су ми се уста отворила и више нисам био нем.
23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 24 »Сине човечији, они који живе у оним развалинама у земљи Израеловој говоре: ‚Авраам је био само један, а ипак је добио у посед целу земљу. А нас је много – значи земља је дата нама у посед.‘ 25 Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Једете месо у ком још има крви, славите идоле[b] и проливате крв – па зар треба да поседујете земљу? 26 Ослањате се на свој мач, чините гнусобе и сваки од вас обешчашћује жену свога ближњега – па зар треба да поседујете земљу?‘
27 »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, они који су остали у развалинама, пашће од мача, оне који су на отвореном, даћу дивљим животињама да их прождру, а они у високим утврђењима и пећинама умреће од помора. 28 Учинићу од земље голу пустош. Доћи ће крај снази којом се дичила, а горе Израелове ће опустети, па нико више неће преко њих прелазити. 29 Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када од земље учиним голу пустош због свих гнусоба које су чинили.‘
30 »А о теби, сине човечији, твоји сународници причају међу собом уза зидове и на кућним вратима, говорећи један другом: ‚Дођи да чујеш реч која долази од ГОСПОДА.‘ 31 Мој народ ти долази, као што обично чини, и седа пред тебе да слуша твоје речи, али их не извршава. Похотне речи су им на уснама, а срце им жуди за непоштеним добитком. 32 Ти си за њих као неко ко умилним гласом пева љубавне песме и лепо свира, јер они слушају твоје речи, али их не извршавају.
33 »Али, када се све ово обистини – а обистиниће се – тада ће знати да је међу њима био пророк.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International