Beginning
Огањ на југу
21 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, окрени лице према југу. Проповедај против југа и пророкуј против честарског краја Негева. 3 Реци честару негевском: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже Господ ГОСПОД: Ево запалићу огањ у теби, и он ће ти прогутати све дрвеће, и оно зелено и оно суво. Пламтећи огањ неће се угасити и опрљиће свако лице од југа до севера. 4 Сви ће видети да сам га ја, ГОСПОД, запалио и да се не може угасити.‘«
5 Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Они већ говоре за мене: ‚Онај што прича у загонеткама.‘«
Божији мач
6 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 7 »Сине човечији, окрени лице према Јерусалиму и проповедај против светилишта. Пророкуј против земље Израелове 8 и реци јој: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево ме против тебе. Исукаћу мач из корица и уклонити из тебе и праведне и опаке. 9 Пошто ћу уклонити и праведне и опаке, исукаћу мач на свакога од југа до севера. 10 Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, исукао мач из корица и да га више нећу враћати у њих.‘
11 »Зато јаучи, сине човечији! Јаучи као да су ти све кости поломљене, горко јаучи пред њима. 12 А када те упитају: ‚Зашто јаучеш?‘ ти им реци: ‚Због вести која стиже. Свако срце ће се следити од страха и свака рука омлитавити. Сваки дух ће клонути и свако колено клецнути.‘ Ево долази и сигурно ће се збити, говори Господ ГОСПОД.«
13 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 14 »Сине човечији, пророкуј и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Мач! Мач наоштрен и углачан!
15 Наоштрен за покољ,
углачан да сева попут муње!
Зар да се радујемо жезлу мога сина?
Мач презире сваки такав штап.
16 Мач је одређен да се углача,
да се у руку узме.
Наоштрен је мач и углачан,
спреман за руку убице.
17 Плачи и кукај, сине човечији,
јер мач је против мога народа,
против свих владара Израелових –
под мач падају заједно с мојим народом.
Зато се у бедро ударај од муке.
18 »‚Провера долази.
И шта ако не опстане владарско жезло,
које мач презире? – говори Господ ГОСПОД.‘
19 »Зато, сине човечији, пророкуј и пљешћи рукама.
Нека мач удари двапут, трипут.
То је мач за покољ,
мач за велики покољ
који им се са свих страна примиче.
20 Да им се срце следи од страха
и да их што више изгине,
поставио сам мач на свим њиховим капијама,
спреман, авај, да севне попут муње,
за покољ наоштрен.
21 Сеци десно, мачу, сеци лево,
сеци куд год ти оштрица крене.
22 А ја ћу пљескати рукама
и моја срџба ће уминути.
Ја, ГОСПОД, говорио сам.«
Мач вавилонског цара
23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 24 »Сине човечији, означи два пута којима ће ићи мач вавилонског цара, а нека оба воде из исте земље. Стави путоказ тамо где се пут грана према граду. 25 Један пут обележи за мач који ће кренути на Рабу Амонску, а други на Јуду и утврђени Јерусалим. 26 Јер, вавилонски цар ће стати на распућу, на саставку двају путева, тражећи какав знак: гатаће помоћу стрела, питаће своје идоле, гледаће у јетру. 27 Стрела у десној руци показаће му на Јерусалим, где ће поставити овнове и наредити покољ. Тамо ће се заорити бојни поклич, тамо ће поставити овнове према капијама, подићи насип и саградити опсадне куле. 28 Они који су му се заклели на верност мислиће да је знак лажан, али он ће их подсетити на њихову кривицу и поробити их. 29 Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што својом отвореном побуном подсећате на своју кривицу, откривајући своје грехе у свему што чините – зато што то чините, бићете поробљени.
30 »‚А теби, погани и опаки владару Израелов, чији је дан дошао, дан коначне казне, 31 овако каже Господ ГОСПОД: Скини турбан, збаци круну. Неће више бити као што је било: ко је унижен, биће узвишен, а ко је узвишен, биће унижен. 32 У рушевину! У рушевину! У рушевину ћу га претворити! Али то неће бити док не дође онај који ће му судити – њему ћу га дати.‘
33 »А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о Амонцима и њиховим увредама:
»‚Мач, мач, исукан за покољ,
углачан да убија и да сева попут муње!
34 Упркос испразним виђењима
и лажним гатањима о вама,
мач ће бити положен на врат опаких,
који ће бити посечени,
чији је дан дошао, дан коначне казне.
35 Вратите мач у корице.
Судићу вам на месту на ком сте створени,
у земљи вашега рођења.
36 Излићу своју срџбу
и дунути свој огњени гнев на вас.
Предаћу вас у руке суровим људима,
вештима у сатирању.
37 Бићете храна огњу,
крв ће вам тећи земљом
и нико вас се више неће сећати.
Јер, ја, ГОСПОД, говорио сам.‘«
Јерусалимови греси
22 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, хоћеш ли му судити? Хоћеш ли судити овом граду крвопролића? Покажи му све његове гнусобе 3 и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Твој час је дошао, граде који проливаш крв по себи и каљаш се правећи идоле. 4 Крив си због крви коју си пролио и што си се укаљао идолима које си направио. Учинио си да ти се окончају дани и заврше године. Зато ћу те учинити руглом међу народима и ругалицом међу свим земљама. 5 Ругаће ти се и они близу и они далеко, срамни граде, препун немира.
6 »‚Види како сваки од Израелових поглавара који су у теби користи своју моћ да пролива крв. 7 У теби се више не поштују отац и мајка, дошљак се тлачи и сироче и удовица злостављају. 8 Презрео си моје свете предмете и оскврнавио моје суботе. 9 У теби су људи који клевећу не би ли се пролила крв, у теби су они који једу од жртвованога по горама и усред тебе чине разврат. 10 У теби су они који срамоте свога оца спавајући са његовом женом. У теби су они који терају жену на полни однос за време њене месечнице, када је нечиста. 11 У теби један човек чини прељубу[a] са женом свога ближњега, други срамно обешчашћује своју снаху, трећи напаствује сестру, кћер свога оца. 12 У теби људи примају мито да пролију крв. Ти зеленашиш и узимаш камату и стичеш непоштену добит отимајући од ближњих. А мене си заборавио, говори Господ ГОСПОД.
13 »‚Зато ћу, ево, пљеснути рукама на непоштени добитак који си стекао и на крв коју си проливао по себи. 14 Хоћеш ли имати храбрости у срцу и снаге у рукама онога дана када кренем на тебе? Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити. 15 Расућу те међу народима и расејати те по земљама и стаћу на крај твојој нечистоти. 16 Када будеш укаљан наочиглед другим народима, тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«
17 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 18 »Сине човечији, израелски народ за мене је постао троска. Сви су они бакар, калај, гвожђе и олово остављени у пећи – само троска од сребра. 19 Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Пошто сте сви постали троска, сакупићу вас у Јерусалиму. 20 Као што се сребро, бакар, гвожђе, олово и калај сакупљају у пећи, па се уоколо распири ватра да се све растопи, тако ћу ја вас сакупити у свом гневу и срџби, ставити вас усред града и истопити вас. 21 Сакупићу вас и распирити око вас своју огњену срџбу, и ви ћете се истопити у њему. 22 Као што се сребро истопи у пећи, тако ћете се ви истопити у граду. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, излио своју срџбу на вас.‘«
23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 24 »Сине човечији, реци земљи: ‚Ти си земља која још није чиста. Још на тебе није пала киша на дан срџбе.‘ 25 У њој су се њени кнежеви заверили да, попут ричућег лава који раздире плен, прождиру људе, отимају благо и драгоцености и од многих жена учине удовице. 26 Њени свештеници крше мој Закон и скврнаве моје свете предмете, не разликују свето од обичног, не уче да има разлике између нечистог и чистог и занемарују моје суботе, па ме тако каљају међу народом. 27 Њени поглавари су као вукови који раздиру свој плен: проливају крв и убијају људе да се докопају непоштене добити. 28 Њени пророци све то прекривају кречом испразних виђења и лажних гатања, говорећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ када ГОСПОД није говорио. 29 Народ ове земље бави се изнудом и пљачком, угњетава сиромаха и убогога и злоставља дошљака, ускраћујући им правду.
30 »Тражио сам међу њима човека који би изградио зид и стао пред мене у пролом у њему да брани земљу, да је не затрем, али не нађох никога. 31 Зато ћу излити своју срџбу на њих и затрти их огњем свога гнева, сручујући им на главу све што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International