Beginning
Ратници који су се придружили Давиду у Циклагу
12 Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби; 2 били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена:
Јиривај и Јошавја, синови Елнаамови, Јитма Моавац, 3 Ахиезер, њихов вођа, и његов брат Јоаш, синови Шемааје Гивејца, Језиел и Пелет, синови Азмаветови, Бераха, Јеху Анатотац, 4 и Јишмаја Гивонац, један од Тридесеторице и њихов вођа, Јеремија, Јахазиел, Јоанан, Јозавад Гедерац, 5 Елузај, Јеримот, Беалја, Шемарја и Шефатја Харифац; 6 Корејевци Елкана, Јишија, Азарел, Јоезер и Јашовам, 7 и Јоела и Зевадја, синови Јерохама из Гедора.
8 Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори. 9 Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи, 10 Мишмана четврти, Јеремија пети, 11 Атај шести, Елиел седми, 12 Јоанан осми, Елзавад девети, 13 Јеремија десети и Махбанај једанаести. 14 Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади. 15 Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.
16 И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.
17 Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«
18 Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече:
»Твоји смо, Давиде!
Уз тебе смо, сине Јесејев!
Успех, успех теби
и онима који ти помажу,
јер теби помаже твој Бог.«
И Давид их прими и постави за четовође.
19 И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.« 20 Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца. 21 Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.
22 Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.
23 Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:
24 Јудеја, са штитом и копљем: 6.800 наоружаних за борбу;
25 Симеоноваца, ратника спремних за борбу: 7.100;
26 Левита: 4.600, 27 заједно са Јехојадом, вођом Ааронове породице, са 3.700 људи, 28 и Садоком, врсним младим ратником, са двадесет два заповедника из његове породице;
29 Венијаминоваца, Саулових саплеменика: 3.000, од којих је већина до тада била одана Сауловој владарској кући;
30 Ефремоваца, врсних ратника, славних у својим братствима: 20.800;
31 људи из половине Манасијиног племена, поименце одређених да дођу и поставе Давида за цара: 18.000;
32 Јисахароваца, који су увидели какво је време и шта Израел треба да чини: 200 поглавара са свим њиховим саплеменицима под њиховим заповедништвом;
33 Зевулуноваца, искусних војника спремних за борбу сваковрсним оружјем, спремних да свесрдно помогну Давиду: 50.000;
34 Нефталимоваца: 1.000 заповедника са 37.000 људи опремљених штитовима и копљима;
35 Дановаца, спремних за борбу: 28.600;
36 Асироваца, искусних војника спремних за борбу: 40.000;
37 и, са источне стране реке Јордан, Рувимоваца, Гадоваца и људи из половине Манасијиног племена, наоружаних сваковрсним оружјем: 120.000.
38 Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара. 39 Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили. 40 А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.
Ковчег савеза одлази из Кирјат-Јеарима
(2. Сам 6,1-11)
13 Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – 2 па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. 3 Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«
4 И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.
5 Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. 6 Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. 7 Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. 8 Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. 9 Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. 10 ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. 11 Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза[a].
12 Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« 13 Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. 14 Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.
Давид у Јерусалиму
(2. Сам 5,11-16)
14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. 2 Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.
3 Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери. 4 Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, 5 Јивхар, Елишуа, Елпелет, 6 Ногах, Нефег, Јафија, 7 Елишама, Беелјада и Елифелет.
Сукоб с Филистејцима
(2. Сам 5,17-25)
8 Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.
9 А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим. 10 Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«
А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«
11 Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце.
Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.«
Стога то место назваше Ваал Перацим[b]. 12 Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.
13 Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину, 14 па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. 15 Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«
16 Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.
17 Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International