Beginning

Božji glasnici kažnjavaju Jeruzalem

9 Tada sam ga začuo kako je glasno uzviknuo: »Neka pristupe oni koji će izvršiti kaznu nad ovim gradom! Dođite, svaki sa svojim smrtonosnim oružjem u ruci!« ² Ugledao sam šestoricu ljudi kako dolaze iz smjera gornjih sjevernih gradskih vrata. Svaki je u ruci držao svoje smrtonosno oružje. S njima je bio i sedmi čovjek u lanenoj odjeći, kojem je o struku visio pribor za pisanje. Ušli su u dvorište Hrama i stali pokraj brončanog žrtvenika. ³ A slava Izraelovog Boga podigla se iznad krilatih bića^[a], gdje je do tada stajala. Pomaknula se prema vratima Hrama i zaustavila na samom pragu. Čovjek u lanenoj odjeći, koji je nosio pribor za pisanje, bio je pozvan da pristupi.

⁴ BOG mu je rekao: »Prođi cijelim gradom Jeruzalemom i stavi znak na čelo svakog čovjeka koji uznemiren tuguje zbog svih gadosti koje se čine u ovom gradu.«

⁵ A ostalima je na moje uši rekao: »Idite za njim kroz grad i ubijajte. Nikoga nemojte štedjeti niti žaliti. ⁶ Pobijte starce, mladiće i djevojke, žene i djecu. Ali, ne dirajte one koji na sebi imaju znak. Počnite ubijati kod mog svetišta.« I tako su prvo ubili starješine pred Hramom.

⁷ Rekao im je: »Onečistite Hram! Ispunite njegova dvorišta truplima ubijenih ljudi. Krenite!« Krenuli su i ubijali ljude po gradu. ⁸ Dok su oni ubijali, ja sam ostao sâm u Hramu. Pao sam licem na zemlju i zavapio: »Gospodaru BOŽE! Dok iskaljuješ svoj bijes na Jeruzalemu, zar ćeš uništiti i sve koji su preostali od Izraela?«

⁹ Odgovorio mi je: »Krivnja naroda Izraela i Jude je prevelika. Zemlja je puna krvi, a u gradu vlada zločin. To je zato što ljudi govore da je BOG ostavio ovu zemlju i da ih BOG ne vidi što rade. ¹⁰ Zato ih neću štedjeti. Neću im se smilovati. Kaznit ću ih za sve što su učinili.«

¹¹ Tada se vratio onaj čovjek u lanenoj odjeći s pisarskim priborom. Izvijestio je: »Učinio sam kako si zapovjedio.«

BOŽJA slava odlazi iz Hrama

10 Potom sam pogledao u svod kupole nad glavama krilatih bića. Iznad svoda je bilo nešto nalik prijestolju, napravljeno od modroga dragog kamena. ² Tada je BOG rekao čovjeku u lanenoj odjeći: »Idi među kotače ispod krilatih bića. Ondje napuni ruke užarenim ugljenom i raspi ga po gradu Jeruzalemu.«

Vidio sam ga kako ide. ³ Krilata su bića stajala na južnoj^[b] strani Hrama kad im je prišao čovjek u lanenoj odjeći. Oblak je ispunio unutrašnje dvorište. ⁴ BOŽJA slava podigla se iznad krilatih bića i pomaknula do praga na ulazu u Hram. Oblak je ispunio Hram, a sjaj BOŽJE slave obasjao njegovo dvorište. ⁵ Krilata su bića poletjela, a zvuk njihovih krila čuo se sve do vanjskog dvorišta. Zvuk je bio glasan kao glas Svemoćnog Boga.

⁶ Bog je bio zapovjedio čovjeku u lanenoj odjeći da zagrabi užarenog ugljena između kotača ispod krilatih bića. Čovjek je prišao i stao pored kotača. ⁷ Jedno od krilatih bića ispružilo je svoju ruku i zahvatilo nešto užarenog ugljena koji je bio u prostoru između četiri bića. Stavilo je ugljen u ruke čovjeka u lanenoj odjeći, a on ga je primio i izašao. ⁸ (Krilata su bića pod svojim krilima imala nešto slično ljudskim rukama.)

⁹ Vidio sam četiri kotača. Pored svakoga krilatog bića bio je po jedan kotač. Kotači su bili kao od prozirnoga svjetlucavoga dragog kamena^[c]. ¹⁰ Svi su kotači izgledali isto. Činilo se da je u svakom kotaču još jedan kotač. ¹¹ Krilata bića mogla su se kretati u sva četiri smjera i nisu skretala sa svog puta. Kretala su se ravno u smjeru u kojem su im bile okrenute glave. ¹² Bila su posve prekrivena očima. Oči su im bile posvuda po tijelu—po leđima, rukama, krilima, i po sva četiri kotača. ¹³ Čuo sam da kotače zovu »kotači koji se vrte«.

¹⁴ Svako je krilato biće imalo četiri lica. Jedno je bilo lice bika^[d], drugo lice čovjeka, treće lava, a četvrto orla. ¹⁵ Shvatio sam da su ta krilata bića ista ona živa bića koja sam vidio u svojoj viziji na kanalu Kebar.

Tada su se krilata bića podigla u zrak. ¹⁶ I kotači su se podigli s njima. Kad su bića raširila svoja krila i podigla se od zemlje, kotači se nisu odmicali od njih. ¹⁷ Kad su se bića smirila, smirili su se i kotači. Kad su se podigla u zrak, kotači su išli s njima. Jer, u kotačima je bio duh živih bića.

¹⁸ Tada se BOŽJA slava podigla s praga na ulazu u Hram, pomaknula prema krilatim bićima i zaustavila iznad njih. ¹⁹ Bića su raširila svoja krila i podigla se u zrak, skupa s kotačima. Gledao sam ih kako odlaze. Zaustavila su se na istočnim vratima BOŽJEGA Hrama, a slava Izraelovog Boga bila je nad njima.

²⁰ Bila su to ista bića koja sam vidio ispod Izraelovog Boga u viziji na kanalu Kebar. Shvatio sam da sam i tada vidio ova ista krilata bića. ²¹ Svako je biće imalo četiri lica i četvera krila, a ispod krila nešto što je sličilo ljudskim rukama. ²² Lica krilatih bića bila su ista kao i lica živih bića koja sam prije vidio u viziji na kanalu Kebar. Sva su bića gledala ravno pred sebe i kretala se ravno naprijed.

Kazna nad poglavarima Izraela

11 Duh^[e] me podigao i odnio do istočnih vrata BOŽJEGA Hrama. Ondje sam na ulazu ugledao skupinu od dvadeset i pet muškaraca. Među njima su bili neki od narodnih poglavara: Jaazanija—Azurov sin, i Pelatija—Benajin sin.

² Bog mi je rekao: »Čovječe, ovo su ljudi koji smišljaju zlo i daju zle savjete stanovnicima grada. ³ Oni kažu: ‘Nećemo skoro graditi kuće. Ovaj je grad kao lonac, a mi smo meso u njemu.’ ⁴ Stoga, čovječe, govori u moje ime protiv njih.«

⁵ Tada me obuzeo BOŽJI Duh. Rekao mi je: »Kaži da im poručuje BOG: ‘Narode Izraela, čujem što govorite i znam što mislite. ⁶ Vi ste krivi za mnoga ubojstva u ovom gradu. Napunili ste gradske ulice mrtvacima. ⁷ Zato vam Gospodar BOG sada kaže da su mrtvi u gradu kao meso u loncu. Ali, vas ću izvesti iz grada. ⁸ Bojite se mača, no spustit ću mač na vas’, rekao je Gospodar BOG.

⁹ ‘Istjerat ću vas iz ovoga grada i predati strancima. Učinit ću da vas oni kazne. ¹⁰ Past ćete ubijeni mačem. Kaznit ću vas ovdje, unutar granica Izraela, pa ćete znati da sam ja BOG. ¹¹ Ovaj grad neće biti vaš lonac, niti ćete vi biti meso u njemu. No kaznit ću vas unutar granica Izraela. ¹² Znat ćete da sam ja BOG iako niste živjeli prema mojim pravilima, niti ste izvršavali moje zapovijedi. Odlučili ste živjeti kao što žive drugi narodi oko vas.’«

¹³ I dok sam ja govorio u Božje ime, Pelatija, Benajin sin, pao je mrtav. Poklonio sam se licem do zemlje i glasno povikao: »O, Gospodaru BOŽE, potpuno ćeš uništiti sve koji su još preostali u Izraelu!«

Protiv ljudi koji su ostali u Jeruzalemu

¹⁴ Tada sam čuo BOGA kako mi govori: ¹⁵ »Čovječe, stanovnici Jeruzalema govore za tvoju braću prognanike, za cijeli izraelski narod: ‘Oni su daleko od BOGA. Ova je zemlja sada dana nama i zato je naša.’

¹⁶ Zato im reci da Gospodar BOG poručuje: ‘Iako sam ih protjerao daleko u druge zemlje i raspršio ih među druge narode, ja sam djelomično postao njihovo svetište tamo gdje su morali otići.’ ¹⁷ A prognanicima reci da Gospodar BOG kaže: ‘Protjerao sam vas među druge narode, u druge zemlje, ali ipak ću vas opet okupiti i vratiti vam zemlju Izrael. ¹⁸ Kad se moj narod vrati, uklonit će odavde sve odvratne kipove i gnjusne idole. ¹⁹ Dat ću im nepodijeljeno srce. Stavit ću u njih novi Duh. Izvadit ću iz njih tvrdo srce od kamena i dati im meko srce od krvi i mesa. ²⁰ Tada će živjeti prema mojim pravilima i držati moje zapovijedi. Oni će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog. ²¹ No kaznit ću one čija srca pripadaju odvratnim, gnjusnim idolima. Ti ljudi, koji čine zlo, dobit će što su zaslužili’, kaže Gospodar BOG.«

Božja slava napušta Jeruzalem

²² Tada su krilata bića raširila svoja krila i podigla se u zrak, skupa s kotačima. Slava Izraelovog Boga bila je nad njima. ²³ BOŽJA slava podigla se i napustila grad. Zaustavila se na brdu istočno od Jeruzalema^[f]. ²⁴ A mene je Duh podigao i odnio u viziji, koja je bila od Božjeg Duha, kod izraelskih prognanika u Babilon. Tada me vizija napustila, ²⁵ a ja sam prognanicima ispričao sve što mi je rekao i pokazao BOG.

Najava progonstva

12 Čuo sam BOGA kako mi govori: ² »Čovječe, živiš među buntovnicima. Imaju zdrave oči a ne vide, imaju zdrave uši a ne čuju, jer su neposlušni buntovnici. ³ Zato ti, čovječe, spremi svoje stvari i pripremi se za odlazak. Kreni dok je još dan i neka te svi vide. Idi kao da si zarobljenik kojeg odvode daleko odavde. Možda će tada shvatiti iako su toliko tvrdoglavi buntovnici. ⁴ Dok je još dan i ljudi promatraju, iznesi van svoju torbu. Uvečer, dok ljudi gledaju, otiđi. Pravi se kao da odlaziš u progonstvo. ⁵ Pred svima njima, prokopaj zid i izađi kroz rupu koju si prokopao. ⁶ Dok ljudi gledaju, stavi svoju torbu na leđa i kreni u suton. Pokrij lice, da ne vidiš zemlju. Učinit ću te znakom upozorenja za sve Izraelce.«

⁷ Učinio sam kako mi je bilo naređeno. Tijekom dana sam iznio svoju torbu, praveći se da odlazim u progonstvo. Uvečer sam rukama prokopao prolaz u zidu. U suton sam otišao. Svi su me vidjeli kako odlazim i nosim svoju torbu na ramenu.

⁸ Ujutro sam čuo BOGA kako mi govori: ⁹ »Čovječe, jesu li te oni buntovni Izraleci pitali što to radiš? ¹⁰ Kaži da im Gospodar BOG poručuje: ‘Ovo se proroštvo odnosi na vladara u Jeruzalemu i na sve Izraelce koji tu žive.’ ¹¹ Reci im: ‘Ja sam vam znak upozorenja. Dogodit će im se ono što sam izveo. Bit će odvedeni u zarobljeništvo.’ ¹² A vladar u Jeruzalemu bit će prisiljen uzeti svoje stvari i noću se iskrasti kroz rupu u zidu. Pokrit će svoje lice i neće vidjeti zemlju. ¹³ Razapet ću nad njim svoju mrežu. Uhvatit će se u moju zamku. Odvest ću ga u Babiloniju, zemlju Babilonaca. Neće je vidjeti, a ondje će umrijeti. ¹⁴ Sve ću njegove ljude rastjerati i raspršiti mu cijelu vojsku na sve strane svijeta^[g]. Isukat ću mač i tjerati ih pred sobom. ¹⁵ Shvatit će da sam ja BOG kad ih protjeram među druge narode i u druge zemlje.

¹⁶ Samo nekoliko njih ću poštedjeti. Oni će uspjeti izbjeći mač, glad i bolest, no samo zato da bi drugim narodima mogli pričati o svim grozotama koje su činili protiv mene. Tako će ovi prognanici znati da sam ja BOG.«

Život u strahu

¹⁷ Tada sam opet čuo BOGA kako mi govori: ¹⁸ »Čovječe, pravi se da si jako uplašen. Tresi se dok jedeš svoju hranu i drhti dok piješ vodu. ¹⁹ Reci ljudima da Gospodar BOG poručuje ovo o Jeruzalemu i cijeloj zemlji Izrael: ‘U strahu će jesti svoj kruh i u očaju piti svoju vodu. Zemlja će im biti opustošena zbog nasilja koje čine. ²⁰ Gradovi, koji su sada naseljeni, uskoro će biti razoreni. Zemlja će biti opustošena, a vi, prognanici, tada ćete shvatiti da sam ja BOG.’«

Dolazi propast

²¹ Čuo sam BOGA kako mi govori: ²² »Čovječe, zašto vi^[h] imate ovu izreku o zemlji Izrael: ‘Dani prolaze, ne ispunjavaju se vizije?’«

²³ Reci da im Gospodar BOG poručuje: »Učinit ću da tome dođe kraj. Ta se izreka više neće koristiti među narodom Izraela. Sada će se govoriti: ‘Uskoro dolazi vrijeme kad će se ispuniti sve vizije.’

²⁴ Među narodom Izraela više neće biti lažnih vizija, ni varavih proricanja. ²⁵ Jer, ja sam BOG. Ako kažem da će se nešto dogoditi, onda će tako i biti. Nema više odlaganja. Učinit ću to za vašeg života, buntovni narode. Uskoro ću govoriti, ali ću to odmah i izvršiti.« Tako je rekao Gospodar BOG.

²⁶ I opet sam čuo BOGA kako mi govori: ²⁷ »Čovječe, Izraelci govore da se tvoje vizije i proroštva odnose na daleku budućnost, mnogo godina od sada. ²⁸ Zato im reci da Gospodar BOG kaže: ‘Ni jedna moja riječ više se neće odlagati. Što izgovorim, to će se ostvariti. Tako vam poručuje Gospodar BOG.’«