Beginning
4 »Ako se želiš vratiti, Izraele,
vrati se meni«, rekao je BOG.
»Odbacite svoje odvratne idole,
i više nemojte od mene odlutati.
2 Tada ćete moći prisezati vjerno i pravedno,
iskreno se zaklinjati BOGOM.
Tada će narodi biti blagoslovljeni
i svi će me slaviti i hvaliti.«
3 A ovako BOG govori ljudima Jude i Jeruzalema:
»Preorite svoje neobrađene njive
i ne bacajte sjeme među trnje.
4 Predajte se BOGU,
svoja srca promijenite.[a]
Inače, moj će gnjev na vas planuti,
Judejci i jeruzalemski građani!
Poput vatre će se proširiti,
nitko ga neće moći ugasiti,
zbog svega zla što ste počinili.«
Judi prijeti propast sa sjevera
5 BOG kaže da Judi i Jeruzalemu objavite ovu poruku:
»Po cijeloj zemlji u rogove zatrubite!
Vičite iz svega glasa i pozivajte:
‘Okupite se! Bježimo u utvrđene gradove!
6 Podignite zastavu da upućuje prema Sionu,
bez oklijevanja u zaklon bježite.’
Jer, nesreću vam donosim sa sjevera,
strašnu propast i razaranje.«
7 Lav je izašao iz svog brloga,
krenuo je razarač naroda.
Napustio je svoj dom da vam zemlju opustoši.
Gradovi će vam u ruševinama ležati, opustjeli.
8 Obucite crninu i glasno naričite:
»Bog se još uvijek ljuti na nas!«
9 »Toga dana«, rekao je BOG,
»svu hrabrost izgubit će kralj i poglavari,
užasnut će se svećenici, zgroziti proroci.«
10 Tada sam rekao: »Ali, Gospodaru BOŽE, prevario si ljude Jude i Jeruzalema! Rekao si im: ‘Imat ćete mir’, a sad im je mač pod grlom.«
11 U to vrijeme, narodu Jude i Jeruzalema bit će rečeno:
»Vruć vjetar puše s brdskih goleti,
obrušava se iz pustinje na moj narod.
Nije to ugodan vjetar što osvježava,
niti onaj što zrnje od pljeve pročišćava.
12 Taj vjetar puno je jači
i dolazi kad mu ja kažem.
A sad ću izreći presudu protiv njih.«
13 Eno ih, nadiru kao oblaci,
bojna kola su im kao vihor.
Konji su im brži od orlova.
Propast ćemo! Teško nama!
14 Narode Jeruzalema, spasi se!
Očisti svoje srce od svakog zla,
ne smišljaj više opake planove.
15 Glasnik nosi zlokobnu poruku iz Dana,[b]
i s efrajimskih brda[c] stižu loše vijesti:
16 »Reci svima da dolaze,[d]
obznani u Jeruzalemu:
‘Neprijatelji nadiru iz daleke zemlje,
dižu bojni poklič na judejske gradove.
17 Okružili su Jeruzalem kao čuvari
što budno paze na polja pred žetvu.
Jer, Jeruzalem se protiv mene pobunio
pa ga sad napadaju neprijatelji.’«
Tako mi je rekao BOG.
18 »Na sebe si nesreću navukla,
svojim životom, svojim djelima.
Tvoja te zloća dovela do gorke patnje,
do boli koja prodire duboko u srce.«
Plač Jeruzalema
19 O, kakva tjeskoba, kakva tuga!
Cijelog me svladala bol.
Muči me strah i srce divlje lupa,
ne mogu šutjeti jer čujem zvuk roga
što vojsku zove u boj.
20 Iza jedne nevolje već slijedi druga,
cijela zemlja je opustošena.
Moji šatori su srušeni u trenu,
šatorska krila su zgažena na tlu.[e]
21 Dokad ću gledati ratne zastave
i slušati zvuk roga što zove u bitku?
22 »Moj narod je glup, mene ne poznaju.
Kao budalasta djeca, ništa ne razumiju.
Vješti su kad smišljaju zlo,
a ne znaju činiti dobro«, kaže Bog.
Propast na pomolu
23 Gledao sam zemlju,
bila je bezoblična i kaotična.
I s neba je svaka svjetlost nestala.[f]
24 Gledao sam planine,
podrhtavale su, brda su se tresla.
25 Gledao sam, ali nije bilo ljudi
i sve su ptice s neba odletjele.
26 Gledao sam, plodna zemlja bila je pustinja,
a svi njeni gradovi ležali su u ruševinama
pred BOGOM i njegovim gnjevom.
27 Jer, ovako kaže BOG:
»Cijela zemlja bit će opustošena,
ali ipak je neću potpuno uništiti.
28 Tugovat će zemlja,
potamnjet će nebo.
Tako sam rekao i neću popustiti,
odlučio sam, neću odustati.«
29 Kad čuje zvuk konjanika i strijelaca,
sav narod Jude dat će se u bijeg.
Jedni će naći sklonište po spiljama,[g]
drugi se sakriti po šikarama,
a neki bježeći popeti u brda.
Svi će gradovi po Judi opustjeti,
nitko više u njima neće živjeti.
30 Što to radiš, Judo opustošena?
Zašto se u crveno oblačiš
i svoj zlatni nakit stavljaš?
Zašto oči bojom ukrašavaš?
Znaš da se uzalud uljepšavaš.
Tvoji te ljubavnici sad preziru, žele te ubiti.
31 Čujem urlik žene u trudovima,
vrisak žene koja prvi put rađa.
To je glas kćeri Sion[h],
bori se za dah, za pomoć moli.
Govori: »Jao, meni! Dolaze me ubiti!«
Grijeh Jeruzalema
5 »Prođite ulicama Jeruzalema,
dobro pogledajte i razmislite.
Tražite po svim gradskim trgovima!
Nađete li jednu osobu
koja postupa ispravno
i nastoji biti vjerna,
sve ću oprostiti«, rekao je Bog.
2 »Iako se na živog BOGA zaklinju,
ipak lažno prisežu.«
3 BOŽE, znam da od ljudi
tražiš vjernost i iskrenost.
Judejce udaraš, ali njih ništa ne boli,
satireš ih, odbijaju se promijeniti.
Bezosjećajni su, neće se pokajati.
4 Mislio sam: »Samo siromašni su tako bezumni
jer ne poznaju BOŽJA učenja i pravi put.
5 Otići ću poglavarima i s njima razgovarati,
oni će sigurno BOŽJI zakon poznavati.«
Ali i oni su se pobunili protiv Boga
i nisu mu htjeli služiti.
6 Zato će im prijetiti lavovi iz šume,
napadat će ih vukovi iz pustinje.
Leopardi će vrebati blizu gradova,
tko god izađe, rastrgat će ga.
Jer, mnogo puta su pogriješili,
puno puta od Boga odlutali.
7 Bog kaže: »Judejci, zašto bih vam oprostio?
Pa i vaša djeca već su me odbacila,
zaklinju se bogovima koji nisu stvarni.
Dao sam im sve što trebaju,
a ipak su me iznevjerili.
Provode vrijeme u javnim kućama.
8 Oni su kao pohotni pastusi,
za tuđim ženama njište.
9 Zar da ih takve ne kaznim?«
pita BOG pa dalje kaže:
»Takav narod zaslužuje osvetu.«
10 »Prođite brazdama vinograda,
lozu kidajte, ali ne do kraja.
Uklonite nove grane
jer ne pripadaju BOGU.
11 Jer, narodi Izraela i Jude
potpuno su me iznevjerili«,
rekao je BOG.
12 Ti su ljudi lagali o BOGU.
Govorili su: »On nam neće ništa učiniti,
neće nas snaći nikakvo zlo,
nećemo iskusiti ni rat ni glad.
13 Proroci su samo prazan vjetar[i],
Božje riječi nema u njima.
Zadesit će ih nevolje koje proriču drugima.«
14 Stoga, kaže BOG Svevladar:
»Rekli su da ih neću kazniti.
Zato će moje riječi u tvojim ustima
biti kao vatra, Jeremijo!
Spalit će ih kao suho drvo.«
15 Narode Izraela, poručuje vam BOG:
»Dovodim neprijatelje izdaleka,
narod drevan i dugovječan.
To je narod čiji jezik ne poznajete,
njihov govor razumjeti nećete.
16 Njihovi spremnici za strijele
su kao otvoreni grobovi.
Oni su prekaljeni ratnici.
17 Žetvu i hranu će uništiti,
sinove i kćeri vam pobiti.
Otet će vam sitnu i krupnu stoku,
proždrijeti grožđe i smokve.
Mačevima će vam razoriti gradove,
sve vaše neosvojive utvrde.«
18 »Ali čak ni tada«, kaže BOG, »neću dopustiti da vas potpuno unište. 19 Jeremijo, pitat će te: ‘Zašto nam je sve ovo učinio naš BOG?’, a ti im reci: ‘Ostavili ste me i u svojoj zemlji služili stranim bogovima. Zato ćete sada služiti strancima u zemlji koja vam ne pripada.’«
20 »Obznani Jakovljevom narodu,
objavi svima u Judeji:
21 ‘Poslušaj, glupi, bezumni narode.
Imate oči, a ne vidite!
Imate uši, a ne čujete!
22 A trebali biste se mene bojati’«,
rekao je BOG.
»Preda mnom biste trebali drhtati od straha.
Ja sam postavio pijesak moru kao granicu
i ono nikad neće preko pijeska prijeći.
Valovi se valjaju, ali dalje ne mogu;
iako silno huče, neće se preliti.
23 Ali ovaj narod je tvrdoglav i buntovan,
napustili su me, s pravog puta skrenuli.
24 Judejci si nikada ne kažu:
‘Trebamo imati strahopoštovanja prema svom BOGU.
On nam osigurava kišu u jesen i proljeće
i brine se da žetva bude u pravo vrijeme.’
25 Krivo ste radili pa ne uživate blagoslov,
vaši grijesi lišili su vas svakog dobra.
26 Zlikovci su među mojim narodom.
Vrebaju iz zasjede kao da love ptice,
a u svoje zamke hvataju ljude.
27 Kao što je kavez pun ptica,
njihove kuće pune su stvari
koje su prijevarom uzeli.
Laganjem su postali bogati i moćni.
28 Uhranjeni su i skupo odjeveni,
nema kraja njihovim zločinima.
Ne brinu se za siročad,
ne brane prava siromašnih.
29 Zar da ih takve ne kaznim?«
pita BOG pa dalje kaže:
»Takav narod zaslužuje osvetu.«
30 »Užasna, grozna stvar
dogodila se u zemlji Judi.
31 Proroci lažno prorokuju,
svećenici čine što im drago,
a moj narod baš tako voli!
A što će biti kad tomu dođe kraj?«
Jeruzalem pod opsadom
6 »Bježite na sigurno, Benjaminovci!
Napustite Jeruzalem!
Zatrubite rogovima u Tekoi!
Zapalite signalnu vatru u Bet Hakeremu!
Jer, propast nadire sa sjevera[j],
prijeti vam strašno razaranje.
2 Ti si kao bujan pašnjak,[k] Jeruzaleme[l],
ali ipak ću te razoriti!
3 Protivnički kraljevi okružit će te vojskama
i kao pastiri zaposjesti svojim stadima.
Svuda uokolo podići će šatore
i ovdje napasati svoje ovce.«
4 Oni govore:
»Spremite se za bitku protiv Jeruzalema!
Krećemo u napad točno u podne!«
Ali, poslije će reći:
»O ne, dan se već bliži kraju
i večernje sjene sve su duže.
5 Hajdemo onda u napad noću!
Razorimo jeruzalemske tvrđave!«
6 Jer, BOG Svevladar kaže:
»Posijecite drveće oko Jeruzalema,
podignite opsadni nasip[m] oko grada.
Ovaj grad mora biti kažnjen
jer u njemu vlada ugnjetavanje.
7 Kao što bunar čuva svježom pitku vodu,
tako ovaj grad čuva svježom svoju zloću.
Čuju se vapaji zbog pljačke i nasilja,
stalno gledam bol i jad.
8 Slušaj, Jeruzaleme, i pripazi,
ili ću se protiv tebe okrenuti.
U pustoš ću te pretvoriti,
nitko tu više neće živjeti.«
9 BOG Svevladar kaže:
»Sakupi što je ostalo od Izraela,[n]
pomno, kao zadnje bobe grožđa.
Svaki trs pažljivo provjeriti treba,
kao što berač rukom provjerava.«
10 Kome da govorim? Koga da upozorim?
Tko će me uopće čuti i saslušati?
Uši su im zatvorene[o], ne mogu me čuti.
BOŽJU riječ ne vole, ne žele je slušati.
11 Zato kiptim od BOŽJEGA gnjeva,
ne mogu se više suspregnuti!
»Izlij ga po zaigranoj djeci na ulici,
po mladićima što su se tu okupili.
Neka zahvati muževe i žene,
i starce koji su već dugo živjeli.
12 Kuće će im biti predane drugima,
skupa s njihovim poljima i ženama.
Kaznit ću ljude u ovoj zemlji!«
Tako kaže BOG.
13 »To je zato što Izraelci žele imati sve više i više,
od prvog do zadnjega, svi su pohlepni.
Varaju čak i proroci i svećenici.
14 Rane mog naroda pokušavaju liječiti površno.
Kažu: ‘Sve je dobro’, ali to je laž.
15 Svojih grozota trebali bi se sramiti,
ali nemaju stida, ne mogu se crvenjeti.
Zato, kada budem kažnjavao,
oni će pasti sasvim nisko,
kao što su drugi pali.«
Tako govori BOG.
16 No BOG kaže i ovo:
»Na raskrižja stanite i razmotrite.
Raspitajte se gdje su drevni putevi.[p]
Pitajte koji je put dobar i njime krenite.
Ali vi ste rekli: ‘Tim putem nećemo ići.’
17 Odredio sam među vama proroke[q]
koji su vam rekli: ‘Zvuk upozorenja osluškujte.’
Ali vi ste rekli: ‘Nećemo slušati.’
18 Narodi, zato sada slušajte,
svu pažnju na mene obratite.[r]
19 Poslušajte, narodi zemlje!
Svaljujem nesreću na Judejce
zbog zla koje su smišljali i učinili.
Moje riječi nisu slušali,
moj nauk su odbacili.
20 Što će mi vaš tamjan iz Šebe[s],
mirisna trska iz daleke zemlje?
Ne prihvaćam prinose koje mi palite,
ne želim žrtve koje mi koljete.«
21 Zato BOG govori:
»Prisilit ću Judejce da se suoče s nevoljama,
kao s kamenjem preko kojega svi padaju.
Očevi i djeca će se spoticati,
popadati susjedi i prijatelji.«
22 No BOG kaže i ovo:
»Sa sjevera nadire vojska,
velik narod stiže izdaleka.
23 Lûkom i kopljem naoružani,
okrutni su i bez milosti.
Topot njihovih konja
čuje se kao huka mora.
Vojska za bitku spremna
kreće na tebe, Jeruzaleme!«
24 Kad smo ove vijesti čuli,
od straha smo se ukočili.
Obuzela nas je tjeskoba,
u muci smo kao žena koja rađa.
25 Ne izlazite van na polja i ceste.
Opasno je svuda uokolo,
mačevi neprijatelja prijete.
26 Dragi moj narode, obucite crninu,
u pepeo se uvaljajte.[t]
Naričite gorko zbog blizine smrti,
kao da vam je umro jedini sin.
Jer, razorna vojska ide na vas.
27 »Kao što radnik ispituje kakvoću metala,
tako ćeš i ti, Jeremijo, ispitivati moj narod;
pomno provjeravati kakvi su i kako žive.«
28 Izvijestio sam: »Tvrdoglavi su i buntovni,
idu naokolo i druge kleveću.
Kvare se kao bronca i željezo,
ponašaju se pokvareno.
29 Mijeh silno vatru raspiruje,
da bi se iz srebra uklonilo olovo.
No uzalud je pročišćavanje
jer se iz naroda ne uklanja zlo.
30 Drugi će ih zvati ‘Odbačeno Srebro’
jer odbacio ih je BOG.«
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International