Beginning

Bog poziva narod u savez

19 Prvog dana trećeg mjeseca od izlaska iz Egipta, Izraelci su stigli u Sinajsku pustinju. ² Nakon što su otišli iz Refidima, ušli su u Sinajsku pustinju i utaborili se pred planinom Sinaj.

³ Tada se Mojsije popeo k Bogu, a BOG mu je progovorio s planine: »Ovako reci Izraelcima, Jakovljevom narodu: ⁴ ‘Vidjeli ste što sam učinio s Egiptom. Vidjeli ste kako sam vas nosio, kao na orlovim krilima, i doveo vas k sebi. ⁵ Ako me budete slušali i držali se mog saveza, bit ćete mi dragocjena svojina među svim narodima. Dakako, moj je cijeli svijet, ⁶ ali vi ćete mi biti kraljevstvo svećenika i sveti narod.’ Ove riječi prenesi Izraelcima.«

⁷ Mojsije se vratio, pozvao starješine naroda i prepričao im sve što mu je BOG zapovjedio da im kaže. ⁸ A sav narod odgovori u jedan glas: »Činit ćemo sve što je rekao BOG.«

Tada je Mojsije prenio BOGU što je narod odgovorio. ⁹ BOG je rekao Mojsiju: »Doći ću ti u gustom oblaku, da narod čuje kad budem govorio s tobom i da ti uvijek vjeruje.«

Priprema naroda za savez

Kad je Mojsije prenio BOGU što je narod odgovorio, ¹⁰ BOG mu reče: »Idi narodu i posvećuj ih danas i sutra. Neka operu odjeću, ¹¹ a trećeg dana neka budu spremni. Trećeg će se dana BOG spustiti na Sinajsku planinu naočigled cijelog naroda. ¹² Narodu postavi granicu oko planine i reci im: ‘Pazite da se ne penjete na planinu i da ne dotičete njezino podnožje. Tko dotakne planinu, bit će pogubljen. ¹³ Prijestupnika ne dotičite rukama, nego ga ubijte kamenjem ili strijelama. Bio to čovjek ili životinja, ne smije ostati na životu.’ Tek na dugi zvuk ovnovskog roga, mogu se penjati na planinu.«

¹⁴ Kad se s planine spustio k narodu, Mojsije ih je posvetio, a oni su oprali svoju odjeću. ¹⁵ Zatim im je rekao: »Pripremite se za treći dan. U to vrijeme ne spavajte sa svojim ženama.«

¹⁶ Trećeg dana ujutro prolomila se grmljavina i sijevnule munje, a nad planinu se nadvio gust oblak i začuo snažan zvuk roga. Sav je narod u taboru drhtao od straha. ¹⁷ Mojsije je poveo narod iz tabora ususret Bogu. Stali su u podnožje planine. ¹⁸ Sinajsku je planinu obavijao dim jer se BOG spustio na nju okružen vatrom. Iz planine je sukljao dim, kao iz velike peći, i sva se planina strahovito tresla, ¹⁹ a zvuk roga čuo se sve glasnije. Mojsije je govorio Bogu, a Bog mu je odgovarao gromoglasnim glasom.

²⁰ BOG se spustio na vrh Sinajske planine i pozvao Mojsija. Kad se Mojsije popeo, ²¹ BOG mu je rekao: »Siđi i upozori narod da se ne guraju da bi vidjeli BOGA jer bi mogli izginuti. ²² Upozori i svećenike, koji prilaze BOGU, da se posvete, da ih ne kaznim.«

²³ Mojsije je rekao BOGU: »Narod se ne može popeti na Sinajsku planinu jer si nas ti sam opomenuo da postavimo granicu oko planine i smatramo je svetom.«

²⁴ »Siđi dolje«, rekao mu je BOG, »pa se ponovo popni zajedno s Aronom, ali nemoj dopustiti ni svećenicima ni narodu da se guraju gore, prema BOGU, da ih ne kaznim.«

²⁵ I Mojsije je sišao k narodu, i to im rekao.

Deset zapovijedi

(Pnz 5,1-21)

20 Zatim je Bog izgovorio sve ove riječi:

² »Ja sam tvoj BOG, koji te izveo iz Egipta, zemlje ropstva. ³ Nemoj imati drugih bogova osim mene.

⁴ Ne pravi sebi idole u obliku bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili ispod, u vodi. ⁵ Nemoj ih štovati niti im služiti jer sam ja, tvoj BOG, ljubomoran Bog. Kažnjavam one koji me mrze i njihove potomke do trećeg i četvrtog koljena, ⁶ a pokazujem vjernost i ljubav do tisućitog koljena^[a] onima koji me vole i drže moje zapovijedi.

⁷ Ne koristi ime svog BOGA za lažna obećanja jer BOG neće ostaviti nekažnjenog onoga tko tako zlorabi njegovo ime.

⁸ Drži svetim šabat, dan odmora. ⁹ Šest dana radi i obavljaj sve svoje poslove, ¹⁰ ali sedmi dan je dan odmora u čast tvoga BOGA. Toga dana ne obavljaj nikakav posao—ni ti, ni tvoji sinovi ni kćeri, ni tvoji robovi ni ropkinje, ni tvoja stoka, pa čak ni stranci u tvojim naseljima. ¹¹ Jer, BOG je za šest dana stvorio nebo, zemlju i more, i sve što je u njima, a sedmog je dana počinuo. Zato je BOG blagoslovio šabat i učinio ga svetim.

¹² Poštuj svog oca i svoju majku, da imaš dug život u zemlji koju ti daje tvoj BOG.

¹³ Ne počini ubojstvo.

¹⁴ Ne počini preljub.

¹⁵ Ne ukradi.

¹⁶ Ne laži kada svjedočiš u vezi bližnjega.

¹⁷ Ne žudi za kućom svog bližnjega. Ne žudi za ženom svog bližnjega, ni za njegovim robom ni ropkinjom, ni volom ni magarcem, ni za bilo čime što pripada tvom bližnjemu.«

Narod u strahu

(Pnz 5,22-33)

¹⁸ Sve to vrijeme narod je promatrao i slušao—gromovi, munje, dim iz planine, zvuk roga—pa je drhtao od straha i stajao podalje. ¹⁹ Tada su rekli Mojsiju: »Ti nam govori, a mi ćemo slušati. Ali nemoj da nam govori Bog, da ne umremo.«

²⁰ A Mojsije im je rekao: »Ne bojte se, jer je Bog došao da bi vas iskušao, da vam usadi strah od Boga pa da ne griješite.« ²¹ Narod je ostao podalje, a Mojsije je prišao gustoj tami u kojoj je bio Bog.

Žrtvenik

²² BOG je rekao Mojsiju: »Ovako reci Izraelcima: ‘Sami znate da sam vam govorio s neba. ²³ Ne izrađujte uz mene bogove od srebra ili zlata.’

²⁴ Napravi mi žrtvenik od zemlje i na njemu mi prinosi svoje žrtve paljenice i slavljenice^[b], svoju sitnu i krupnu stoku. Doći ću k tebi na svako mjesto koje odredim za štovanje i blagosloviti te. ²⁵ Ako mi gradiš žrtvenik od kamenja, nemoj klesati kamen jer ćeš ga dlijetom oskvrnuti. ²⁶ Ne radi stepenice do žrtvenika, da ti se ne bi vidjela golotinja dok stojiš na njima.«

21 Bog je dalje rekao Mojsiju: »Ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:

Zakon o robovima

(Pnz 15,12-18)

² Kad stekneš roba Hebreja,^[c] neka ti služi šest godina, a sedme godine neka ode kao slobodan čovjek, bez otkupnine. ³ Ako sâm dođe u ropstvo, neka sâm i ode, a ako dođe oženjen, neka s njim ode i njegova žena. ⁴ Ako dođe neoženjen, i gospodar mu dâ ženu koja mu rodi djecu, neka žena i djeca pripadnu gospodaru, a on neka ode sâm. ⁵ Ako rob objavi: ‘Volim svoga gospodara, svoju ženu i djecu—ne želim postati slobodan’, ⁶ neka ga gospodar dovede pred Boga^[d]. Neka ga dovede do vrata ili dovratnika i šiljkom mu probuši uho pa će mu služiti doživotno.

⁷ Kad čovjek proda svoju kćer u ropstvo, pravila otpusta bit će drugačija nego za muške robove. ⁸ Ako gospodar nije zadovoljan ropkinjom, koju je za sebe odabrao, neka dopusti da bude otkupljena. Nema je pravo prodati strancima budući da je prekršio obećanje da će je uzeti za ženu. ⁹ Ako je odabere za svog sina, neka s njom postupa kao s kćeri. ¹⁰ Ako gospodar uzme drugu ženu, ne smije prvoj uskratiti hranu, odjeću niti bračna prava. ¹¹ Ako joj to troje uskrati, nije mu više dužna i može otići bez otkupnine.«

Zakoni o ubojstvu i nasilju

¹² »Kad netko udari i usmrti čovjeka, mora ga se pogubiti. ¹³ Ako to nije učinio s predumišljajem, nego je Bog dopustio da se dogodi, odredit ću ti mjesto na koje može pobjeći. ¹⁴ No, ako se netko razljuti na svog bližnjega i ubije ga s predumišljajem, odvedi ga dalje od mog žrtvenika i pogubi ga.

¹⁵ Tko udari svog oca ili majku, neka se pogubi.

¹⁶ Tko otme čovjeka, bilo da ga je prodao ili ga još drži, neka se pogubi.

¹⁷ Tko prokune svog oca ili majku, neka se pogubi.

¹⁸ Ako u svađi jedan čovjek udari drugoga kamenom ili šakom, ali ozlijeđeni ne umre, nego padne u krevet ¹⁹ pa se kasnije oporavi i hoda uz pomoć štapa, neka se napadač oslobodi. No mora mu platiti izgubljeno vrijeme i pobrinuti se da potpuno ozdravi.

²⁰ Kad vlasnik istuče svog roba ili ropkinju pa rob odmah umre, neka vlasnik bude kažnjen. ²¹ No, ako se rob oporavi za koji dan, neka vlasnik ne bude kažnjen jer je rob njegovo vlasništvo.

²² Ako se ljudi potuku i udare trudnicu pa ona pobaci, ali nema drugih ozljeda, neka prijestupnik plati odštetu koju njezin muž zatraži, a suci odobre. ²³ No, ako ima drugih ozljeda, onda neka kazna bude život za život, ²⁴ oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu, ²⁵ opeklina za opeklinu, rana za ranu, modrica za modricu.

²⁶ Tko svog roba, bilo muškog ili ženskog, udari u oko i oslijepi ga, neka ga oslobodi, kao naknadu za oko. ²⁷ Ako robu, bilo muškom ili ženskom, izbije zub, neka ga oslobodi, kao naknadu za zub.«

Zakoni za vlasnike stoke

²⁸ »Ako bik probode čovjeka ili ženu na smrt, neka se kamenuje i neka se njegovo meso ne jede, ali njegov vlasnik nije kriv. ²⁹ No, ako je taj bik i prije napadao ljude, a vlasnik ga unatoč upozorenjima nije čuvao, tada je vlasnik kriv. Ako bik ubije čovjeka ili ženu, neka se kamenuje do smrti, a i vlasnik neka se pogubi. ³⁰ No obitelj ubijenoga može od vlasnika tražiti da plati otkupninu za svoj život. U tom slučaju, neka plati koliko mu se odredi. ³¹ Ako bik probode dječaka ili djevojčicu, neka se primijeni ovaj isti zakon. ³² Ako bik probode roba, bilo muškog ili ženskog, neka vlasnik bika plati trideset srebrnjaka^[e] vlasniku roba, a bik neka se kamenuje do smrti.

³³ Ako netko ukloni poklopac s jame ili iskopa jamu i ne pokrije je, pa u nju upadne bik ili magarac, ³⁴ vlasnik jame neka plati odštetu. Neka isplati vlasnika životinje, a uginulu životinju neka zadrži sebi.

³⁵ Ako nečiji bik povrijedi i usmrti tuđeg bika, neka živog bika prodaju pa podijele novac i uginulu životinju. ³⁶ No, ako se znalo da je taj bik i prije napadao tuđu stoku, a vlasnik ga nije čuvao, onda neka vlasnik dâ bika za bika, a uginulu životinju neka zadrži za sebe.«