Beginning

7 BOG je rekao Mojsiju: »Evo, učinio sam da budeš faraonu poput Boga, a tvoj brat Aron bit će ti prorok. ² Govorit ćeš sve što ti zapovijedam, a tvoj će brat Aron faraonu reći da pusti Izraelce iz svoje zemlje. ³ No faraonu ću otvrdnuti srce i, premda ću činiti brojna znamenja i čuda po Egiptu, ⁴ faraon vas neće poslušati. Tada ću pokazati svoju silu na Egiptu i strašno ih kazniti. Tako ću izvesti svoj narod Izrael, kao vojsku, u postrojbama. ⁵ Kad pokažem svoju silu na Egiptu i izvedem Izraelce, Egipćani će znati da sam ja BOG.«

⁶ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. ⁷ U vrijeme kad su govorili s faraonom, Mojsije je imao osamdeset, a Aron osamdeset i tri godine.

Čudo sa štapom

⁸ BOG je rekao Mojsiju i Aronu: ⁹ »Kad vam faraon kaže: ‘Pružite mi dokaz, kroz neko čudo’, ti reci Aronu: ‘Uzmi svoj štap i baci ga pred faraona’, i štap će se pretvoriti u zmiju.«

¹⁰ Mojsije i Aron otišli su faraonu i učinili kako im je BOG zapovjedio. Aron je bacio štap pred faraona i njegove službenike, a štap se pretvorio u zmiju. ¹¹ Tada je faraon pozvao mudrace i vračare pa su ti egipatski čarobnjaci svojom magijom učinili isto. ¹² Svaki je od njih bacio svoj štap i štapovi su se pretvorili u zmije. No Aronov je štap progutao njihove štapove. ¹³ Faraonovo je srce ipak ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG.

Prva pošast: voda se pretvara u krv

¹⁴ Tada BOG reče Mojsiju: »Faraonovo je srce okorjelo pa odbija pustiti narod. ¹⁵ Idi ujutro k faraonu. Kad bude išao na rijeku, dočekaj ga na obali Nila. Uzmi u ruku štap, koji se pretvorio u zmiju, ¹⁶ pa mu reci: ‘BOG, koji je Bog Hebreja, poslao me da ti kažem: »Pusti moj narod da me ode štovati u pustinji.« Ali ti dosad nisi poslušao. ¹⁷ BOG ti kaže: »Po ovome ćeš znati da sam ja BOG: udarit ću po vodi Nila štapom, koji mi je u ruci, i ona će se pretvoriti u krv. ¹⁸ Ribe će u Nilu uginuti i rijeka će se usmrditi pa Egipćani neće moći piti vodu iz nje.«’«

¹⁹ BOG je još rekao Mojsiju da kaže Aronu: »Uzmi svoj štap i ispruži ruku nad egipatskim vodama—nad rijekama i kanalima, nad jezercima i svim mjestima gdje se skuplja voda—pa će se pretvoriti u krv. Čak i voda u drvenim i kamenim posudama pretvorit će se u krv. Bit će krvi po čitavoj egipatskoj zemlji.«

²⁰ Mojsije i Aron učinili su kako im je BOG zapovjedio. Pred faraonom i njegovim službenicima, Aron je podigao štap i udario po vodi Nila, a sva se voda pretvorila u krv. ²¹ Ribe u Nilu uginule su i rijeka se toliko usmrdjela da Egipćani nisu mogli piti vodu iz nje. I bilo je krvi po cijelome Egiptu.

²² No egipatski su čarobnjaci svojom magijom učinili isto pa je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je bio nagovijestio BOG. ²³ Faraon se okrenuo i otišao u svoj dvor, ni to ne primivši k srcu.

²⁴ Svi su Egipćani kopali bunare oko Nila u potrazi za pitkom vodom jer nisu mogli piti vodu iz rijeke.

Druga pošast: žabe

²⁵ Prošlo je sedam dana nakon što je BOG učinio čudo s Nilom.

8 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ² Ako ga odbiješ pustiti, svu ću ti zemlju prekriti žabama. ³ Nil će vrvjeti od njih. Žabe će doći u tvoj dvor, u tvoju spavaću sobu i na tvoj krevet. Doći će u kuće tvojih službenika i na cijeli tvoj narod, u vaše peći i posude u kojima mijesite kruh. ⁴ Žabe će se penjati po tebi, po tvome narodu i po svim tvojim službenicima.’«

⁵ BOG je još rekao Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži svoju ruku i štap nad rijekama, kanalima i jezercima pa će žabe izaći na Egipat.’«

⁶ Aron je ispružio ruku nad egipatskim vodama i žabe su izašle i prekrile Egipat. ⁷ No i čarobnjaci su svojom magijom učinili da žabe izađu na Egipat.

⁸ Faraon je pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Molite BOGA da ukloni žabe od mene i mog naroda, a ja ću pustiti vaš narod da ode prinijeti žrtvu BOGU.«

⁹ »Tebi prepuštam odluku«, rekao je Mojsije faraonu, »da odrediš kada da se pomolim za tebe, tvoje službenike i tvoj narod, da se uklone žabe od vas i vaših kuća—osim onih koje će ostati u Nilu.«

¹⁰ »Sutra«, rekao je faraon.

»Neka bude kako kažeš«, odgovori Mojsije, »pa ćeš spoznati da nitko nije kao naš BOG. ¹¹ Žabe će otići od tebe i iz tvojih kuća, od tvojih službenika i tvog naroda—ostat će samo u Nilu.«

¹² Nakon toga su Mojsije i Aron otišli od faraona. Mojsije je zavapio BOGU zbog žaba, koje je poslao na faraona, ¹³ a BOG je učinio po Mojsijevoj riječi. Uginule su žabe po kućama, dvorištima i poljima. ¹⁴ Zgrtali su ih na hrpe i zemlja je od njih zaudarala. ¹⁵ Kad je faraon vidio da je nastupilo olakšanje, opet je otvrdnuo svoje srce i nije ih htio poslušati, baš kao što je najavio BOG.

Treća pošast: komarci

¹⁶ Tada BOG reče Mojsiju: »Reci Aronu: ‘Ispruži svoj štap i udari po prašini na tlu, da se po cijelom Egiptu pretvori u komarce.’«

¹⁷ Oni tako i učine: Aron ispruži ruku i udari štapom po prašini na tlu te komarci navale na ljude i životinje. Sva prašina, po cijeloj egipatskoj zemlji, pretvorila se u komarce. ¹⁸ Kad su čarobnjaci svojom magijom pokušali stvoriti komarce, nisu uspjeli, a komarci su navalili i na ljude i na životinje.

¹⁹ Čarobnjaci su rekli faraonu: »Ovo je Božje djelo.«

No faraonovo je srce bilo tvrdo i nije ih htio poslušati, baš kao što je najavio BOG.

Četvrta pošast: muhe

²⁰ Tada BOG reče Mojsiju: »Ustani rano ujutro, pa kad faraon krene na vodu, stani pred njega i reci mu da BOG kaže: ‘Pusti moj narod da me može štovati. ²¹ Ako ga ne pustiš, poslat ću rojeve muha na tebe i tvoje službenike, na tvoj narod i u tvoje kuće. Domovi Egipćana vrvjet će od muha, a i zemlja u kojoj žive. ²² No toga ću dana izuzeti kraj Gošen, gdje živi moj narod. Ondje neće biti muha, da bi ti znao da sam ja BOG u ovoj zemlji. ²³ Napravit ću razliku između svog naroda i tvog naroda. Taj će znak biti sutra.’«

²⁴ I BOG učini tako: golemi rojevi muha navrli su u faraonov dvor i u kuće njegovih službenika. Cijela je egipatska zemlja stradavala od njih. ²⁵ Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona, i rekao: »Prinesite žrtve svome Bogu, ovdje u ovoj zemlji.«

²⁶ »To ne bi bilo u redu«, rekao je Mojsije, »jer Egipćani smatraju da je užasno ubijati životinje, kao žrtve našem BOGU. Kamenovali bi nas kad bismo ih prinosili pred njima. ²⁷ Otići ćemo tri dana hoda u pustinju i prinijeti žrtve svome BOGU, kao što nam zapovijeda.«

²⁸ »Pustit ću vas da odete u pustinju i prinesete žrtve svome BOGU«, rekao je faraon, »ali ne smijete otići predaleko. Sad molite za mene!«

²⁹ Tada je Mojsije rekao: »Čim odem, molit ću BOGA da sutra ukloni muhe od tebe, tvojih službenika i tvoga naroda. Samo, nemoj nas ponovo prevariti, pa da ne pustiš narod da prinese žrtve BOGU.«

³⁰ Zatim je Mojsije otišao od faraona i pomolio se BOGU. ³¹ I BOG je učinio kako je Mojsije rekao: uklonio je muhe od faraona, njegovih službenika i njegovog naroda, tako da ni jedna nije ostala. ³² No faraon je i ovog puta otvrdnuo svoje srce pa nije htio pustiti narod.

Peta pošast: pomor stoke

9 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ² Ako ih odbiješ pustiti i opet ih zadržiš, ³ BOG će poslati smrtonosnu pošast na tvoju stoku u poljima—na konje, magarce i deve, na stada sitne i krupne stoke. ⁴ No BOG će napraviti razliku između izraelske i egipatske stoke pa neće uginuti ni jedna životinja koja pripada Izraelcima. ⁵ A BOG je odredio i vrijeme—sutra će to učiniti u ovoj zemlji.’«

⁶ I BOG je to sutradan izvršio: Egipćanima je uginula sva stoka, a Izraelcima nije uginulo ni jedno grlo. ⁷ Faraon je istražio i utvrdio da Izraelcima nije uginula ni jedna jedina životinja. No faraonovo je srce i dalje bilo tvrdo i nije htio pustiti narod.

Šesta pošast: čirevi

⁸ Tada je BOG rekao Mojsiju i Aronu: »Zahvatite u šake pepeo iz peći pa neka Mojsije pred faraonom baci pepeo u zrak. ⁹ Od toga će po cijelome Egiptu nastati sitna prašina koja će na ljudima i životinjama stvarati čireve.«

¹⁰ I oni su uzeli pepeo iz peći i stali pred faraona. Mojsije ga je bacio u zrak, a na ljudima i životinjama izbili su čirevi. ¹¹ Čarobnjaci nisu mogli izaći pred Mojsija jer su im izbili čirevi, kao i svim Egipćanima. ¹² No BOG je otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je BOG nagovijestio Mojsiju.

Sedma pošast: tuča

¹³ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ustani rano ujutro pa izađi pred faraona i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ¹⁴ U protivnom ću ovog puta sve svoje pošasti poslati na tebe, na tvoje službenike i narod, da bi spoznao da na cijelome svijetu nema nitko kao što sam ja. ¹⁵ Dosad sam već mogao upotrijebiti svoju silu da tebe i tvoj narod udarim pomorom koji bi vas izbrisao sa zemlje. ¹⁶ No poštedio sam te s razlogom—da ti pokažem svoju silu i da cijeli svijet dozna za moje ime. ¹⁷ A ti se još uvijek uzdižeš nad mojim narodom i ne daš mu da ode. ¹⁸ Dakle, sutra u ovo vrijeme oborit ću na Egipat strašnu tuču, kakve još nije bilo od njegovog postanka. ¹⁹ Stoga, sad zapovjedi da se stoka i sve što imaš u poljima skloni na sigurna mjesta. Svaki čovjek ili životinja, koji se zateknu vani, poginut će od tuče.’«

²⁰ Neki su faraonovi službenici imali strahopoštovanja prema BOŽJOJ riječi pa su utjerali svoje robove i stoku unutra, ²¹ ali drugi nisu primili BOŽJU riječ k srcu te su ostavili svoje robove i stoku vani, na otvorenome.

²² Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da padne tuča na sav Egipat, na ljude i na životinje, i na sve što raste na poljima.«

²³ Kad je Mojsije ispružio štap prema nebu, BOG je poslao gromove i tuču, a munje su sijevale do zemlje. Tako je BOG sipao tuču po Egiptu. ²⁴ Dok je tuča padala, munje su neprestano sijevale. Tako strašne tuče nije bilo u čitavoj povijesti egipatskog naroda. ²⁵ Tuča je po cijelom Egiptu zatukla sve što se našlo vani, od ljudi do životinja. Pomlatila je sve što je raslo na polju i skršila svako stablo. ²⁶ Samo u kraju Gošen, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuče.

²⁷ Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Ovog sam puta zaista sagriješio. BOG je u pravu, a ja i moj narod smo u krivu. ²⁸ Pomolite se BOGU jer nam je dosta grmljavine i tuče! Pustit ću vas. Ne morate više ostati.«

²⁹ »Čim izađem iz grada«, rekao mu je Mojsije, »podići ću ruke u molitvi prema BOGU. Prestat će grmjeti, a ni tuča više neće padati—da spoznaš da zemlja pripada BOGU. ³⁰ No znam da ti i tvoji službenici još nemate strahopoštovanja prema BOGU.«

³¹ Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvatu, ³² ali pšenica i raž nisu propali jer rastu kasnije.

³³ Mojsije je otišao od faraona i izašao iz grada pa podigao ruke u molitvi prema BOGU. Grmljavina i tuča su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju. ³⁴ Kad je faraon vidio da su kiša, tuča i grmljavina prestali, ponovo je sagriješio. I on i njegovi službenici otvrdnuli su svoja srca. ³⁵ Tako je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio pustiti Izraelce, baš kao što je BOG nagovijestio preko Mojsija.