Beginning

Josipova braća vraćaju se u Egipat

43 A u zemlji Kanaan je i dalje vladala teška glad. ² Kad su pojeli žito koje su donijeli iz Egipta, otac im je rekao: »Idite opet u Egipat i kupite nam još malo hrane.«

³ No Juda mu reče: »Onaj nas je čovjek ozbiljno upozorio: ‘Ne dolazite mi na oči bez svog brata.’ ⁴ Ako si voljan našeg brata poslati s nama, ići ćemo i kupit ćemo ti hrane. ⁵ Ali, ako ga nećeš poslati, nećemo ići, jer nam je čovjek rekao da se ne vraćamo bez brata.«

⁶ Tada Izrael upita: »Zašto ste me uvalili u nevolju rekavši tom čovjeku da imate još jednog brata?«

⁷ »Pažljivo nas je ispitivao o nama i našoj obitelji«, odgovore oni. »Je li vam otac još živ? Imate li još kojeg brata?« Samo smo mu odgovarali na pitanja. Kako smo mogli znati da će tražiti da dovedemo brata?

⁸ Tada je Juda rekao svome ocu Izraelu: »Pošalji dječaka sa mnom pa ćemo odmah krenuti. Tako ćemo preživjeti umjesto da pomremo—i mi, i ti, i naša djeca. ⁹ Jamčim ti za njega, mene smatraj odgovornim. Ako ti ga ne vratim, cijelog ću života snositi krivnju. ¹⁰ Da nismo odugovlačili, mogli smo se već dvaput vratiti.«

¹¹ Tada im je njihov otac Izrael rekao: »Ako tako mora biti, onda učinite ovo: stavite u torbe najbolje plodove ove zemlje i odnesite ih onom čovjeku na dar—malo balzama, meda, začina, smirne, pistacija i badema. ¹² I ponesite dvostruko više novca jer trebate vratiti novac koji vam je stavljen u vreće—možda je to bila neka greška. ¹³ Povedite svog brata i odmah krenite onom čovjeku. ¹⁴ Neka Svemoćni Bog učini da vam se onaj čovjek smiluje pa pošalje natrag Šimuna i Benjamina. A ja, ako ostanem bez djece, onda tako mora biti.«

¹⁵ Tako su braća uzela darove i dvostruko više novca, poveli Benjamina pa odmah otišli u Egipat i stali pred Josipa. ¹⁶ Kad je Josip vidio Benjamina s njima, rekao je upravitelju svog doma: »Odvedi ove ljude u moju kuću, zakolji jednu životinju i spremi je jer će oni jesti sa mnom u podne.« ¹⁷ On učini kako mu je Josip rekao i odvede braću u Josipovu kuću. ¹⁸ Oni su se uplašili kad su ih odveli u Josipovu kuću. Mislili su: »Doveli su nas ovamo zbog novca koji nam je onaj prvi put bio vraćen u vreće. Optužit će nas i napasti da bi nas učinili robovima i uzeli naše magarce.«

¹⁹ Zato su prišli upravitelju Josipove kuće i obratili mu se na ulazu u kuću. ²⁰ »Gospodaru«, rekli su, »već smo jednom bili kupiti hranu. ²¹ Kad smo stali da prenoćimo i otvorili svoje vreće, svaki je od nas našao svoj novac u vreći, u punom iznosu. Sad smo taj novac donijeli sa sobom. ²² A donijeli smo i još novca da ponovo kupimo hrane. Ne znamo tko nam je vratio novac u vreće.«

²³ »Budite u miru«, rekao je on. »Ne bojte se. Sigurno je vaš Bog, Bog vašeg oca, stavio blago u vaše vreće. Sjećam se da ste mi dali novac.« Zatim je doveo Šimuna k njima.

²⁴ Kad ih je upravitelj uveo u Josipovu kuću, dao im je vode da operu noge i nahranio je njihove magarce. ²⁵ Oni su pripremili darove za Josipa kad dođe u podne jer su čuli da će ondje jesti. ²⁶ Kad je Josip došao kući, dali su mu darove koje su unijeli u kuću i poklonili mu se do zemlje. ²⁷ Upitao ih je kako su, pa nastavio: »Je li dobro vaš stari otac o kojem ste mi govorili? Je li još živ?«

²⁸ »Tvoj sluga, naš otac, još je živ i zdrav«, odgovorili su, pa mu se poklonili i iskazali poštovanje. ²⁹ Josip je tada među njima ugledao Benjamina, sina svoje majke, pa upitao: »Je li ovo vaš najmlađi brat o kojem ste mi govorili?«

Zatim je rekao Benjaminu: »Neka te Bog blagoslovi, sine moj.«

³⁰ Dirnut ljubavlju prema bratu, samo što nije zaplakao. Brzo je otišao u privatnu prostoriju pa se ondje isplakao. ³¹ Zatim se umio i izašao te, svladavajući osjećaje, rekao slugama: »Poslužite jelo.«

³² Josipa su poslužili za posebnim stolom, njegovu braću za odvojenim stolom i Egipćane za odvojenim stolom. Egipćani nisu mogli jesti s Hebrejima jer bi im to bilo odvratno.^{[a] 33} Braću su posjeli za stol nasuprot Josipu, ali točno prema starosti, od prvorođenog do najmlađeg. I zbog toga su se čudili i pogledavali. ³⁴ Kad su im donosili jela s Josipovog stola, Benjaminov je obrok bio pet puta veći od njihovih. Tako su s Josipom jeli i pili u izobilju.

Josip postavlja zamku

44 Nakon toga, Josip je zapovjedio upravitelju svoje kuće: »Napuni vreće ovih ljudi hranom, koliko god mogu ponijeti, i svakome u vreću vrati njegov novac. ² A kad najmlađemu stavljaš novac u vreću, stavi unutra i moj srebrni pehar za piće.« I on je učinio kako je Josip rekao.

³ Kad je svanulo, otpremili su braću i njihove magarce na put kući. ⁴ Kad su tek malo odmaknuli od grada, Josip je rekao svom upravitelju: »Odmah idi za onim ljudima, pa kad ih stigneš, reci im: ‘Zašto na dobro uzvraćate zlom? ⁵ Zašto ste ukrali srebrni pehar moga gospodara?^[b] To je pehar iz kojega moj gospodar pije i koji mu služi za proricanje. Učinili ste zlo!’«

⁶ Kad ih je upravitelj kuće stigao, ponovio im je sve te riječi, ⁷ a oni mu nato rekli: »Zašto nam tako govoriš, gospodaru? Mi, tvoje sluge, nikad ne bismo učinili nešto takvo! ⁸ Čak smo ti iz Kanaana vratili onaj novac koji smo našli u svojim vrećama. Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? ⁹ Ako se to nađe kod nekoga od nas, tvojih slugu, taj neka umre, a mi ostali postat ćemo robovi svome gospodaru.«

¹⁰ »Dobro kažete«, rekao je on. »Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni.« ¹¹ Tada svaki od njih žurno spusti svoju vreću na zemlju i otvori je. ¹² Upravitelj je pretražio vreće, počevši od najstarijeg brata i završivši kod najmlađeg. I pehar se našao u Benjaminovoj vreći. ¹³ Nato su oni razderali svoju odjeću pa natovarili magarce i vratili se u grad.

¹⁴ Kad su Juda i njegova braća došli u Josipovu kuću, on je još bio ondje. Bacili su se na zemlju pred njim, ¹⁵ a on im je rekao: »Što ste to učinili? Ne znate li da čovjek, kao što sam ja, može sve saznati?«

¹⁶ »Što da ti kažemo, gospodaru?« odgovori Juda. »Što možemo reći? Kako da se opravdamo? Bog je razotkrio našu krivnju za nešto što smo prije učinili. Sad smo tvoji robovi, gospodaru—mi i onaj kod koga se našao tvoj pehar.«

¹⁷ No Josip je rekao: »Ne! Ne želim vam to učiniti! Samo će onaj kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svome ocu.«

Juda moli za Benjamina

¹⁸ Tada mu je Juda prišao i rekao: »Molim vas, gospodaru, dopustite da vaš sluga nešto kaže i ne ljutite se na slugu iako ste ravni samom faraonu. ¹⁹ Vi ste, gospodaru, pitali svoje sluge ako imaju oca ili brata, ²⁰ i mi smo odgovorili: ‘Imamo starog oca i mladog brata, koji mu se rodio u starosti. No njegov je brat poginuo i samo je on ostao od sinova svoje majke. I otac ga jako voli.’ ²¹ Vi ste zatim rekli svojim slugama da vam ga dovedemo jer ga želite vidjeti. ²² A mi smo vam odgovorili da dječak ne može otići od oca jer bi otac umro kad bi ga napustio dječak. ²³ Tada ste rekli svojim slugama da vam ne dolazimo na oči ako naš najmlađi brat ne dođe s nama.

²⁴ Kad smo se vratili vašem slugi, mome ocu, prenijeli smo mu vaše riječi, gospodaru. ²⁵ I kad nam je otac rekao da se vratimo ovdje i kupimo još hrane, ²⁶ odgovorili smo: ‘Ne možemo ići ako naš najmlađi brat ne ide s nama. Ne smijemo onome čovjeku doći na oči bez najmlađeg brata.’ ²⁷ Vaš sluga, moj otac, rekao nam je: ‘Znate da mi je žena rodila dvojicu sinova. ²⁸ Jedan je nestao, sigurno rastrgan na komade, i nisam ga više nikad vidio. ²⁹ Ako mi i ovog odvedete, pa ga snađe neko zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[c].’

³⁰ Ako se sad vratim vašem slugi, mome ocu, koji se jako vezao za dječaka, ³¹ pa on vidi da ga nema s nama, umrijet će. Tako bi vaše sluge otjerale svog oca, i vašeg slugu, starog i tužnog u grob. ³² A ja sam jamčio svome ocu za dječaka. ‘Ako ti ga ne dovedem natrag’, rekao sam, ‘cijelog ću života snositi krivnju pred tobom!’ ³³ Zato, gospodaru, molim vas dopustite da ja ostanem ovdje umjesto dječaka kao vaš rob, a dječaka pustite natrag s njegovom braćom. ³⁴ Jer, kako bih se mogao vratiti ocu bez dječaka? Ne bih mogao podnijeti jad koji bi ga snašao.«

Josip se otkriva braći

45 Josip se više nije mogao svladavati pred svojim slugama pa je povikao: »Neka svi izađu!« Kad više nije bilo nikog od slugu, Josip se otkrio svojoj braći. ² Ali je toliko glasno plakao da su ga i Egipćani čuli te se za to saznalo i na faraonovom dvoru. ³ Josip je rekao svojoj braći: »Ja sam, Josip! Je li moj otac još živ?« No oni su se toliko bili zaprepastili da mu nisu mogli odgovoriti.

⁴ Tada im je Josip rekao: »Priđite bliže, molim vas.« Kad su se približili, reče im: »Ja sam vaš brat Josip, onaj kojeg ste prodali u Egipat! ⁵ Ali, ne brinite se i ne ljutite se na sebe što ste me ovamo prodali jer Bog me pred vama poslao da se sačuvaju životi. ⁶ Već dvije godine vlada glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. ⁷ Bog me poslao pred vama, da čudesno spasi vaše živote i da imate potomstvo na zemlji^[d]. ⁸ Zapravo, niste me ovamo poslali vi, nego Bog. Postavio me za najvišega faraonovog službenika^[e], za gospodara nad svim faraonovom domom i za vladara cijelog Egipta.«

Jakov pozvan u Egipat

⁹ Josip je zatim rekao: »A sad požurite natrag mome ocu i recite mu: ‘Tvoj sin Josip kaže ovako: Bog me postavio za gospodara cijelog Egipta. Dođi k meni bez oklijevanja. ¹⁰ Živjet ćeš u kraju Gošen i bit ćeš mi blizu—ti, tvoja djeca i unuci, tvoja stada sitne i krupne stoke, i sve što imaš. ¹¹ Ja ću se ovdje brinuti o tebi jer dolazi još pet godina gladi. Tako nećete osiromašiti ni ti, ni tvoji ukućani, ni tvoje imanje’. ¹² Sami se možete svojim očima uvjeriti, kao i vaš brat Benjamin, da to zaista ja s vama razgovaram. ¹³ Ispričajte ocu o mom veličanstvu u Egiptu i o svemu što ste vidjeli. Požurite i dovedite ga ovamo!« ¹⁴ Zatim je zagrlio svog brata Benjamina i obojica su plakali u zagrljaju. ¹⁵ Potom je plačući izljubio svu braću, a nakon toga su se braća napričala s njim.

¹⁶ Kad je do faraonovog dvora došla vijest da su stigla Josipova braća, faraon i njegovi službenici su se obradovali. ¹⁷ Faraon je rekao Josipu: »Reci svojoj braći sljedeće: ‘Natovarite svoje životinje hranom pa se vratite u zemlju Kanaan. ¹⁸ Zatim dovedite svog oca i svoje obitelji k meni, a ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu te ćete se nauživati obilne plodnosti te zemlje.’ ¹⁹ Nadalje im prenesi zapovijed: ‘Uzmite sebi nekoliko kola iz Egipta za svoju djecu, žene i oca pa ih dovezite ovdje. ²⁰ Ne žalite ako ne možete ponijeti sve svoje stvari jer će najbolje u cijelom Egiptu biti vaše.’«

²¹ I Izraelovi su sinovi učinili tako. Josip im je dao kola, kao što je faraon zapovjedio, i namirnice za put. ²² Svakom od njih dao je novu odjeću, a Benjaminu tristo srebrnjaka i pet kompleta odjeće. ²³ Svome je ocu poslao deset magaraca natovarenih egipatskim dobrima i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i namirnicama za put u Egipat. ²⁴ Zatim je otpremio svoju braću i na odlasku im rekao: »Ne uznemiravajte se ni zbog čega na putu!«

²⁵ Tako su otišli iz Egipta i stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan. ²⁶ Kad su mu rekli: »Josip je živ! I vlada nad cijelim Egiptom!« Jakov se zaprepastio i nije mogao vjerovati što čuje. ²⁷ No kad su mu prepričali sve što im je Josip rekao i kad je vidio kola koja je Josip poslao za prijevoz, njihov je otac Jakov živnuo duhom. ²⁸ Tada je rekao: »Dovoljno je što je moj sin Josip još živ. Moram ga vidjeti prije nego što umrem.«