Beginning

Jakov se sprema za susret s Ezavom

32 I Jakov je otišao, a dok je bio na putu, došli su mu ususret Božji anđeli. ² Kad ih je ugledao, rekao je: »Ovo je Božji vojni tabor.« Zato je to mjesto nazvao Mahanaim^[a].

³ Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Ezavu, koji je bio u kraju Seiru, u zemlji Edom. ⁴ Uputio ih je: Recite ovako mome gospodaru Ezavu: »Tvoj sluga Jakov kaže: ‘Živio sam kao stranac kod Labana i čekao ondje sve do sada. ⁵ Imam goveda, magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje. Šaljem ti glasnike da te obavijeste, gospodaru, u nadi da ću steći tvoju naklonost’.«

⁶ Glasnici su se vratili Jakovu i izvijestili ga: »Bili smo kod tvog brata Ezava i on ti dolazi ususret, a s njim i četiri stotine ljudi.« ⁷ Jakov se ukočio od straha. Zatim je svoje ljude, sitnu stoku, krupnu stoku i deve podijelio u dva tabora. ⁸ Mislio je: »Ako Ezav dođe do jedne skupine i napadne je, druga će pobjeći.«

⁹ Tada se Jakov pomolio: »Bože moga djeda Abrahama, Bože moga oca Izaka, BOŽE koji si mi rekao: ‘Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini. Ja ću učiniti da ti bude dobro’, ¹⁰ nisam dostojan sve ljubavi i vjernosti koje si iskazao svome slugi. Imao sam samo štap kad sam prešao preko rijeke Jordan, a sad su od mene nastala dva tabora. ¹¹ Molim te, spasi me od mog brata Ezava jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i djecu. ¹² A ti si rekao: ‘Znaj da ću učiniti da ti ide dobro i dati ti mnogo potomaka, kao bezbroj zrnaca morskog pijeska.’«

¹³ Jakov je ondje prenoćio pa od onoga što je imao sa sobom pripremio dar za Ezava: ¹⁴ 200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova, ¹⁵ 30 deva s njihovim mladuncima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca. ¹⁶ Zatim ih je povjerio svojim slugama, svakom zasebno stado, i rekao im: »Idite preda mnom i napravite razmak između svakog stada.« ¹⁷ Slugu je na čelu uputio: »Kad te moj brat Ezav sretne i upita: ‘Čiji si i kamo ideš? Čija je to stoka pred tobom?’, ¹⁸ ti odgovori: ‘Pripada tvome slugi Jakovu. To je dar koji šalje mome gospodaru Ezavu. A on, evo, dolazi za nama.’« ¹⁹ Zatim je uputio drugog i trećeg slugu, i tako sve koji su pratili stada: »I vi to isto recite Ezavu kad ga sretnete. ²⁰ I pazite da kažete: ‘Evo, tvoj sluga Jakov dolazi za nama.’«

Jer, Jakov je mislio: »Primirit ću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe pa, kad se kasnije sretnemo, možda će me lijepo primiti.« ²¹ Tako je Jakov poslao dar Ezavu, a te je noći ostao u taboru.

²² Tijekom noći Jakov je ustao i poslao obje svoje žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova da prijeđu potok Jabok preko gaza. ²³ Nakon što je njih poslao preko potoka, poslao je preko i svu svoju imovinu.

Jakov se hrva s Bogom

²⁴ Tako je Jakov ostao sam, ali se pojavio neki čovjek i hrvao se s njim do svanuća. ²⁵ Kad je čovjek vidio da ga ne može pobijediti, dok su se hrvali, udario ga je u zglob kuka i iščašio mu kuk.

²⁶ Zatim je rekao Jakovu: »Pusti me jer već sviće dan.«

No Jakov odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.«

²⁷ Čovjek ga upita: »Kako se zoveš?«

On odgovori: »Jakov.«

²⁸ »Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael^[b]«, rekao je, »jer si se borio s Bogom i s ljudima, i pobijedio.«

²⁹ Jakov je rekao: »Molim te, reci mi svoje ime.«

Ali on odgovori: »Zašto me pitaš za ime?«

I zatim je ondje blagoslovio Jakova.

³⁰ Jakov je to mjesto nazvao Penuel^[c], Rekao je: »Vidio sam Boga licem u lice, a život mi je bio pošteđen.« ³¹ Kad je otišao iz Penuela, iznad njega je granulo sunce, a on je hramao zbog povrijeđenog kuka. ³² Zato Izraelci ni danas ne jedu mišić koji povezuje zglob kuka jer tu je Jakov bio udaren.

Susret Jakova i Ezava

33 Jakov je podigao pogled i vidio Ezava kako dolazi s četiri stotine ljudi pa je podijelio djecu Lei, Raheli i dvjema sluškinjama. ² Naprijed je stavio sluškinje i njihovu djecu, za njima Leu i njezinu djecu, a Rahelu i Josipa straga. ³ On sam išao je ispred njih i sedam puta se poklonio do zemlje približavajući se svome bratu.

⁴ Ezav mu potrča ususret i zagrli ga, objesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa su obojica zaplakala. ⁵ Kad je Ezav podigao pogled i ugledao žene i djecu, upita: »Tko su ovi s tobom?«

»To su djeca koju je Bog milostivo dao tvome slugi«, odgovori Jakov.

⁶ Tada su prišle sluškinje sa svojom djecom i poklonili se. ⁷ Za njima je prišla Lea sa svojom djecom i poklonili se. Na kraju su prišli Rahela i Josip, pa su se i oni poklonili.

⁸ Ezav je upitao: »Što namjeravaš s onim stadima na koja sam naišao?«

»Steći tvoju naklonost, gospodaru«, odgovori Jakov.

⁹ No Ezav je rekao: »Ja već imam dovoljno, brate. Zadrži svoje za sebe.«

¹⁰ »Ne, molim te«, rekao je Jakov. »Ako sam stekao tvoju naklonost, primi taj dar od mene. Sad kad si me milostivo primio, vidjeti tvoje lice je kao vidjeti Božje lice. ¹¹ Molim te, prihvati blagoslov koji sam ti donio jer mi je Bog bio naklonjen pa imam svega.« Tako ga je Jakov nagovarao i Ezav je prihvatio dar.

¹² Zatim je Ezav rekao: »Krenimo sad na put. I ja ću s tobom.«

¹³ No Jakov odvrati: »Moj gospodaru, ti znaš da su djeca slabašna, a trebam paziti i na stoku koja doji. Ako stoku samo jedan dan previše tjeramo, sva će uginuti. ¹⁴ Neka moj gospodar ide ispred svog sluge, a ja ću polako, brzinom kojom mogu stoka i djeca, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.«

¹⁵ Ezav je rekao: »Daj da ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi, da pomognu.«

»Ljubazno od tebe, gospodaru, ali ne treba«, odgovori Jakov. »Dosta mi je što imam tvoju naklonost.«

¹⁶ Tako je Ezav istog dana krenuo natrag u Seir. ¹⁷ No Jakov je otišao u Sukot i ondje dao izgraditi kuću i zaklone za stoku. Zato se to mjesto i zove Sukot^[d].

¹⁸ Na kraju puta iz Mezopotamije, Jakov je sretno stigao do grada Šekema u Kanaanu i utaborio se pokraj grada. ¹⁹ Razapeo je svoj šator na zemlji koju je kupio za stotinu srebrnjaka od potomaka Hamora, Šekemovog oca. ²⁰ Ondje je napravio žrtvenik i nazvao ga »Bog Izraelov je Bog«^[e].

Dina i Šekem

34 Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, izašla je da bi posjetila žene onoga kraja. ² Kad ju je vidio Šekem, sin Hivijca Hamora, vladara one zemlje, uzeo ju je k sebi. Spavao je s njom i tako joj nanio sramotu. ³ Dina mu je prirasla srcu i on ju je zavolio pa je nježnim riječima htio zadobiti njezino srce. ⁴ Šekem je rekao svome ocu Hamoru: »Traži mi ovu djevojku za ženu.«

⁵ Kad je Jakov čuo da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu, sinovi su mu bili na polju kod stoke pa nije ništa poduzimao dok se ne vrate. ⁶ Šekemov otac Hamor došao je razgovarati s Jakovom ⁷ baš kad su se njegovi sinovi vratili s polja. Kad su čuli što se dogodilo, bili su silno ogorčeni i bijesni jer je Šekem učinio ono što je u Izraelu skandalozno i nedopustivo.

⁸ Hamor im je rekao: »Moj se sin Šekem svim srcem zaljubio u vašu kćer. Molim vas, dajte mu je za ženu. ⁹ Postanite nam rođaci—dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše. ¹⁰ Živite među nama—zemlja vam je na raspolaganju: možete u njoj živjeti, trgovati i kupovati zemlju.«

¹¹ Šekem je još rekao Dininom ocu i braći: »Molim vas za naklonost i dat ću vam što god tražite. ¹² Odredite koliku god cijenu za nevjestu želite i koliki god dar za sebe. Dat ću vam koliko tražite—samo mi djevojku dajte za ženu.«

¹³ Jakovljevi su sinovi prijetvorno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru jer je obeščastio njihovu sestru Dinu. ¹⁴ Rekli su im: »Ne možemo dati svoju sestru neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila sramota. ¹⁵ Dat ćemo vam svoj pristanak samo uz ovaj uvjet: ako postanete kao mi tako što ćete obrezati sve svoje muškarce. ¹⁶ Tada se možete ženiti našim djevojkama i mi vašim te ćemo živjeti među vama i postati jedan narod. ¹⁷ No, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo uzeti svoju sestru i otići.«

¹⁸ Njihov prijedlog svidio se Hamoru i njegovom sinu Šekemu. ¹⁹ Mladić Šekem nije nimalo oklijevao učiniti kako su tražili jer je želio Jakovljevu kćer. Kako je on imao najveći ugled u domu svog oca, ²⁰ s ocem Hamorom otišao je na vrata svoga grada da bi razgovarali sa sugrađanima.

²¹ »Ti su ljudi prijateljski raspoloženi prema nama«, rekli su. »Pustimo ih da žive i trguju u našoj zemlji jer ima dovoljno prostora za njih. Možemo se ženiti njihovim djevojkama i oni našima. ²² No oni će pristati živjeti s nama kao jedan narod samo uz ovaj uvjet: ako se svaki naš muškarac obreže kao što su oni. ²³ Neće li sva njihova stoka i imovina tako postati naša? Dajte da se složimo s njima pa će oni živjeti s nama.« ²⁴ I svi koji su došli na gradska vrata složili su se s Hamorom i Šekemom te su obrezali sve muškarce.

Osveta za Dinu

²⁵ Trećeg su dana nakon obrezanja još bili u bolovima. Tada su dvojica Jakovljevih sinova, Šimun i Levi, Dinina braća, uzeli svoje mačeve, nesmetano ušli u grad i pobili sve muškarce. ²⁶ Ubili su Hamora i njegovog sina Šekema, uzeli Dinu iz Šekemove kuće i otišli. ²⁷ Ostali su Jakovljevi sinovi došli na mjesto pokolja i opljačkali grad zato što su im obeščastili sestru. ²⁸ Uzeli su njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što su imali u gradu i na polju. ²⁹ Odnijeli su sve njihovo bogatstvo, porobili sve njihove žene i djecu te opljačkali sve što je bilo u kućama.

³⁰ Tada je Jakov rekao Šimunu i Leviju: »Uvalili ste me u nevolju jer ste me učinili omraženim stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perižanima. Nas je malo pa, ako se udruže protiv nas i napadnu, uništit će i mene i moje ukućane.«

³¹ No oni su rekli: »Zar smo trebali pustiti da s našom sestrom postupaju kao s prostitutkom?«