Beginning

30 Kad je Rahela vidjela da Jakovu ne rađa djecu, postala je ljubomorna na svoju sestru. Rekla mu je: »Daj mi djecu, inače ću umrijeti!«

² Jakov se razljutio na Rahelu i rekao: »Pa nisam ja Bog. On ti nije dao da rađaš djecu.«

³ A ona je rekla: »Evo moje sluškinje Bilhe—spavaj s njom, da ona rodi za mene i da preko nje dobijem djecu.«

⁴ Tako mu je dala svoju sluškinju Bilhu za ženu, a Jakov je spavao s njom. ⁵ Bilha je zatrudnjela i rodila mu sina.

⁶ Tada je Rahela rekla: »Bog je presudio u moju korist. Čuo je moju molitvu i dao mi sina.« Zato ga je nazvala Dan^[a].

⁷ Rahelina sluškinja Bilha ponovo je zatrudnjela i rodila Jakovu drugog sina. ⁸ Rahela je tada rekla: »Žestoka je bila borba s mojom sestrom, ali pobijedila sam.« Zato mu je dala ime Naftali^[b].

⁹ Kad je Lea vidjela da je prestala rađati, dala je svoju sluškinju Zilpu Jakovu za ženu. ¹⁰ Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu sina. ¹¹ Lea je tada rekla: »Kakva sreća!« Zato mu je dala ime Gad^[c].

¹² Leina je sluškinja Zilpa rodila Jakovu i drugog sina, a ¹³ Lea je tada rekla: »Jako sam sretna! Sad će me žene zvati sretnom!« Zato mu je dala ime Ašer^[d].

¹⁴ U vrijeme pšenične žetve Ruben je otišao u polje i našao mandragoru^[e] pa ju je donio svojoj majci Lei. No Rahela tada reče Lei: »Molim te, daj mi malo mandragore tvoga sina.«

¹⁵ Lea joj odgovori: »Zar ti nije dosta što si mi uzela muža, nego mi želiš uzeti i mandragoru moga sina?«

»Onda ovako«, rekla je Rahela, »neka Jakov noćas spava s tobom u zamjenu za mandragoru tvoga sina.«

¹⁶ Kad se Jakov uvečer vratio s polja, Lea mu je izašla ususret i rekla: »Večeras spavaš sa mnom jer sam te unajmila za mandragoru svoga sina.« Tako je Jakov te noći spavao s njom.

¹⁷ Bog je čuo Leinu molitvu te je zatrudnjela i rodila Jakovu petog sina. ¹⁸ Tada je rekla: »Bog me nagradio što sam svoju sluškinju dala svome mužu.« Zato mu je dala ime Isakar^[f].

¹⁹ Zatim je Lea ponovo zatrudnjela i rodila Jakovu šestog sina. ²⁰ Tada je rekla: »Bog mi je dao divan dar. Sad će me moj muž poštovati jer sam mu rodila šest sinova.« Zato mu je dala ime Zebulun^[g].

²¹ Kasnije je Lea rodila kćer i dala joj ime Dina.

²² Zatim se Bog sjetio Rahele, ispunio njezinu molbu i učinio je plodnom. ²³ Zatrudnjela je i rodila sina pa rekla: »Bog je uklonio moju sramotu.« ²⁴ Dala mu je ime Josip^[h], govoreći: »Neka mi BOG nadoda još jednog sina.«

Jakov vara Labana

²⁵ Kad je Rahela rodila Josipa, Jakov je rekao Labanu: »Pusti me da se vratim u svoj rodni kraj. ²⁶ Daj mi moje žene i djecu, za koje sam ti služio, i pusti nas da idemo. Dobro znaš koliko sam radio za tebe.«

²⁷ Laban mu odgovori: »Ako sam stekao tvoju naklonost, poslušaj me. Gatanjem sam doznao da me BOG zbog tebe blagoslovio. ²⁸ Odredi plaću koju tražiš i dat ću ti je.«

²⁹ Jakov mu odgovori: »Znaš kako sam ti služio i što je bilo s tvojom stokom. ³⁰ Ono malo što si imao prije mog dolaska sad se obilno uvećalo i BOG te blagoslovio kroz sve što sam radio. Zar nije vrijeme da počnem raditi za svoj dom?«

³¹ Laban je upitao: »Što da ti dam?«

»Nemoj mi ništa dati«, odgovori Jakov. »Ali, ako ovo učiniš za mene, nastavit ću pasti i čuvati tvoja stada: ³² pusti me da danas prođem kroz sva tvoja stada i izdvojim svaku pjegavu i šarenu ovcu, svako crno janje te svaku šarenu i pjegavu kozu. Neka mi to bude plaća. ³³ Kad ubuduće budeš provjeravao stoku, koju sam uzeo kao plaću, neka moje poštenje svjedoči za mene. Svaka koza u mom posjedu, koja ne bude šarena ili pjegava, i svako janje, koje ne bude crno, neka se smatraju ukradenima.«

³⁴ »U redu«, rekao je Laban. »Neka bude kako si rekao.« ³⁵ No toga je istog dana Laban iz stada uklonio sve jarce koji su imali pruge ili šare, sve pjegave i šarene koze, sve koje su bile imalo bijele i svu crnu janjad pa ih predao svojim sinovima. ³⁶ Zatim je sa sinovima i stokom otišao tri dana hoda daleko od Jakova, dok je Jakov ostao napasati ostala Labanova stada.

³⁷ Jakov je uzeo svježe grane jablana, badema i platane pa na njima napravio bijele pruge, guleći koru i ogoljujući bijelo drvo. ³⁸ Zatim je te prugaste grančice stavio u sva pojila, da budu pred stadima kad dolaze piti. Budući da se stoka parila kad je dolazila na pojila, ³⁹ parila se ispred grana pa je rađala prugaste, pjegave i šarene mlade.

⁴⁰ Jakov je mladu stoku odvojio, a ostalu okrenuo da gleda u prugastu i crnu stoku koja je pripadala Labanu. Jakov je dobio svoja odvojena stada i nije ih miješao s Labanovima. ⁴¹ Kad su se snažnije životinje iz stada parile, stavljao bi grane u pojila ispred životinja, da se pare pored njih. ⁴² No pred kržljave životinje Jakov nije stavljao grane te su one pripale Labanu, a snažne njemu. ⁴³ Tako se Jakov silno obogatio jer je stekao velika stada ovaca i koza, deve i magarace, sluškinje i sluge.

Jakov bježi od Labana

31 Jakov je čuo kako Labanovi sinovi govore: »Jakov je uzeo sve što je imao naš otac. Sve je ovo bogatstvo stekao na onome što je pripadalo našemu ocu.« ² Jakov je primijetio i da se Laban prema njemu više ne odnosi prijateljski kao prije.

³ Tada je BOG rekao Jakovu: »Vrati se u zemlju svojih predaka, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.«

⁴ Jakov je poslao po Rahelu i Leu, da dođu na polje gdje su mu bila stada. ⁵ Rekao im je: »Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao prije. No Bog mog oca bio je sa mnom. ⁶ Znate da sam vašem ocu služio svom snagom, ⁷ a on me ipak varao i deset puta mi mijenjao plaću. Ali Bog mu nije dao da mi naudi. ⁸ Kad god je Laban rekao: ‘Pjegava mladunčad bit će ti plaća’, u svim stadima se rađala pjegava mladunčad. Kad god je rekao: ‘Prugasti će ti biti plaća’, u svim su se stadima rađali prugasti mladi. ⁹ Tako je Bog oduzeo stoku vašem ocu i dao je meni.

¹⁰ Jednom sam, u vrijeme parenja stada, u snu vidio da su jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. ¹¹ Božji mi je anđeo rekao u snu: ‘Jakove!’, a ja sam odgovorio: ‘Evo me, slušam!’ ¹² Nastavio je: ‘Pogledaj i vidjet ćeš da su svi jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. Jer, vidio sam što ti Laban radi. ¹³ Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao kameni stup i zavjetovao mi se. Sad idi iz ove zemlje i vrati se u svoj rodni kraj.’«

¹⁴ Rahela i Lea mu odgovore: »Mi više nemamo nasljedstva u kući svoga oca. ¹⁵ Postupa s nama kao da smo strankinje. Ne samo što nas je prodao već je potrošio sav novac koji je dobio zbog nas. ¹⁶ Sve bogatstvo, koje je Bog oduzeo našem ocu, i dao tebi, svakako pripada nama i našoj djeci. Stoga, učini što ti je Bog rekao.«

¹⁷ Tada je Jakov natovario svoju djecu i žene na deve, ¹⁸ pokrenuo svu svoju stoku, ponio sva dobra, koja je stekao u Mezopotamiji, pa krenuo svome ocu Izaku u zemlju Kanaan.

¹⁹ Kad je Laban bio otišao šišati vunu s ovaca, Rahela je ukrala kipove raznih bogova iz njegove kuće.^{[i] 20} Jakov je zavarao Aramejca Labana jer mu nije rekao da odlazi. ²¹ Tako je pobjegao sa svime što je imao. Kad je prešao preko rijeke Eufrat, zaputio se u gorski kraj Gilead.

Laban u potjeri za Jakovom

²² Trećeg su dana javili Labanu da je Jakov pobjegao. ²³ Laban je sa sobom poveo rođake pa je sedam dana gonio Jakova prije nego što ga je sustigao u gorskom kraju Gileadu. ²⁴ No Bog je noću došao Aramejcu Labanu u snu i rekao mu: »Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.«^[j]

²⁵ Kad ga je Laban sustigao, Jakov je već bio razapeo svoje šatore u gorskom kraju Gileadu pa su se ondje utaborili i Laban i njegovi rođaci.

²⁶ Laban je rekao Jakovu: »Što si učinio? Zavarao si me i odveo mi kćeri kao da su ratni zarobljenici. ²⁷ Zašto si pobjegao potajno i zavarao me? Zašto mi nisi ništa rekao? Bio bih te ispratio s veseljem i pjesmom, uz tamburine i lire. ²⁸ Nisi mi dao ni da izljubim svoje unuke i kćeri na odlasku. Glupo si postupio. ²⁹ Mogao bih ti nauditi, ali mi je Bog tvog oca noćas rekao: ‘Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.’ ³⁰ Znam da si otišao jer si čeznuo za domom svog oca. No zašto si mi ukrao bogove?«

³¹ Jakov odgovori Labanu: »Bojao sam se da ćeš mi silom oduzeti svoje kćeri. ³² Ako kod nekoga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pred našim rođacima, kao svjedocima, pogledaj je li nešto tvoje kod mene, pa ako jest, uzmi to natrag.« A Jakov nije znao da je Rahela ukrala kipove bogova.

³³ Laban je ušao u Jakovljev šator, u Lein šator i u šator gdje su boravile dvije sluškinje, ali nije našao bogove. A zatim je otišao u Rahelin šator. ³⁴ No kad je Rahela ukrala kućne bogove, sakrila ih je u devino sedlo pa je baš sjedila na njima. Laban je pretražio cijeli šator i nije ih našao.

³⁵ Rahela je rekla svome ocu: »Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu ustati pred tobom, imam mjesečnicu.« Tako je Laban tražio, ali nije mogao pronaći kućne bogove.

³⁶ Tada se Jakov razljutio pa počeo koriti Labana. »Kakav sam to prekršaj napravio?« upita on Labana. »Koji sam to grijeh počinio da me tako progoniš? ³⁷ Sad kad si pretražio sve moje stvari, jesi li našao išta što pripada tvom domu? Stavi to ovdje pred svoje i moje rođake pa neka presude između nas dvojice.

³⁸ Za ovih dvadeset godina, koliko sam bio kod tebe, tvoje ovce i koze nisu pobacile. Nisam jeo ovnove iz tvojih stada. ³⁹ Nisam ti pravdao stoku, koju su rastrgale divlje zvijeri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Od mene si tražio da ti platim za sve što je ukradeno, bilo danju ili noću. ⁴⁰ Evo kako mi je bilo: danju me morila vrućina, a noću hladnoća, pa nisam mogao spavati. ⁴¹ Dvadeset sam godina bio kod tebe. Četrnaest sam ti godina služio za tvoje dvije kćeri i šest za moje stado, a plaću si mi mijenjao deset puta. ⁴² Da Bog mog oca nije bio za mene—Abrahamov Bog i strahopoštovani Izakov Bog—ti bi me sigurno otpremio praznih ruku. No Bog je vidio moju muku i trud i zato te noćas ukorio.«

Jakov i Laban sklapaju savez

⁴³ Laban odgovori Jakovu: »Ove su žene moje kćeri, ova su djeca moja krv, ova su stada moja, i sve što vidiš, pripada meni. No što da sad učinim u vezi svojih kćeri i njihove djece? ⁴⁴ Hajde da ti i ja sklopimo savez pa neka bude svjedokom između mene i tebe.«

⁴⁵ Tada je Jakov uzeo jedan kamen, uspravio ga kao znak ⁴⁶ pa rekao svojim rođacima: »Nakupite kamenja.« Oni su uzeli kamenje i napravili hrpu te su pored nje jeli. ⁴⁷ Laban je hrpu nazvao Jegar Sahaduta^[k], a Jakov ju je nazvao Galed^[l].

⁴⁸ Laban je rekao: »Ova je hrpa danas svjedok između tebe i mene.« Zato su joj dali ime Galed.

⁴⁹ A nazvali su je i Mispa^[m] jer je Laban rekao: »Neka BOG stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugoga. ⁵⁰ Ako budeš loše postupao s mojim kćerima, ili uzimao druge žene pored njih, premda ja za to ne bih doznao, imaj na umu da je Bog svjedok između tebe i mene.«

⁵¹ Laban je još rekao Jakovu: »Pogledaj ovu hrpu i ovaj kameni stup koji sam postavio između nas. ⁵² Ova je hrpa svjedok i ovaj je stup svjedok da neću prijeći pored ove hrpe na tvoju stranu, da ti naudim, i da ti nećeš pored ove hrpe i ovog stupa prijeći na moju stranu, da meni naudiš. ⁵³ Neka Bog tvog djeda Abrahama, koji je i Bog mog djeda Nahora, presudi među nama.«

I Jakov se zakleo strahopoštovanim Bogom svog oca Izaka. ⁵⁴ Zatim je prinio žrtvu ondje, na gori, i pozvao svoje rođake da jedu. Nakon što su jeli, na gori su i prenoćili.

⁵⁵ Sutradan, Laban je ustao rano ujutro, poljubio svoje unuke i kćeri, blagoslovio ih, pa se vratio kući.