Beginning

Hagara i Išmael

16 Abramova žena Saraja nije mu rađala djecu, a imala je ropkinju Egipćanku koja se zvala Hagara, ² pa je rekla Abramu: »Gle, BOG mi nije dao djecu. Idi i spavaj s mojom ropkinjom—možda ću ih dobiti preko nje.«

I Abram je poslušao Saraju. ³ Prošlo je deset godina kako je Abram živio u Kanaanu, kad je njegova žena Saraja dala svoju ropkinju, Egipćanku Hagaru, svome mužu Abramu za ženu. ⁴ Spavao je s Hagarom pa je zatrudnjela. Kad je vidjela da je trudna, počela je prezirati svoju gospodaricu.

⁵ Saraja je rekla Abramu: »Ti si kriv za nepravdu koja mi je učinjena. Dala sam svoju ropkinju u tvoj zagrljaj, a kad je vidjela da je trudna, počela me prezirati. BOG će presuditi tko je od nas dvoje u pravu.«^[a]

⁶ »Slušaj, tvoja je ropkinja u tvojoj vlasti«, rekao je Abram. »Učini s njom kako misliš da je najbolje.«

Saraja je tada zlostavljala Hagaru pa je ona pobjegla od nje.

⁷ BOŽJI je anđeo pronašao Hagaru kod izvora u pustinji, koji se nalazi na putu za Šur. ⁸ Upitao je: »Hagaro, Sarajina ropkinjo, odakle si došla i kamo ideš?«

»Bježim od svoje gospodarice Saraje«, odgovorila je.

⁹ »Vrati se gospodarici i pokori joj se«, rekao joj je BOŽJI anđeo ¹⁰ i objavio: »Dat ću ti toliko potomaka da se njihovo mnoštvo neće moći prebrojati.« ¹¹ I još joj je BOŽJI anđeo objavio:

¹³ Tada je ona BOGA, koji joj je govorio, nazvala Bog Koji Me Vidi^[d]. Rekla je: »Vidjela sam Boga koji me vidi!« ¹⁴ Zato se taj bunar zove Bunar Živoga Koji Me Vidi^[e], a nalazi se između Kadeša i Bereda.

¹⁵ Hagara je Abramu rodila sina, a on mu je dao ime Išmael. ¹⁶ Abram je imao osamdeset i šest godina kad mu je Hagara rodila Išmaela.

Božje obećanje i savez s Abramom

17 Kad je Abram imao devedeset i devet godina, BOG mu se objavio i rekao mu: »Ja sam Bog Svemoćni^[f]. Živi u mojoj prisutnosti, slušaj me i čini što je dobro. ² Sklopit ću savez s tobom i dat ću ti mnogo potomaka.«

³ Abram se poklonio do zemlje, a Bog mu je rekao: ⁴ »Ovo je moj savez s tobom: Bit ćeš otac mnogih naroda. ⁵ Više se nećeš zvati Abram^[g], nego će ti ime biti Abraham^[h] jer sam te učinio ocem mnogih naroda. ⁶ Dat ću ti mnogo potomaka, pa će od tebe nastati narodi i poteći kraljevi. ⁷ Sklopit ću savez s tobom i tvojim potomcima iz naraštaja u naraštaj. Bit će to vječni savez. I bit ću tvoj Bog i Bog tvojih potomaka. ⁸ Tebi i tvojim potomcima zauvijek ću dati u posjed svu zemlju Kanaan, u kojoj si sada došljak. I bit ću njihov Bog.«

Obrezanje kao znak saveza

⁹ Zatim je Bog rekao Abrahamu: »A ti se drži mog saveza—ti i tvoji potomci iz naraštaja u naraštaj. ¹⁰ Ovo je moj savez s tobom i tvojim potomcima koji trebaš držati: svako vaše muško dijete mora biti obrezano^[i]. ¹¹ Odstranite kožicu spolovila, i to će biti znak saveza između mene i vas. ¹² Neka se, iz naraštaja u naraštaj, svako muško dijete obreže osmog dana po rođenju. Tako i svaki rob rođen u tvome domu ili kupljen od stranca, a koji nije tvoj potomak. ¹³ Bilo da je rođen u tvom domu ili kupljen, mora ga se obrezati. Na vašem će tijelu biti znak da moj savez traje zauvijek. ¹⁴ Svako neobrezano muško—svaki onaj kome se ne obreže kožica spolovila—neka se odstrani iz svog naroda, zbog kršenja saveza.«

Obećani sin Izak

¹⁵ Bog je još rekao Abrahamu: »Svoju ženu više ne zovi Saraja jer će joj ime biti Sara^[j]. ¹⁶ Blagoslovit ću je i od nje ti dati sina. Blagoslovit ću je tako da će postati majka narodima i kraljevi naroda poteći će od nje.«

¹⁷ Nato se Abraham pokloni do zemlje pa se nasmije i reče u sebi: »Zar će se čovjeku koji ima sto godina roditi dijete? Zar će Sara s devedeset godina postati majka?«

¹⁸ Zatim je rekao Bogu: »Kad bi barem Išmael uživao tvoju naklonost.«

¹⁹ Bog je odgovorio: »Ne! Tvoja žena Sara rodit će ti sina, a ti ćeš mu dati ime Izak^[k]. S njim i njegovim potomcima sklopit ću vječni savez. ²⁰ Čuo sam što si želio za Išmaela. Blagoslovit ću ga, učiniti ga plodnim i dati mu mnogo potomaka. Bit će otac dvanaestorici glavara i od njega ću načiniti velik narod. ²¹ No svoj ću savez sklopiti s Izakom, kojeg će ti Sara roditi dogodine u ovo vrijeme.«

²² Kad je završio razgovor s Abrahamom, Bog se podigao od njega.

²³ Istoga je dana Abraham učinio što mu je Bog bio rekao. Obrezao je svog sina Išmaela i sve robove rođene u svom domu i sve kupljene robove—svako muško iz svog doma. ²⁴ Abraham je imao devedeset i devet godina kad se obrezao, ²⁵ a njegov sin Išmael trinaest. ²⁶ Tako su se Abraham i njegov sin Išmael obrezali istog dana, ²⁷ a s njima i svi muškarci u Abrahamovom domu—robovi rođeni u njegovom domu i oni kupljeni.

Tri posjetitelja

18 Jednom, dok je Abraham za podnevne žege sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, pokazao mu se BOG. ² Podigao je pogled i ugledao tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je ususret i poklonio se do zemlje. ³ Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći pokraj svog sluge, a da ne svratiš. ⁴ Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite pod drvetom. ⁵ Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao slugi, čast mi je ugostiti vas.«

»Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«

⁶ Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću^[l] najboljeg brašna pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«

⁷ Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi koji ga žurno spremi za jelo. ⁸ Potom je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele, koje je bio pripremio, te stavio pred njih. Dok su jeli, stajao je pokraj njih pod drvetom.

⁹ »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga.

»Eno je u šatoru!« odgovorio je.

¹⁰ Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja će žena Sara već imati sina.«

A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala. ¹¹ Abraham i Sara već su bili u poodmaklim godinama starosti i ona više nije mogla rađati.

¹² Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«

¹³ Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete? ¹⁴ Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«

¹⁵ Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«.

No BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«

Abraham se zauzima za Sodomu

¹⁶ Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

¹⁷ Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti? ¹⁸ Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁹ Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

²⁰ I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh! ²¹ Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

²² Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

²³ Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne^[m] zajedno s krivima? ²⁴ A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih? ²⁵ Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

²⁶ A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«

²⁷ Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru, ²⁸ ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?«

»Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

²⁹ Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«

³⁰ Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«

³¹ Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«

³² Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«

³³ Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.