Beginning

9 Кад је затрубио пети анђео, видео сам звезду која је пала с неба на земљу. Звезди је дат кључ од ждрела бездана. ² Ждрело бездана се отвори, и из њега покуља дим, као дим из велике пећи, тако да су се сунце и ваздух помрачили од дима из бездана. ³ Из дима изађоше на земљу скакавци; њима је дата моћ земаљских шкорпија. ⁴ Било им је речено да не нашкоде трави на земљи, ни зеленилу, нити икаквом дрвету, него само људима који на својим челима немају Божији печат. ⁵ Међутим, није им било дозвољено да их убијају, него само да их муче током пет месеци. Њихово мучење слично је мучењу од убода шкорпије. ⁶ У те дане, људи ће тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али ће смрт бежати од њих.

⁷ Скакавци су изгледом били слични коњима опремљеним за бој. На главама су имали нешто слично златним крунама. Лица су им била људска, ⁸ коса им је била женска, а зуби као у лава. ⁹ На себи су имали оклопе као од гвожђа, а шум њихових крила био је као тутњава бојних кола са мноштвом коња који хрле у бој. ¹⁰ На реповима су имали жалац као у шкорпије, и у њима моћ да науде људима током пет месеци. ¹¹ Они имају над собом цара, анђела бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.^[a]

¹² Прва невоља прође; ево, долазе још друге две за њом.

¹³ Кад је затрубио шести анђео, чуо сам један глас који је долазио из четири рога на златном жртвенику који стоји пред Богом. ¹⁴ Глас рече седморици анђела са трубама: „Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрат.“ ¹⁵ Они одрешише четири анђела који су били спремни за тај час, дан, месец и годину, да побију трећину човечанства. ¹⁶ Чуо сам да је број те војске био две стотине милиона коњаника.

¹⁷ А коњи и њихови коњаници, које сам видео у виђењу, изгледали су овако: коњаници су имали на себи оклопе ватрене, плаветне и сумпорне боје; главе коња биле су као главе лавова, а из њихових уста излазили су огањ, дим и сумпор. ¹⁸ Од ове три пошасти – огња, дима и сумпора – које су излазили из њихових уста, погибе трећина човечанства. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и у њиховим реповима. Наиме, њихови репови били су слични змијским главама помоћу којих могу да науде.

²⁰ Али остали људи који нису изгинули од ових пошасти, нису се покајали због идола које су начинили својим рукама. Они нису престали да се клањају злим духовима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не могу ни да виде, ни да чују, нити да ходају. ²¹ Нису се покајали ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, нити за своје крађе.

Анђео са књижицом

10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. ² У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, ³ и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. ⁴ А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“

⁵ А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, ⁶ па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! ⁷ Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“

⁸ Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ ⁹ Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ ¹⁰ Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. ¹¹ Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“

Два сведока

11 Затим ми је дата трска слична штапу, те ми је речено: „Устани и измери храм Божији и жртвеник, те изброј оне што се клањају у њему.“ ² А спољашње двориште храма изостави, не мери га, јер је дато многобошцима, који ће газити светим градом четрдесет два месеца. ³ А ја ћу послати двојицу својих сведока, да у кострети пророкују хиљаду две стотине шездесет дана. ⁴ Они су две маслине и два свећњака који стоје пред Господарем земље. ⁵ А ако ко покуша да им науди, огањ излази из њихових уста и прождире њихове непријатеље. Ако неко хоће да им науди, мора овако да погине. ⁶ Они имају моћ да затворе небо да не пада киша док пророкују, као и моћ да воду претворе у крв и да ударе земљу свакојаким пошастима, кад год то зажеле.

⁷ А кад заврше своје сведочанство, Звер која излази из бездана заратиће против њих, па ће их победити и убити. ⁸ Њихова телеса лежаће на тргу великог града, који се у духовном смислу зове „Содома“ и „Египат“, где је и њихов Господ био разапет. ⁹ Људи из разних народа, племена, језика, и народности гледаће њихова телеса три и по дана, и неће дозволити да се њихова телеса сахране у гроб. ¹⁰ А становници земље ликоваће над њима и славити, те слати дарове једни другима, јер су та два пророка намучила становнике земље.

¹¹ Али након три и по дана, Бог удахну дух живота у њих, те они стадоше на своје ноге, па велики страх обузе оне који су ово гледали. ¹² Тада зачуше снажан глас са неба како им говори: „Узнесите се овамо!“ Они се узнеше на облаку у небо, док су их њихови непријатељи гледали.

¹³ У тај час настаде велики земљотрес, те сруши десети део града и усмрти седам хиљада људи. Остали се уплашише, па прославише Бога небеског. ¹⁴ Друга невоља прође, ево, убрзо долази трећа.

¹⁵ Кад је седми анђео затрубио, одјекнуше снажни гласови на небу, који су говорили:

¹⁶ А двадесет четири старешине које седе на својим престолима пред Богом, падоше ничице на земљу и поклонише се Богу, ¹⁷ говорећи:

¹⁹ Затим се отворио Божији храм на небу, и у њему се показао Ковчег његовог савеза. Тада ударише муње, тутњава, громови, потрес и велики град.

Жена и црвена Аждаја

12 Појави се велики знак на небу: жена одевена у сунце; месец је био под њеним ногама, а на њеној глави био је венац од дванаест звезда. ² Била је трудна и викала од порођајних болова и мука.

³ Затим се појави други знак на небу: огромна црвена Аждаја са седам глава и десет рогова, и са седам круна на својим главама. ⁴ Својим репом она повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Затим стаде пред жену која је требало да роди, да прождере њено дете – кад роди. ⁵ Жена је родила мушко дете, које ће владати свим народима гвозденом палицом. Али дете би узето к Богу и његовом престолу. ⁶ Жена побегне у пустињу, у склониште које је Бог припремио за њу, да се брину за њу хиљаду две стотине шездесет дана.

⁷ Онда настане рат на небу: Михаило са својим анђелима зарати против Аждаје. Аждаја са својим анђелима ступи у рат, ⁸ али су били поражени, те им више није било места на небесима. ⁹ Велика Аждаја је била збачена са неба. Он је она Стара змија, која се зове „Ђаво“ и „Сатана“, која доводи у заблуду сав свет. И Аждаја и њени анђели с њом били су бачени на земљу. ¹⁰ Затим сам чуо снажан глас на небу како говори:

¹³ Кад је Аждаја видела да је бачена на земљу, поче да прогања жену која је родила мушко дете. ¹⁴ Њој су дата два крила великог орла да одлети у пустињу, у своје склониште, где ће бити збринута и заштићена од змије три и по године. ¹⁵ Змија из својих уста избаци за женом реку воде да је однесе, ¹⁶ али жени притече у помоћ земља, која отвори своје ждрело и попи реку што је Аждаја избаци из својих уста. ¹⁷ Аждаја се разбесни на жену, па оде да зарати на њено остало потомство, на оне који врше Божије заповести и држе сведочанство за Исуса.

¹⁸ Аждаја стаде на обалу мора.