Beginning

Господар суботе

6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. ² Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ ⁵ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

⁶ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. ⁷ А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. ⁸ Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹ Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. ¹¹ А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

¹² У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. ¹³ Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: ¹⁴ Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

¹⁷ Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. ¹⁹ Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада је погледао своје ученике и рекао:

²³ Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

Исус поучава о љубави према непријатељима

²⁷ А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. ²⁸ Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. ³¹ Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³² Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. ³³ И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. ³⁴ Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? ³⁵ Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷ И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. ³⁸ Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹ Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³ Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. ⁴⁴ Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

⁴⁶ Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? ⁴⁷ Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. ⁴⁸ Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. ⁴⁹ А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“

Исус исцељује капетановог слугу

7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. ² Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. ³ Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. ⁴ Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“

⁶ Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. ⁷ Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. ⁸ Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

⁹ Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ ¹⁰ Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.

Исус подиже из мртвих младића из Наина

¹¹ Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. ¹² Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. ¹³ Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“

¹⁴ Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ ¹⁵ Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ ¹⁷ Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

¹⁸ Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“

²⁰ Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“

²¹ Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. ²² Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. ²³ Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“

²⁴ Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? ²⁵ Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. ²⁶ Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. ²⁷ То је онај о коме је писано:

²⁸ Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“

²⁹ Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. ³⁰ Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.

³¹ Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? ³² Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ ³⁴ Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ ³⁵ Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“^[a]

Исус у кући Симона фарисеја

³⁶ Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. ³⁷ А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, ³⁸ па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.

³⁹ А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“

⁴⁰ Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“

„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:

⁴¹ „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. ⁴² Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“

⁴³ Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“

⁴⁴ Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.

⁴⁷ Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“

⁴⁸ А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ ⁴⁹ Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“

⁵⁰ Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“