Beginning
1 Пророштво које је видео пророк Авакум:
Авакумова жалопојка
2 О, Господе, докле да вапим за помоћ,
а ти ме не чујеш!
Вичем о насиљу,
а ти не спасаваш!
3 Зашто дајеш да гледам поквареност,
да видим невољу?
Разарање и насиље су пред очима мојим.
Ено, и насиље и неслога се дижу.
4 Зато Закон губи снагу,
зато правди никада нема места.
Злотвор опкољава праведника
и зато има места за правду искварену.
Господњи одговор
5 „У народе погледајте,
чудите се и дивите,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали
да вам ко исприча.
6 Јер, ево подижем Халдејце,
суров и нагао народ
да широм земље
осваја туђа насеља.
7 Страховит је и ужасан;
он одлучује шта је правда,
а шта достојанство.
8 Коњи су им хитрији од рисова
и свирепији од вукова у сумрак.
Коњаници им галопирају,
долазе издалека њихови коњаници;
лете, обрушавају се као лешинар
што би да ждере.
9 Сви долазе због насиља,
хорде су им окренуте истоку,
а заробљенике сакупљају
као да су песак.
10 Он се руга и царевима
и са владарима се шегачи.
Сваком се утврђењу смеје
док земљане насипе прави и осваја их.
11 Као ветар тада завиори и мине,
али крив је тај коме је божанство његова снага.“
Авакумова друга жалопојка
12 О, Господе, зар ти ниси од давнина, мој Боже свети?
Нећемо ми умрети!
О, Господе, за суд си их одредио.
О, Стено, за прекор си их учврстио.
13 Пречисте су очи твоје да би зло проматрале,
ти пакост не можеш да гледаш.
Зашто онда трпиш невернике,
ћутиш док зликовац прождире праведнијег од себе?
14 Створио си људе као рибе у мору
и као гмизавце што владара немају међу собом.
15 И он их све удицом вади,
вуче их својом мрежом
и у мрежу их скупља.
Зато се и радује и ликује.
16 Зато својој мрежи жртвује,
пали тамјан мрежи својој,
јер му она даје мастан оброк
и обиље хране.
17 И хоће ли због тога да празни мрежу своју,
да истрајно сатирате народе без задршке?
2 Стајаћу на својој стражи,
заузећу место на бедему.
Стражарићу да видим шта ће по мени рећи
и шта да му одговорим када ме укори?
Господњи одговор
2 И Господ ми је узвратио речима:
„Читко запиши објаву на плоче,
да се лако чита.
3 Јер ипак је ова објава за одређено време,
жури се крају
и не обмањује.
А ако и касни, причекај,
јер ће сигурно доћи.
Доћи ће и неће закаснити.
4 Ево човека пркосног!
У њему је душа неправедна,
а праведник ће живети од своје вере.
5 Па још и вино изневерава охолог човека
и не држи га место код куће.
Зинуо је као Свет мртвих[a].
Он је као смрт и никад му доста није.
Он за себе окупља све народе
и све људе за себе сабира.
6 А неће ли баш ти народи, сваки од њих, да покрену причу, песму ругалицу и загонетку о њему? Рећи ће:
’Тешко ономе што сабира што му не припада
– и до када тако мисли –
што је себе накрцао залозима?’
7 Неће ли се ненадано дићи зајмодавци твоји?
Пробудиће се они пред којима ћеш стрепети,
па ћеш ти њима постати плен.
8 Зато што си многе народе похарао,
похараће тебе остатак народа.
И то за крв људи,
за насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
9 Јао оном ко за своју кућу непоштену добит згрће грамзиво,
да би у висини своје гнездо свио,
да би се спасао из руку пропасти!
10 Кући си својој срамоту нанео убијањем многих народа
и душу своју огрешио.
11 Јер ће камен из зида викати,
сведочиће греда из крова.
12 Јао ономе који на крви град гради
и насеље оснива на неправди!
13 Пази, зар није од Господа над војскама
то што народи раде за огањ
и што се људи исцрпљују низашта?
14 Јер ће се земља испунити познавањем Господа,
као што је водом испуњено море.
15 Јао ономе ко напија свога ближњег,
гнев свој излива
и опија га да би му гледао голотињу!
16 Наситићеш се срамотом више него чашћу.
Пиј сада и ти и покажи своју необрезаност.
Стићи ће те чаша у десници Господњој
и срамота ће покрити част твоју.
17 Јер ће те стићи насиље над Ливаном,
истребљење животиња преплашених,
крв људи,
насиље над земљом,
над градом
и над свима који у њему живе.
18 Каква је корист од лика који је клесар исклесао,
од ливеног идола, учитеља лажи?
Јер онај који га је направио се поуздаје у своје дело,
правећи неме идоле.
19 Јао ономе који дрвету говори: ’Буди се!’
И камену немом: ’Подигни се!’
Тај ли ће да те поучава?
Ево, опточен је златом и сребром,
али у њему нема даха.“
20 Али Господ је у свом храму светом.
Тихо пред њим, земљо сва!
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:
2 О, Господе, чуо сам вест о теби
и уплашио сам се!
О, Господе, оживи дело своје у времену,
обнови га усред година,
сети се да се смилујеш у гневу своме.
3 Са Темана долази Бог
и Светитељ са Горе Фарана. Села[b]
Величанство његово покрива небеса,
а слава његова земљу испуњава.
4 Његово светло блиста,
а у руци му је двокрака муња,
где је скровиште снаге његове.
5 Пред њим помор иде,
а пошаст га све у стопу прати.
6 Када стане, тад се земља тресе;
кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
и слежу се брда древна,
јер древни су путеви његови.
7 Видео сам тугу под шаторима Кушана,
подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.
8 О, Господе, јеси ли на реке гневан?
Гневиш ли се ти на реке
или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
својих бојних кола спасења.
9 Разоткривен и видно је постављен лук твој,
реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
10 Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
бездан се јавља хуком својим
и руке своје високо диже.
11 Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
умину на светло стрела твојих
и на блесак сјаја твога копља.
12 Ти у љутњи земљу газиш,
у јарости ти народе вршеш.
13 Излазиш због спасења свог народа,
због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
разоткриваш од пете до врата. Села
14 Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
прождиру сиромаха.
15 Ти газиш по мору коњима својим
и пене се велике воде.
16 И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
што долази на народ који нас напада.
17 Ако смоква и не пропупи,
ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
и ишчезне стока из обора,
18 у Господу ја ћу да ускликнем
и веселим се у Богу мог спасења!
19 Господ Бог је моја снага!
Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
по мом кршу даде ми да ходам.
Хоровођи уз моје жичане инструменте.
1 Реч Господња која је дошла Софонији, Кушијевом сину и потомку Годолије, Амарије и Језекије у време Амоновог сина Јосије, цара Јуде.
Суд целе земље на дан Господњи
2 „Збрисаћу, докрајчићу
све са лица земље
– говори Господ.
3 Докрајчићу и човека и звер,
докрајчићу птице с неба,
рибе из мора
и пакости са све пакоснима.
Истребићу људе са лица земље
– говори Господ.
4 Подигнућу своју руку на Јуду
и на сав живаљ Јерусалима.
Истребићу са овог места Валов остатак
и спомен на идолопоклоничке свештенике
с другим свештеницима;
5 оне што се по крововима
клањају војсци небеској,
оне који се клањају и заклињу Господу
али се заклињу Молоху[a];
6 оне што се окрећу од Господа,
оне што не траже Господа и за њега не питају.“
7 Тишина пред Господом Богом
јер је близу дан Господњи!
Спремио је Господ жртву,
сазвао је госте своје.
8 „А на дан Господње жртве
судићу главаре,
цареве синове
и све који носе
одело туђинца.
9 Казнићу све који тога дана
прескачу преко прага,
који куће својих господара
пуне насиљем и преваром.
10 Тога ће се дана чути
– говори Господ –
плач невоље са Рибљих врата,
запомагање са другог краја
и велика ломљава са брда.
11 Кукајте, о, становници Мактеса,
јер гине сав народ који тргује,
биће побијени сви који мере сребро.
12 У то време ћу светиљкама да претражим Јерусалим.
Судићу народу полеглом ко вино по талогу своме,
који у срцу свом говори:
’Господ не чини добро, а ни зло не чини!’
13 Благо ће им плен постати
и опустеће им куће.
Куће ће зидати,
али живети у њима неће,
садиће винограде,
али вино њихово неће пити.“
14 Близу је велики дан Господњи!
Близу је и све је ближи и ближи!
Горак је повик дана Господњег
и ено виче ратник.
15 Тај дан ће бити дан гнева,
дан невоље и страдања,
дан разарања и пустошења,
дан мрклог мрака,
дан облака и густе таме;
16 дан труба и бојног поклича
над градовима утврђеним,
над кулама високим.
17 „Нанећу бол људима
па ће ићи као да су слепи,
јер су Господу сагрешили.
Просуће се крв њихова као прах
и као ђубриво њихове утробе.
18 Ни њихово сребро ни злато њихово
неће моћи да их спасе
на дан гнева Господњег.“
Пламен његове ревности
прождраће сву земљу,
јер ће сигурно и страшно докрајчити
сав живаљ земаљски.
Јуда и Јерусалим осуђени са народима
Јуда сабрана на покајање
2 Саберите се! Саберите се,
о, народе који стида немаш,
2 пре него се осуда оствари
и дан прође као плева;
пре него на вас дође
пламен гнева Господњег,
пре него на вас дође
дан гнева Господњег.
3 Тражите Господа, о, сви понизни у земљи,
који извршавате његове судове.
Тражите праведност! Тражите понизност,
па можда на дан гнева Господњег
скривени будете.
Филистеја
4 Јер Газа ће бити напуштена,
Аскалон ће пустош постати,
Азоту ће народ истерати у по бела дана,
а Акарон ће бити искорењен.
5 Јао Херећанима,
становницима приморског краја!
О, Ханане,
реч је Господња против тебе,
земљо филистејска:
„Уништићу ти сваког живог!“
6 Приморски ће крај постати пашњаци,
пастирске ливаде
и торови за овце.
7 Зато ће овај крај припасти
остатку дома Јудиног
и по њему ће се напасати.
Увече ће легати
по кућама Аскалона
јер ће их се сетити Господ, Бог њихов,
и вратиће њихове изгнанике.
Моав и Амон
8 „Чуо сам ругање Моаваца
и понижавање Амонаца.
Они хуле на мој народ,
осилили су се на њиховој граници.
9 Зато, живота ми мога
– говори Господ над војскама,
Бог Израиљев –
Моавци ће бити као Содома,
а Амонци као Гомора:
царство коприва, слана јама
и вечна пустош.
Похараће их остатак мог народа,
преостали од мога народа ће их запосести.“
10 И ово им је уместо њиховог поноса,
јер су осионо понижавали
народ Господа над војскама.
11 Биће Господ страшан према њима
јер ће помести све богове земаљске.
Сва острва народа ће му се поклонити,
баш свако са свог места.
Куш
12 „А и ви, о, Кушани,
бићете сасечени мачем мојим!“
Асирија
13 Пружиће он руку своју на север
и уништиће Асирију.
Ниниву ће учинити пустаром
спрженом као пустиња.
14 Крда ће лежати по њој
и све врсте животиња.
Буљина и сова
по њеним стубовима ноћ проводе,
хучу на прозору.
Разваљен ће бити праг
јер је он изломио даску од кедра.
15 Такав ће бити охоли град
што спокојно почива,
који у свом срцу каже:
„Ја једини и нико као ја!“
Како си постао пустош,
брлог сваке звери!
Ко год мимо њега прође звиждаће,
одмахнуће руком.
Јерусалим
3 Јао поганом и оскрнављеном граду силеџији!
2 Он не слуша глас
и не прихвата прекор Господњи.
Не поуздаје се у Бога свога
и не прилази му.
3 Усред њега главари његови
су лавови што ричу,
судије су му ноћни вуци
што до јутра све кости оглођу.
4 Његови пророци су бахати,
људи издајници.
Свештеници његови светињу скрнаве
и Закон крше.
5 Праведан је Господ усред њега!
Он не чини неправду.
Свако јутро своју правду даје
и кад сване он се не повлачи.
Али злотвор ни тад за срамоту не зна.
Јерусалим се не каје
6 „Затро сам народе
и срушио им куле.
Улице сам им опустошио
да ни пролазника нема.
Градове им зарушио
и никога нема,
нема становника.
7 А рекох:
’Свакако ћеш ме се уплашити,
прихватићеш прекор.’
Тада му се неће порушити пребивалиште
свим оним што сам наумио за њега.
Ипак, упорно су грешили
свим делима својим.
8 Зато ме чекајте
– говори Господ –
до дана када ћу се дићи због плена.
Јер је моја одлука да окупим народе,
да саберем царства
и на њих излијем своју јарост
и сав пламен гнева свога.
Тако ће у ватри ревности моје
сва земља бити прогутана.
Обнова остатка Израиља
9 Тада ћу да дам народима чиста уста
да сваки од њих призива име Господње
и раме уз раме му служе.
10 С друге стране, од река кушанских,
донеће ми житне жртве моји молиоци,
ћерка мојих расејаних.
11 Нећеш се стидети тога дана свих својих поступака
којима си се бунио против мене.
Тада ћу уклонити од тебе оне охоле,
твоје поносите,
па се више нећеш бахатити
на мојој светој гори.
12 У теби ћу оставити
народ кротак и сиромашан,
и они ће уточиште наћи
у имену Господњем.
13 Остатак Израиља неће чинити неправду
и лажи неће говорити.
Неће им у устима бити језик обмане
него ће се напасати и почиваће.
Неће бити никог да их плаши.“
14 Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15 Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16 Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17 Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18 „Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19 Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20 Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.