Beginning
Фараон, поносни кедар
31 У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:
’Коме ли си сличан по својој величини?
3 Погледај Асирију!
Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
међу облаке врх му се винуо.
4 Воде су му дале да порасте,
дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
потоке је своје одаслао
да напаја све пољско дрвеће.
5 Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
од обилних се вода разгранали.
6 У његовим гранама
гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
седели сви велики народи.
7 Диван је био у својој величини
и дужини својих грана,
јер му је корен био крај обилних вода.
8 Кедрови у Божијем врту
нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Подарио сам му лепоту –
многе гране –
па су му завидела
сва дрвета еденска у Божијем врту.
10 Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11 предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12 Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13 На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14 То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.
15 Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих[a], уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16 Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17 У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.
18 Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.
То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“
Тужбалица за фараона
32 У дванаестој години, дванаестог месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, испевај тужбалицу за фараоном, египатским царем, и реци му:
’Ти што сматраш себе лавићем народа!
Ти си као неман у мору,
хараш у својим рекама,
ногама воду таласаш,
и реке њихове мутиш!
3 Говори Господ Бог:
Разапећу своју мрежу преко тебе
са збором многих народа;
они ће те извући у мојој мрежи.
4 Оставићу те на земљи,
бацићу те на пољану,
даћу те птицама небеским,
и све дивље звери на земљи
тобом ћу наситити.
5 Тело ћу ти разбацати по горама,
испунићу долине остацима твојим.
6 Натопићу земљу крвљу твојом истеклом,
речна ће корита бити пуна твога меса.
7 А кад те угасим, застрећу небеса,
и помрачити звезде њихове.
Сунце ћу прекрити облацима,
а месец неће више давати своју светлост.
8 Помрачићу над тобом сва сјајна светлила,
и прекрити тамом твоју земљу – говори Господ Бог.
9 Испунићу бригом срца многих народа,
кад донесем твоје изломљене остатке међу народе,
у земље које не познајеш.
10 Ужасом ћу испунити многе народе,
а њихови ће се цареви згражати над тобом,
кад завитлам својим мачем пред њима.
У дан твог пада сваки ће човек
све време страховати за свој живот.
11 Јер говори Господ Бог:
Мач вавилонског цара ће те сустићи.
12 Твоје ћу мноштво побити мачевима моћних –
најокрутнијима међу свим народима.
Они ће уништити понос Египту
и истребити све његово мноштво.
13 Ја ћу побити сву његову стоку
крај обилних вода.
Људска их нога више неће мутити,
нити ће их мутити животињски папак.
14 Тада ћу умирити њихове воде,
и учинити да њихове реке теку као уље
– говори Господ Бог.
15 Кад опустошим земљу египатску
и кад земља остане без ичега у њој,
када ударим све његове становнике,
тада ће знати да сам ја Господ.’
16 Ово је тужбалица која ће се нарицати. Ћерке народа ће је нарицати; нарицаће је за Египтом и за свим његовим мноштвом – говори Господ Бог.“
Египатски потомци у царству смрти
17 У дванаестој години, петнаестога дана у месецу, дође ми реч Господња: 18 „Сине човечији, закукај над египатским мноштвом, обори га, њега и ћерке узвишених народа, у најдоње крајеве под земљом, са онима што силазе у раку. 19 Реци му: ’Јеси ли сад лепши од свих других? Силази доле и почини са необрезанима! 20 Он ће пасти међу побијене од мача; мачу је он предан. Нека га одвуку са његовим мноштвом. 21 Нека му моћници и његови помоћници кажу из средишта Света мртвих: спустили су се, леже необрезани, погинули од мача.
22 Тамо је Асирија и сав њен збор; око ње су њени гробови, сви изгинули, пали од мача. 23 Гробови им леже у најдубљим деловима јаме; њен збор је око њеног гроба, сви изгинули, пали од мача – они што су сејали ужас у земљи живих.
24 Тамо је и Елам и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, од мача пали, који су необрезани сишли у најдубље крајеве под земљом. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту с онима што силазе у раку. 25 Ставили су му лежај међу побијенима, са свим његовим гробовима око њега, сви необрезани, изгинули од мача. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту са онима што силазе у раку; смештени су међу побијене.
26 Тамо су и Месех, Тувал и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, сви необрезани, изгинули од мача, јер су сејали ужас у земљи живих. 27 Они не почивају са необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у Свет мртвих са својим оружјем за рат, који су ставили своје мачеве под своју главу и своју кривицу на своје кости, јер су ратници сејали ужас у земљи живих.
28 И ти ћеш бити сломљен, па ћеш лећи међу необрезане, са онима што су изгинули од мача.
29 Тамо је и Едом, његов цар и његови кнезови, који су упркос својој сили, стављени међу оне што су изгинули од мача. Они сад почивају међу необрезанима и онима што силазе у раку.
30 Тамо су и сви кнезови са севера и сви Сидонци који су у срамоти сишли са изгинулима због ужаса своје силе. Они су необрезани починули са изгинулима од мача, и понели своју срамоту са онима што силазе у раку.
31 Кад их фараон буде видео, утешиће се он и његова војска за свим својим мноштвом које је изгинуло од мача – говори Господ Бог. 32 Ја сам, наиме, сејао ужас у земљи живих.[b] А фараон ће са свим својим мноштвом бити положен међу необрезане, са онима што су изгинули од мача – говори Господ Бог.’“
Одговорност пророка
33 Дође ми опет реч Господња: 2 „Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, 3 и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, 4 али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. 5 Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. 6 Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’
7 Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. 8 Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. 9 Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.
10 А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ 11 Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
12 Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ 13 Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. 14 А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; 15 ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. 16 Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.
17 Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни! 18 Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње. 19 А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих. 20 А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“
Пад Јерусалима
21 У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“ 22 А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.
23 Тада ми дође реч Господња: 24 „Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Авра̂м је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’ 25 Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу? 26 Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’
27 Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе. 28 Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити. 29 И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’
30 Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’ 31 Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком. 32 Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.
33 Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.