Beginning
Двадесета прича
24 Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2 јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3 Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4 знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5 Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6 јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7 Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8 Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9 Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10 Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11 Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13 Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14 Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17 Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19 Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20 јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22 јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23 И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25 А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27 Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30 Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31 И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32 Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
Остале мудре приче
25 И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2 Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3 Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4 Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5 уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6 Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7 јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то[a] што су ти очи виделе
8 не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9 Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10 да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11 Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12 Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13 Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14 Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15 Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16 Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17 Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18 Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19 Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20 Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22 Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23 Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25 Што је студен вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26 Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27 Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28 Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
26 Као снег лети и киша о жетви,
тако част не стоји безумном.
2 Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,
тако и клетва не стиже без повода.
3 Бич је за коња, ђемови за магарца,
а батина за леђа безумног.
4 Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,
да и са̂м не би био њему налик.
5 Узврати безумноме по безумљу његовоме,
да са̂м себи не би био мудар.
6 Ноге своје са̂м сасеца, насиљем се поднапија
ко поруку шаље рукама безумног.
7 Како ноге висе одузетом,
таква је мудра прича у устима безумнога.
8 Камен у праћку веже
ко безумном почаст даје.
9 Трнова грана у руци пијанца
је мудра прича у устима безумнога.
10 Попут стрелца што рањава кога стигне,
такав је човек што унајмљује безумника
и онај што унајмљује пролазника.
11 Враћа се пас на своју бљувотину
као што се и безумник враћа безумљу своме.
12 Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?
Више је наде за безумника него за њега!
13 Ленштина говори: „Лав је на улици!
Лав је насред трга!“
14 На шаркама окрећу се врата,
а ленштина на кревету своме.
15 Ленштина умаче руку у чанак,
али је преуморан да устима својим је принесе.
16 Самом себи ленштина је мудрији
од седморице што разборито одговарају.
17 Пса за уши хвата
ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18 Као махнитави што бакље,
стреле и смрт сеје,
19 такав је човек што вара ближњег свога,
па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20 Када нема дрва и ватра се гаси,
када нема клеветника и свађа се стиша.
21 Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,
а човек свађалица да потпали свађу.
22 Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
23 Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
24 Онај који мрзи скрива се уснама својим,
а у себи сакупља превару.
25 Не веруј човеку умилног гласа
коме је у срцу седмострука гадост.
26 Он се скрива, мржњу прикрива,
али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27 Ко јаму копа, са̂м у њу пада
и ко камен ваља, на њега се сваља.
28 Лажљив језик мрзи оне које дроби
и уста ласкава рушевине праве.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.