Beginning

⁴ Нису такви опаки!
    Они су као плева што је ветар носи.
⁵ Зато опаки неће опстати на суду,
    ни грешници на збору праведних.

⁶ Јер зна Господ пут праведника,
    а пут опаких води у пропаст.
2 Зашто ли се буне народи,
    шта то људи узалуд смишљају?
² Цареви се света прикупљају,
    кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
    и на његовог Помазаника^[a]:
³ „Збацимо са себе окове њихове,
    стргнимо са себе свезе њихове!“

⁴ Смеје се онај што на небесима столује,
    Господ се то њима подругује.
⁵ Он им онда у гневу проговара,
    јарошћу их својом ужасава:
⁶ „Цара свога ја сам поставио,
    на Сиону, светој гори својој.“
⁷ Објавићу одлуку Господњу.
    Он ми рече:
„Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.
⁸ Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
    и крајеве земаљске да ти буду имовина.
⁹ Сломићеш их гвозденом палицом,
    разбићеш их као посуду од глине.“

¹⁰ Зато, цареви, будите разумни,
    примите наук, владари земаљски!
¹¹ Служите Господу у страху,
    с трепетом се радујте.
¹² Волите Сина, да му гнев не плане,
    па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
    Благо сваком ко у њему уточиште тражи!

³ А ти, Господе, штит си око мене,
    славо моја, ти ми главу дижеш!
⁴ Гласом својим призивам Господа,
    одговара он ми с горе своје свете. Села

⁵ Ја лежем и спавам, и опет се будим,
    јер Он, Господ, пружа ми ослонац.
⁶ Не бојим се ни хиљада људи,
    што одасвуд надиру на мене.

⁷ Устани, Господе,
    спаси ме, мој Боже;
све душмане моје удари у браду,
    опакима све зубе поломи.

⁸ Спасење припада Господу,
твој благослов на твом је народу. Села

² Докле ће, о, људски синови,
    слава моја бити у срамоти?
Докле ћете волети испразност,
    докле ћете ићи за преваром? Села
³ Знајте, верне је Господ одвојио за себе,
    Господ слуша кад год га позовем.

⁴ Гневите се, али не грешите,
    на постељи срцем размишљајте, утихните. Села
⁵ Принесите жртве праведне,
    у Господа се уздајте.

⁶ Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?“
    Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!
⁷ Ти си ми весељем испунио срце,
    више га има од њиховог жита,
    и од младога вина њиховог.

⁸ Ја спокојно лежем,
    спокојно и спавам,
јер ти са̂м, Господе,
    дајеш ми спокоја. Села

³ Јутром, Господе, ти глас ми чујеш,
    јутром теби приносим молитву,
    нетремице пазим, ишчекујем.
⁴ Јер ти ниси Бог коме злочин прија,
    зло не може твојим гостом бити.
⁵ Охоли ти на очи не могу изаћи,
    мрзиш све што чине неправду.
⁶ Ти затиреш оне што говоре лажи,
    крвожедне и подмукле Господ не подноси.
⁷ А ја ћу у Дом твој доћи,
    по обилном твоме смиловању,
пред твојим ћу светим Домом бити,
    у страху се теби поклонити.

⁸ Својом ме правдом води, Господе,
    због мрзитеља који ми заседу спремају;
    пут свој поравнај преда мном.
⁹ Истине им нема на уснама,
    срце им је испуњено злобом,
гроб отворен грло је њихово,
    а језик им ласка превртљиво.
¹⁰ О, Боже, кривим их прогласи,
    сплетке њихове нек их упропасте.
За грехе их многе изагнај,
    јер на тебе они устадоше.
¹¹ Нека се радују сви што у теби уточиште траже,
    нека се довека веселе које ти заклањаш,
    нека кличу они који име твоје љубе.

¹² Јер ти, Господе, благосиљаш праведног,
    милошћу га као штитом заклањаш.

⁴ Окрени се, Господе, избави ми душу,
    спаси мене због милости своје.
⁵ Јер, мртав човек тебе не спомиње,
    ко ће те из Света мртвих^[c] прослављати?

⁶ Од јецања сасвим сам клонуо;
    сву ноћ лежај ја плачем натапам,
    и свој кревет сузама обливам.
⁷ Око моје од муке се гаси,
    ишчезава због свих мојих душмана.

⁸ Одбијте од мене, сви преступници,
    јер чуо је Господ глас мог вапаја.
⁹ Чуо је Господ моју молбу,
    Господ прима моју молитву.
¹⁰ Нек се осрамоте сви моји душмани,
    нек великој смутњи подлегну,
    нек се одмах повуку у сраму.

³ Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,
    ако сам руке своје неправдом окаљао,
⁴ ако сам пријатељу злом узвратио,
    а противника без разлога пљачкао,
⁵ нека ме непријатељ гони и сустигне,
    нека живот мој на земљу згази,
    а славу моју у прашину баци. Села

⁶ У свом гневу устани, Господе,
    дигни се на бес мојих душмана,
пробуди се, у помоћ ми дођи,
    јер ти си свој суд заказао.
⁷ Нека се збор народа скупи око тебе,
    па над њима владај са висина.
⁸ Господ суди народима,
    суди ми, Господе, по праведности
        и непорочности мојој.
⁹ Бог је праведан,
    он испитује и срца и нутрину;
нека дође крај злу опаких,
    а праведнога ти учврсти.
¹⁰ Бог је мој штит,
    он спасава исправног у срцу.
¹¹ Бог је праведни судија,
    сваког дана Бог гнев свој излива.
¹² А за оног ко се не покаје,
    он ће свој мач наоштрити,
    и лук свој запети, уперити;
¹³ таквом спрема оружје смртно,
    стреле своје прави запаљиве.

¹⁴ Ето, опаки је злом бременит,
    зачиње невољу, а рађа превару.
¹⁵ Копа јаму, издуби је,
    и пада у јаму коју је начинио.
¹⁶ Невоља његова нека му се на главу врати,
    насиље његово нека му на теме падне.

¹⁷ Хвалићу Господа ради његове праведности,
    славићу песмом име Господа Свевишњег!

⁵ Ти си га мало мањим од Бога учинио,
    славом и чашћу њега си овенчао,
⁶ дела руку својих у власт си му дао,
    њему под ноге све си покорио:
⁷ све овце и говеда,
    и звериње пољско,
⁸ птице небеске, и рибе морске,
    што пливају морским стазама.

⁹ О, Господе, наш Боже,
    како је узвишено име твоје по свој земљи!