Beginning
Исус осуђен на смрт
19 Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. 2 Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, 3 па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.
4 Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ 5 Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.
Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“
6 Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:
„Разапни га, разапни!“
Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“
7 Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. 9 Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. 10 Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ 11 Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“
12 Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“
13 Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). 14 То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне[a].
Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“
15 Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“
Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“
Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ 16 Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.
Распеће
Војници су тада преузели Исуса. 17 Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). 18 Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.
19 Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. 20 Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. 21 Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“
22 Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ 23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
28 Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ 29 Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.
Исус умире
30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
31 Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32 Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33 Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34 Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35 То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36 Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37 Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“
Исусов погреб
38 После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. 39 Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. 40 Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. 41 А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. 42 Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
Празан гроб
20 У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2 Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“
3 Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4 Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5 Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6 Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7 и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8 Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9 Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да ускрсне из мртвих.
10 Тада су се ученици вратили кући.
Исус се јавља Марији из Магдале
11 А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12 и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.
13 Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“
Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14 Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.
15 Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“
Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“
16 Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)
17 Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“
18 Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.
Исус се јавља својим ученицима
19 Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20 Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21 Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22 Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
Исус се јавља Томи
24 Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25 Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“
26 Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27 Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“
28 Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“
29 Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“
30 Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31 А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
21 После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: 2 Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. 3 Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.
4 У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.
5 Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“
Они му одговорише: „Нисмо.“
6 Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.
7 Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. 8 Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара[b]. 9 Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.
10 Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ 11 Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. 12 Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. 13 Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. 14 То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.
Исус и Петар
15 После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“
16 Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Чувај моје овце!“
17 Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“
Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје овце! 18 Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, са̂м си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19 Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“
20 Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21 Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“
22 Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23 Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“
24 Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25 Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.