Beginning
У грнчаревој кући
18 Реч која дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Иди доле до грнчареве куће, па ћу ти тамо објавити своју поруку.«
3 Тако ја одох доле до грнчареве куће и видех овога како ради за грнчарским колом. 4 Али суд који је обликовао од глине поквари му се под руком, па га грнчар преобликова у други суд, обликујући га како му се чинило најбоље.
5 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 6 »Израелски народе, зар ја не могу с вама да чиним овако као овај грнчар?« говори ГОСПОД. »Као што је глина у грнчаревој руци, тако сте и ви у мојој руци, народе Израелов. 7 Ако некад објавим да ће неки народ или царство бити искорењени, оборени и затрти, 8 и ако се тај народ који сам опоменуо окрене од своје опакости, тада ћу се и ја устегнути да га ударим несрећом коју сам му наменио. 9 А ако неки други пут објавим да ће неки народ или царство бити изграђени и посађени, 10 а они почну да чине оно што је зло у мојим очима и да ме не слушају, онда ћу се ја устегнути да учиним добро које сам им наменио.
11 »Стога сада кажи народу Јуде и житељима Јерусалима: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, спремам вам несрећу и кујем науме против вас. Зато се окрените од свога злог начина живота, сваки од вас, и промените свој начин живота и своја дела.‘ 12 А они ће одвратити: ‚Не вреди. Ми ћемо и даље да се држимо својих наума и сваки од нас ће ићи за својим тврдокорним и злим срцем.‘
13 »Стога овако каже ГОСПОД:
»Распитајте се међу народима:
који је икад тако нешто чуо?
Највећу грозоту учини
Девица Израел.
14 Зар либански снег нестаје
с горских падина?
Престају ли да теку студене воде
што теку издалека?
15 А мој народ је мене заборавио.
Пале кâд ништавним идолима,
који их терају да посрћу на својим путевима
и древним стазама
и да иду неизграђеним стазама и путевима.
16 Земља ће им бити опустошена,
предмет непрестаног цоктања.
Ко год кроз њу прође,
згражаваће се и одмахивати главом.
17 Распршићу их пред њиховим непријатељима
као источним ветром.
Своја леђа ћу им показати,
а не лице,
у дан њихове несреће.«
Завера против Јеремије
18 Они рекоше: »Хајде да нешто смислимо против Јеремије, јер свештеник неће бити лишен учења Закона, ни мудрац савета, ни пророк речи. Зато хајде да га нападнемо речима[a] и да не обраћамо пажњу на оно што говори.«
19 Саслушај ме, ГОСПОДЕ,
чуј шта моји тужитељи говоре!
20 Зар се на добро узвраћа злом?
А они су ископали јаму за мене.
Сети се да сам пред тобом стајао
и заузимао се за њих,
да своју срџбу одвратиш од њих.
21 Зато им децу предај глади,
сили мача их изручи.
Нека им жене остану без деце и постану удовице,
нека им погубе мужеве,
нека им младиће смакну мачем у боју.
22 Нека се зачује јаук из њихових кућа
када изненада доведеш пљачкаше на њих.
Јер, јаму су ископали да ме ухвате
и замке поставили за моје ноге.
23 Али ти, ГОСПОДЕ, знаш све њихове завере
да ме убију.
Не опрости њихова злодела
и не избриши њихове грехе пред собом.
Нека падну пред тобом;
казни их у време свога гнева.
Сломљени крчаг
19 Овако каже ГОСПОД: »Иди и од грнчара купи крчаг од глине. Са собом поведи неколико старешина народа и неколико старешина свештеникâ, 2 па иди у долину Бен Хином, близу улаза Грнчарске капије, и тамо објави оно што ћу ти рећи.
3 »Реци им: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и житељи Јерусалима. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу несрећу на ово место од које ће зазујати у ушима сваком ко за њу чује. 4 Јер, они су ме оставили и оскврнавили ово место палећи кâд боговима које ни они, ни њихови очеви, ни цареви Јуде нису познавали, и натопили су ово место крвљу недужних. 5 Подигли су Ваалове узвишице, да своје синове спале огњем њему на жртву, што ја никад нисам заповедио ни поменуо, нити ми је пало на памет. 6 Зато, ево, долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када људи ово место више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, него Долина покоља. 7 На овом ћу месту помрсити науме Јуде и Јерусалима. Учинићу да погину од мача својих непријатеља, од руке оних који хоће да им одузму живот, а њихове лешеве даћу за храну птицама и зверима. 8 Опустошићу овај град и учинити га руглом. Ко год буде крај њега прошао, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле. 9 Учинићу да једу месо својих синова и кћери. Свако ће јести месо свога ближњега за време тешке опсаде којом ће их притиснути непријатељи, који хоће да им одузму живот.‘
10 »Онда разбиј крчаг наочиглед онима који су пошли с тобом, 11 па им кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Разбићу овај народ и овај град баш као што се овај грнчарев крчаг разбио и више не може да се поправи. Сахрањиваће мртве у Тофету док више не буде места за сахрањивање. 12 Тако ћу урадити овом месту и његовим житељима, говори ГОСПОД. Учинићу да овај град буде као Тофет. 13 Куће у Јерусалиму и палате царева Јуде биће опогањене као ово место Тофет – све куће по чијим крововима су палили кâд свим небеским звездама и изливали жртве леванице другим боговима.‘«
14 Јеремија се онда врати из Тофета, куда га је ГОСПОД био послао да пророкује, па стаде у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и рече свему народу: 15 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ево, довешћу на овај град и околна села све несреће које сам им најављивао, јер су тврдоглави и не слушају моје речи.‘«
Јеремија и Пашхур
20 Када је свештеник Пашхур син Имеров, главни управитељ Дома ГОСПОДЊЕГ, чуо Јеремију како пророкује о овоме, 2 нареди да Јеремију избатинају и баце у кладе код Венијаминове горње капије поред Дома ГОСПОДЊЕГ.
3 Сутрадан, када га је Пашхур ослободио клада, Јеремија му рече: »ГОСПОД те више не зове Пашхур, него Магор-Мисавив[b]. 4 Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да будеш ужас себи и свим својим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како падају од мача својих непријатеља. Све Јудеје ћу предати у руке цару Вавилона, који ће их одвести у Вавилон или их погубити мачем. 5 Предаћу њиховим непријатељима све богатство овога града, све плодове његовог труда, све његове драгоцености и све благо царева Јуде. Они ће све то опљачкати и однети у Вавилон као плен. 6 А ти, Пашхуре, и сви који живе у твојој кући, отићи ћеш у изгнанство у Вавилон и тамо умрети и бити сахрањен, ти и сви твоји пријатељи којима си пророковао лажи.‘«
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
12 ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне
и видиш срце и ум,
дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио своју парницу.
13 Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА!
Он живот убогога избавља
из руку опаких.
14 Проклет био дан кад сам се родио!
Благословен не био дан кад ме мајка родила!
15 Проклет био човек
који мом оцу донесе вест говорећи:
»Мушко ти се дете родило!«
16 Био тај као градови
које ГОСПОД поруши без милости,
ујутро слушао кукњаву,
а у подне бојне покличе,
17 јер ме не уби у мајчиној утроби,
да ми мајка буде гроб,
да јој утроба буде трудна довека.
18 Што изађох из мајчине утробе,
да муку и невољу гледам
и своје дане скончам у срамоти?
Бог одбија Цидкијину молбу
21 Реч од ГОСПОДА долазила је Јеремији када му је цар Цидкија послао Пашхура сина Малкијиног и свештеника Софонију сина Маасејиног.
Они рекоше: 2 »Упитај ГОСПОДА за нас, пошто нас је напао Навуходоносор, цар Вавилона. Можда ће ГОСПОД учинити чуда за нас као некад, па ће се овај повући од нас.«
3 А Јеремија им одговори: »Кажите Цидкији: 4 ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Ево, окренућу против вас оружје које вам је у рукама, којим се борите против цара Вавилона и Халдејаца који су пред зидинама и опседају вас, а ја ћу их окупити усред овога града. 5 Сâм ја борићу се против вас испруженом руком и моћном десницом у гневу, јарости и великој срџби. 6 Ударићу житеље овога града – и човека и животињу – страшним помором, и они ће помрети. 7 После тога‘, говори ГОСПОД, ‚предаћу Цидкију, цара Јуде, његове службенике и оне житеље овога града који преживе помор, мач и глад у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и њиховим непријатељима који хоће да им одузму живот. Он ће их погубити мачем без милости, сажаљења или самилости.‘
8 »И још реци овом народу: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, стављам пред вас пут живота и пут смрти. 9 Ко год остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора. А ко изађе и преда се Халдејцима који вас опседају, живеће – извући ће живу главу. 10 Одлучио сам да овом граду учиним зло, а не добро, говори ГОСПОД. Биће предат у руке цару Вавилона, и он ће га спалити.‘
11 »А владарској кући цара Јуде реци: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, 12 кућо Давидова. Овако каже ГОСПОД:
»‚Делите правду сваког јутра.
Избављајте опљачканога
из руку његовог тлачитеља,
да због ваших злих дела
моја срџба не плане као огањ
и разгори се, а никога да је угаси.
13 Против тебе сам,
ти који станујеш у долини,
у стеновитој равници‘,
говори ГОСПОД,
‚ти који говориш:
»Ко може да нас нападне?
Ко може да уђе у наше боравиште?«
14 Казнићу вас према плодовима
ваших дела‘,
говори ГОСПОД.
‚Запалићу огањ у вашим шумама
који ће прогутати све уоколо.‘«
Суд над злим царевима
22 Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч: 2 ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије. 3 Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту. 4 Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа. 5 Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘
6 »Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде:
»Иако си ми као Гилад,
као врх Либана,
учинићу да будеш као пустиња,
као градови ненастањени.
7 Одвојићу за тебе уништитеље,
свакога с његовим оружјем,
и они ће посећи твоје најбоље кедрове
и побацати их у огањ.
8 »Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘ 9 А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«
10 Не плачите за мртвацем
и не кукајте за њим,
него плачите горко за изгнаником,
јер се никад неће вратити
и више неће видети земљу у којој се родио.
11 Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити. 12 Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«
13 »Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу
и горње одаје неправдом,
терајући ближње да раде без накнаде,
не плаћајући их за њихов труд.
14 Он говори: ‚Саградићу себи велику палату,
с пространим горњим одајама.‘
И пробија на њој велика окна,
облаже је кедровином и боји у црвено.
15 Зар си зато цар
што за кедровином жудиш?
Зар твој отац није имао да једе и пије?
Чинио је што је право и праведно,
и било му је добро.
16 Бранио је права сиромаха и убогога,
и било му је добро.
Зар баш то не значи познавати мене?«
говори ГОСПОД.
17 »А твоје очи и срце окренути су
само непоштеном добитку,
проливању недужне крви,
тлачењу и сатирању.«
18 Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде:
»За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој!
Авај, сестро моја!‘
За њим неће закукати: ‚Авај, господару!
Авај, величанство!‘
19 Сахрана ће му бити као сахрана магарчева
– одвући ће га и бацити
ван капија Јерусалима.
20 »Попни се на Либан и вичи,
нека ти се глас чује у Башану,
вичи са Аварима,
јер сви су твоји љубавници сатрвени.
21 Опоменуо сам те док си живео у благостању,
али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘
Такав си био од младости
– ниси ме слушао.
22 Ветар ће ти развејати све пастире,
у изгнанство ће отићи твоји љубавници.
Тада ћеш се стидети и срамити
због све своје опакости.
23 Ти који станујеш на Либану,
који се по кедровима гнездиш,
како ћеш само стењати када те спопадну болови,
болови као у жене у трудовима!
24 »Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине[c] сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо. 25 Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима. 26 Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«
28 Зар је овај човек Јоахин
посуда презрена, разбијена,
суд који нико неће?
Зашто да он и његова деца буду отерани,
бачени у земљу коју не знају?
29 О, земљо, земљо, земљо,
чуј реч ГОСПОДЊУ!
30 Овако каже ГОСПОД:
»Упишите овога човека као да нема деце,
као човека који неће успети у животу,
јер ниједан од његових потомака
неће успети да седне на Давидов престо
и да влада над Јудом.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International