Beginning

⁷ Бог рече у свом светилишту:
    »Победићу. Сихем ћу разделити
    и долину Сукот размерити.
⁸ Мој је Гилад, мој Манасија,
    Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
⁹ Моав ће ми бити умиваоник,
    на Едом ћу бацити своју сандалу,
    над Филистејом клицати као победник.«

¹⁰ Ко ће ме увести у град утврђен?
    Ко ће ме одвести у Едом?
¹¹ Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
    ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
¹² Помози нам против душмана,
    јер ништавна је људска помоћ.
¹³ С Богом ћемо силну снагу показати
    и он ће згазити наше душмане.

⁶ Одреди опаког судију над њим
    и нека му тужитељ стане здесна.
⁷ Кад му буду судили, нека се нађе крив
    и нека се његове молитве сматрају грехом.
⁸ Нека му дани буду малобројни.
    Нека његову службу преузме други.
⁹ Нека му деца постану сирочад
    и жена удовица.
¹⁰ Нека му деца скитају и просе,
    нека их истерају из рушевина дома.
¹¹ Нека му поверилац узме све што има,
    нека странци заплене плод његове муке.
¹² Не било никог да му се смилује,
    да се на његову сирочад сажали.
¹³ Нека му се затру потомци,
    нека им се избрише име у следећем колену.
¹⁴ Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
    нека се не избрише грех његове мајке,
¹⁵ нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
    Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
¹⁶ Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
    него је до смрти гонио сиромаха и убогога
    и човека сломљеног срца.
¹⁷ Проклетство је волео – нека га стигне;
    благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
¹⁸ Проклетство је облачио као одећу,
    као вода му је улазило у тело
    и као уље у његове кости.
¹⁹ Нека га проклетство обавија као одећа,
    као појас којим се стално опасује.

²⁰ Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
    и онима који зло говоре о мени.

²¹ А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
    за мене заузми Имена свога ради.
    Избави ме због доброте своје љубави.
²² Јер, сиромах сам и убог
    и срце у мени дрхти.
²³ Нестајем као вечерња сенка,
    као скакавца ме отресају.
²⁴ Од поста ми клецају колена
    и тело ми је омршавело.
²⁵ Ругло постадох мојим тужитељима,
    кад ме виде, главом одмахују.
²⁶ Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
    спаси ме због своје љубави.
²⁷ Нека знају да си то ти својом руком учинио,
    да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
²⁸ Нека они проклињу, ти благосиљаш.
    Кад устану против мене, постидеће се,
    а ја, твој слуга, радоваћу се.
²⁹ Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
    и стидом се покрију као огртачем.

³⁰ Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
    међу мноштвом га хвалити.
³¹ Јер, он убогоме стоји здесна,
    да га спасе од оних који га осуђују.

⁴ ГОСПОД се заклео
    и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
    по реду Мелхиседековом.«
⁵ Господ ти је здесна –
    цареве ће сатрти у дан свога гнева.
⁶ Народима ће судити,
    и биће лешева на гомиле.
    По свој земљи владаре ће сатрти.
⁷ Уз пут ће се напити из потока,
    па дићи главу као победник.
¹ Алилуја!

Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати
    на већу честитих и на скупу.
² Велика су ГОСПОДЊА дела –
    жељно их ишчекују сви којима су мила.
³ Сјајно је и величанствено његово дело
    и праведност његова остаје довека.
⁴ Учинио је да се његова чудесна дела памте.
    ГОСПОД је милостив и сажаљив.
⁵ Храну даје онима који га се боје,
    довека се сећа свога Савеза.
⁶ Силу својих дела свом народу показа,
    земље незнабожаца даде им у посед.
⁷ Истинита су и праведна његова дела,
    поуздани су његови налози;
⁸ чврсто стоје заувек и довека,
    на истини и правичности засновани.
⁹ Он посла откупљење свом народу,
    заповеди да његов Савез буде довека.
    Свето је и страшно његово Име.
¹⁰ Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости;
    разумни су сви који његове налоге извршавају.
    Хвале о њему остају довека.
¹ Алилуја!

Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
    који силно ужива у његовим заповестима.
² Потомство ће му бити моћно на земљи,
    биће благословено поколење честитих.
³ Богатство и благо у његовом су дому
    и његова праведност остаје довека.
⁴ И у тами светлост сија честитима,
    сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
⁵ Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
    који своје послове обавља праведно
⁶ – никада неће посрнути.
    Спомен на праведника остаје довека.
⁷ Не плаши се рђавих вести,
    срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
⁸ Срце му је спокојно, не боји се,
    ликујући гледа своје душмане.
⁹ Просу, даде сиромасима;
    праведност његова остаје довека.
    Његов рог у части се уздиже.
¹⁰ Види то опаки, и гневи се,
    зубима шкргуће и нестаје.
    Пропашће оно за чим опаки жуди.
¹ Алилуја!

Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
    хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
² Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
    сада и довека.
³ Од изласка сунца до места његовог заласка,
    нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
⁴ ГОСПОД је узвишен над народима,
    његова Слава над небесима.
⁵ Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
    који на висини седи на престолу,
⁶ који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
⁷ Он сиромаха диже из прашине,
    убогога подиже са буњишта,
⁸ да га посади с племићима,
    с племићима његовог народа.
⁹ Нероткињи даје да станује у дому
    као радосна мајка деце.

Алилуја!
¹ Кад је Израел изашао из Египта,
    народ Јаковљев из народа туђег језика,
² Јуда постаде његово светилиште,
    Израел његово царство.
³ Море то виде, и побеже,
    Јордан потече назад.
⁴ Горе су поскакивале као овнови,
    брда као јагањци.
⁵ Шта ти би, море, да си побегло?
    Јордане, зашто си потекао назад?
⁶ Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
    ви, брда, као јагањци?
⁷ Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
    пред лицем Бога Јаковљевог,
⁸ који стену претвори у језеро,
    тврду стену у извор воде.