Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Свако одговара за свој грех
18 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘? 3 Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу. 4 Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.
19 »А ти опет питаш: ‚Зашто син не дели кривицу свога оца?‘ Пошто је син чинио оно што је право и праведно и помно извршавао све моје уредбе, живеће. 20 Она душа која згреши јесте та која ће умрети. Син неће делити кривицу оца, нити ће отац делити кривицу сина. Праведност ће се рачунати праведноме, а опакост опакоме.
21 »Али, ако се опаки одврати од свих греха које је починио и држи се свих мојих уредби и чини оно што је право и праведно, живеће, неће умрети. 22 Ниједан преступ који је учинио неће му бити узет за зло. Живеће због праведних дела која је учинио. 23 Зар је мени мило што ће опаки умрети, говори Господ ГОСПОД, а није ми мило да се он одврати од свог начина живота и да живи?
24 »А ако се праведник одврати од своје праведности и почини грех и чини исте гнусобе као и опаки, хоће ли живети? Ниједно праведно дело које је учинио неће му се рачунати. Умреће због своје неверности и због греха који је починио.
25 »А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘
»Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините? 26 Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио. 27 А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот. 28 Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети. 29 А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?
30 »Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст. 31 Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе? 32 Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«
18 Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна 19 – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.
20 А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, 21 а он са заклетвом Онога који му је рекао:
»Господ се заклео
и неће се предомислити:
ти си свештеник довека.«(A)
22 На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.
23 И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, 24 а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. 25 Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.
26 А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, 27 који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. 28 Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.
Прича о добром Самарићанину
25 Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«
26 »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«
27 Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘(B)«
28 »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«
30 Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. 31 А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. 32 Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. 33 Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, 34 па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. 35 Сутрадан извади два динара[a] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘
36 »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«
37 »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.
А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International