Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
14 Кличи, Кћери сионска!
Вичи из свега гласа, Израеле!
Радуј се и весели из свега срца,
Кћери јерусалимска!
15 ГОСПОД је повукао твоју пресуду,
твоје непријатеље је истерао.
Усред тебе је ГОСПОД, Цар Израелов,
више се нећеш бојати несреће.
16 Тога дана ће Јерусалиму бити речено:
»Не бој се, Сионе, нека ти руке не клону.
17 Усред тебе је ГОСПОД, твој Бог,
ратник који те спасава.
Због тебе ће га обузети силна радост,
својом љубављу ће те умирити,
због тебе радосно клицати,
18 као на светковини.
Одагнаћу од тебе невољу,
да више не носиш терет срама.
19 У то време ћу казнити твоје тлачитеље.
Избавићу хроме и сабрати изгнане,
учинити да их хвале
и да им указују част
у свакој земљи
у којој су били извргнути срамоти.
20 У то време ћу те сабрати,
у то време ћу те довести кући.
Учинићу да ти указују част
и да те хвале сви народи на земљи
када повратим твоје благостање теби наочиглед«,
каже ГОСПОД.
1 Павле, Божији слуга и апостол Исуса Христа ради вере Божијих изабраника и спознања истине које води побожности – 2 вере и спознања заснованих на нади у вечни живот, који је Бог, који не лаже, обећао пре постанка света[a] 3 и у право време обзнанио своју Реч проповедањем које ми је поверено заповешћу нашег Спаситеља, Бога,
4 Титу, правом сину по заједничкој вери:
милост и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.
Титов задатак на Криту
5 Оставио сам те на Криту ради тога да средиш оно што је остало недовршено и да по градовима поставиш старешине, као што сам ти наредио. 6 Старешина треба да буде беспрекоран, једне жене муж, да има децу која верују, коју не оптужују за раскалашност или непокорност. 7 Јер, надгледник[b], као управитељ Божијег дома, треба да буде беспрекоран – не саможив, не напрасит, не пијаница, не насилник, не склон непоштеном добитку, 8 него гостољубив, љубитељ добра, разборит, праведан, свет, уздржљив, 9 прионуо уз веродостојну Реч, која је у складу са учењем, да може исправним[c] учењем да бодри друге и уверава противнике.
10 Има, наиме, много непокорних, наклапала и заводника, пре свега међу онима из обрезања[d]. 11 Њима треба запушити уста, јер ради непоштеног добитка упропашћују целе домове учећи оно што не треба. 12 Један од њих, њихов пророк, сâм рече:
»Крићани су увек лажови,
опаке звери, лењи прождрљивци.«
13 То је истинито сведочанство. Зато их строго прекоревај, да буду исправни[e] у вери, 14 да се више не заносе јудејским измишљотинама и прописима људи који су се окренули од истине.
15 Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто, него су им и ум и савест укаљани. 16 Тврде[f] да познају Бога, али то поричу својим делима. Одвратни су и непокорни и неподобни за било које добро дело.
Увод
1 Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли[a] међу нама 2 онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи, 3 па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду, 4 да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.
Најава рођења Јована Крститеља
5 У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. 6 Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. 7 Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.
8 Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, 9 паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. 10 А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.
11 Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. 12 Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.
13 Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. 14 Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, 15 јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. 16 Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу 17 и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«
18 Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«
19 »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. 20 А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«
21 А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. 22 Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.
23 Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући. 24 После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.
25 »Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International