Book of Common Prayer

Песма. Псалам Асафов.

Давидова похвална песма.

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

Давидова молитва.

Давидова прељуба са Витсавејом

11 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Давид је послао Јоава са својим слугама и са свим Израиљем. Они су побили Амонце и опколили Раву. Али Давид је остао у Јерусалиму.

² Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. ³ Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ ⁴ Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. ⁵ Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“

⁶ Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. ⁷ Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.

⁸ Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. ⁹ Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.

¹⁰ Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“

¹¹ Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“

¹² Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. ¹³ Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.

Давид убија Урију

¹⁴ Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. ¹⁵ У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“

¹⁶ И тако, док је Јоав опседао град, поставио је Урију на место где је знао да се налазе најбољи ратници. ¹⁷ Људи из града изађу и упусте се у битку са Јоавом. Од народа је пало неколико Давидових слугу, а погинуо је и Урија Хетит.

¹⁸ Тада је Јоав послао Давиду све вести о бици. ¹⁹ Заповедио је гласнику: „На крају, кад саопштиш цару све вести о рату, ²⁰ а цар се разгневи, па ти каже: ’Зашто сте се толико примакли граду да ратујете? Зар нисте знали да ће гађати са зидина? ²¹ Ко је убио Авимелеха, Јероваловог сина? Није ли то била жена која је бацила на њега млински камен са зидина Тевеса?’, тада реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.’“

²² Гласник оде. Кад је дошао, испричао је Давиду све ради чега га је Јоав послао. ²³ Гласник рече Давиду: „Људи су били јачи од нас; изашли су напоље на нас, али смо их потиснули до градских врата. ²⁴ Стрелци су гађали твоје слуге са зидина, те су неке цареве слуге изгубиле живот, а погинуо је и Урија Хетит.“

²⁵ Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“

²⁶ Кад је Уријина жена чула да је Урија мртав, жалила је за својим мужем. ²⁷ А кад је прошло време жаљења, Давид је послао по њу и довео је у свој дом. Она му је постала жена и родила му је сина. Али то што је Давид учинио било је зло у Господњим очима.

¹¹ Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, ¹² тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.

¹³ А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ ¹⁴ То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. ¹⁵ Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ ¹⁶ Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.

¹⁷ Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. ¹⁸ Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. ¹⁹ Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. ²⁰ Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.

Преображење

² После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. ³ Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.

⁵ Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ ⁶ Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.

⁷ Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“

⁸ У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не ускрсне из мртвих. ¹⁰ Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „ускрснути из мртвих.“

¹¹ Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ ¹² Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? ¹³ Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“