Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
30 Када ти се догоде сви ови благослови и проклетства која сам ставио пред тебе, и ти их примиш к срцу где год да те ГОСПОД, твој Бог, отера међу народе, 2 и ти и твоја деца се вратите ГОСПОДУ, своме Богу, и покорите му се свим својим срцем и свом својом душом у складу са свим овим што ти данас заповедам, 3 тада ће те ГОСПОД, твој Бог, вратити из изгнанства, смиловати ти се и поново те сабрати из свих народа међу које те је распршио. 4 Ако будеш отеран и на крај света, и оданде ће те ГОСПОД, твој Бог, сабрати и довести те назад. 5 ГОСПОД, твој Бог, довешће те у земљу која је припадала твојим праоцима, и ти ћеш је запосести, а он ће ти дати да живиш у већем благостању и учинити те бројнијим од твојих праотаца.
6 ГОСПОД, твој Бог, обрезаће твоје срце и срце твојих потомака да би волео ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем и свом својом душом, и живео. 7 ГОСПОД, твој Бог, ставиће сва ова проклетства на твоје непријатеље, на оне који те мрзе и прогоне. 8 Опет ћеш се покоравати ГОСПОДУ и извршавати све његове заповести које ти данас дајем. 9 Тада ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у свему што будеш чинио, твојим породом, младунчади твоје стоке и твојим усевима. ГОСПОД ће се опет радовати због тебе и обасути те добрима, баш као што се радовао због твојих праотаца, 10 ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се његових заповести и уредби записаних у овој Књизи закона, и окренуо се ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом.
Павлова одбрана
10 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу – ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас. 2 Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито – као што сада намеравам да иступим – против неких који сматрају да ми живимо како тело хоће. 3 Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће. 4 Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања 5 и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу. 6 И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.
7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео. 9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама. 10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.« 11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.
12 Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују. 13 А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас. 14 Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем. 15 А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити, 16 па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу. 17 »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«(A) 18 Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)
31 Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. 32 Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, 33 избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«
34 Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)
35 Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.
36 Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, 37 а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«
38 Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
39 Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
40 Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: 41 »Шта хоћеш да учиним за тебе?«
»Господе«, одговори он, »да прогледам.«
42 А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«
43 И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International