Book of Common Prayer
148 Славите Господа!
Славите Господа са небеса,
славите га на висинама!
2 О, анђели сви његови, славите га,
славите га, све војске његове!
3 Славите га, сунце и месече,
славите га, све блиставе звезде!
4 Славите га, небеса највиша,
и ви, воде врх небеса!
5 Нек Господње име славе,
јер он заповеди и они посташе.
6 За сву вечност њих је поставио,
уредбу је дао која проћи неће.
7 Ви са земље славите Господа –
немани морске и дубино свака;
8 громе и граде, снеже и магло,
олујо што реч његову остварујеш;
9 горе и сва брда, свако стабло родно
и сви кедрови;
10 звери и сва стоко,
гмизавци и птице крилате;
11 земаљски цареви и сви људи,
главари и владари земље;
12 младићи, а и девојке;
стари са младима!
13 Нек Господње име славе,
јер само је његово име узвишено;
величанство му је и над земљом и над небесима!
14 Свом народу он ће рог уздићи –
славу сваког који му је веран –
народу израиљском, народу њему блиском.
Славите Господа!
149 Славите Господа!
Нову песму запевајте Господу
и његове хвалоспеве у збору верника.
2 Нек Израиљ радује се своме Створитељу!
Нека кличе своме Цару народ са Сиона!
3 Нек му име славе играјући коло,
нек му засвирају на бубњу и лири.
4 Јер Господу је његов народ мио,
он понизне овенчава спасењем.
5 Нека народ верни ликује у части!
Нека кличу са лежаја својих!
6 У грлима нек им буду хвалоспеви Божији,
у рукама им мач с обе стране оштар;
7 да се освете народима
и донесу казну туђинцима;
8 да ланцима цареве им свежу
и окују гвожђем њихове племиће;
9 да на њима изврше записану пресуду,
што је на част свих његових верних.
Славите Господа!
150 Славите Господа!
Славите Бога у Светилишту његовом,
славите га под небеским сводом силе његове!
2 Славите га због његових силних дела,
славите га због његове силне величине!
3 Славите га уз јеку труба,
славите га и лиром и харфом!
4 Славите га и бубњем и колом,
славите га струнама и свиралама!
5 Славите га цимбалима громким,
славите га цимбалима звонким!
6 Нек Господа слави све што дише!
Славите Господа!
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Други Навуходоносоров сан
4 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:
Нека се умножи ваше благостање!
2 Чини ми задовољство да вам кажем о знацима и чудима, које је Бог Свевишњи учинио за мене.
3 Како ли су велики његови знаци!
Како ли су силна његова чуда!
Царство његово вечно је царство,
а власт његова траје од нараштаја до нараштаја.
4 Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно у свом дому, цветајући у свом двору. 5 А онда сам уснио сан који ме је преплашио. Док сам био на својој постељи, главом су ми пролазиле слике и виђења која су ме узнемирила. 6 Зато сам издао заповест да се доведу сви вавилонски мудраци и да ми саопште тумачење сна. 7 Када су дошли чаробњаци, гатари, Халдејци и звездознанци, испричао сам им свој сан, али нису могли да кажу његово тумачење. 8 На крају је пред мене дошао Данило, у коме су духови светих богова. (Њему је име и Валтазар, према имену мога бога.) Тада сам му испричао свој сан, говорећи:
9 „Валтазаре, главару чаробњака, знам да су у теби духови светих богова, и да ти ниједна тајна не задаје муку. Ево виђења које си имао, а ти ми реци шта је његово значење. 10 У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. 11 Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. 12 Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега.
13 Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. 14 Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. 15 Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави.
Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. 16 Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена̂[a] пређу преко њега.
17 То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’
18 То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“
Служите једни другима!
7 Приближио се крај свега. Будите прибрани и будни, да бисте могли да се молите. 8 Изнад свега, одржавајте међу собом трајну љубав, јер љубав покрива мноштво греха. 9 Негујте узајамну гостољубивост која је лишена гунђања. 10 Као добри управитељи разноврсних Божијих дарова, служите једни другима даром који је свако од вас, милошћу Божијом, примио. 11 Ко проповеда, нека то чини као да проповеда саме речи Божије. Ко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, тако да се у свему прослави Бог кроз Исуса Христа. Њему припада слава и сила од сад и довека. Амин.
Исус и Петар
15 После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“
16 Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Чувај моје овце!“
17 Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“
Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје овце! 18 Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, са̂м си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19 Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“
20 Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21 Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“
22 Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23 Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“
24 Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25 Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.