Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
1 ГОСПОДЕ, Боже освете,
Боже освете, засијај.
2 Устани, Судијо земље,
врати охолима како заслужују.
3 ГОСПОДЕ, докле ће опаки,
докле ће опаки ликовати?
4 Докле ће просипати дрске речи?
Докле ће се сви зликовци хвалисати?
5 Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
и твој посед тлаче.
6 Удовицу и дошљака кољу,
сироче убијају.
7 Говоре: »Не види ГОСПОД,
не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«
8 Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
Безумници, кад ћете се уразумити?
9 Зар Онај који је усадио ухо не чује?
Зар Онај који је саздао око не види?
10 Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
Зар Онај који људски род учи нема знања?
11 ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
12 Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
и из свог Закона га учиш.
13 Ти му дајеш смирење од дана злих
док се за опакога копа јама.
14 Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
ни свој посед оставити.
15 Пресуде ће се опет заснивати на правди
и сви срца честитог за њом ће ићи.
16 Ко ће за мене устати против злих?
Ко ће за мене стати против зликоваца?
17 Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
брзо бих се у смртној тишини настанио.
18 Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
19 Кад се намножила тескоба у мени,
твоја утеха ме развесели.
20 Зар могу с тобом у савезу да буду
искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
21 Удружују се да праведнику узму живот
и да недужнога осуде на смрт.
22 Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
мој Бог је стена мога уточишта.
23 Он ће им вратити за њихове грехе
и због њихове опакости их уништити.
ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
О кршењу суботе
19 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима, 20 па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије. 21 Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима. 22 Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима. 23 Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу. 24 Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао, 25 тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека. 26 Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице. 27 Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«
13 Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. 15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. 16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. 19 Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. 20 Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. 22 Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, 23 али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24 Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? 25 Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
Исус хода по води
(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)
16 Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, 17 уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. 18 И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. 19 Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија[a], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20 А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21 Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
Исус је хлеб живота
22 Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. 23 А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.
25 А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26 »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27 Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио[b] Бог Отац.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International