Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Тужбалица над Вавилоном
47 „Спусти се и седи у прашину,
девице, ћерко вавилонска.
Седи на земљу.
Нема престола, ћерко халдејска!
Јер неће те више звати
нежном и осећајном.
2 Ухвати млинско камење и мељи брашно,
свуци свој огртач,
скут подигни, свуци с бедара,
прелази реке.
3 Нека се појави голотиња твоја,
још нека се покаже срамота твоја.
Осветићу се
и неће ме спречити нико.“
4 Откупитељ наш, његово је име:
Господ над војскама, Светитељ Израиљев.
5 „Седи ћутке и повуци се у таму,
ћерко халдејска,
јер те више неће звати
господарицом над царствима.
6 На свој сам се народ разгневио,
своју сам баштину оскрнавио,
и теби их у руке предао;
а ти према њима милост не показа:
јармом твојим
старце си претоварила.
7 И говорила си:
’Довека ћу бити господарица!’,
а у твоје срце то није доспело,
ниси се сетила шта на крају бива.
8 А сада слушај ово, развратнице,
која боравиш у спокојству,
те у срцу проговараш своме:
’Ја сам и друге нема,
нећу постати удовица,
нити децу изгубити своју.’
9 Па обоје ће доћи на тебе,
тренутно, у истом дану:
изгубићеш и децу и мужа;
у целини ће доћи на тебе,
иако врачаш многоструко
и чараш веома.
10 У злоћу своју и ти си се поуздала
говорећи: ’Не види ме нико.’
Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,
те говориш у срцу својему:
’Ја сам и друге нема.’
11 Доћи ће злоћа и на тебе,
и нећеш знати да их спречиш;
и стуштиће се невоља на те,
и нећеш моћи одвратити;
и доћи ће на те изненада
пропаст за коју не знаш.
12 Де, остани на твојим чарањима,
и на мноштву твојих врачања,
на којима се трудиш од младости;
можда се и окористиш, можда страх донесеш.
13 Ринтала си због многих саветника твојих.
Хајде, нека устану и спасу те:
они ’премеравају’ по небесима,
они ’виде’ по звездама,
они ’сазнавају’ по младом месецу;
шта ће тебе снаћи.
14 Та, они ће бити као стрњика,
огањ ће их спалити;
сами себе избавити неће
из пламене руке;
неће остати ни жеравице да се неко огреје,
ни ватре да крај ње поседи.
15 Такви ће постати они
око којих си се замарала,
твоји трговчићи од младости:
сваки ће на своју страну отперјати,
никог неће бити да те спасе.“
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19 Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21 И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22 приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24 Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25 Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
26 Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27 За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28 Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29 А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30 Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31 Страшно је пасти у руке живога Бога!
2 У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3 Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4 јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5 Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6 Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7 Болесник му одговори: „Господине, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8 Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9 Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10 Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11 Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12 Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13 Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14 Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15 Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
16 Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17 Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18 Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.